Kurti oživljava Građanski zakonik Kosova, opozicija napada odredbe o istopolnim zajednicama

Premijer Kosova Albin Kurti sukobio se u četvrtak u skupštini sa opozicionim poslanikom Emanom Rahmanijem (Eman Rrahmani) iz Demokratske partije Kosova (PDK) oko reforme Građanskog zakonika i zakona o medicinski potpomognutoj oplodnji. U središtu spora su istopolne zajednice, reproduktivna prava i ono što opozicija naziva „porodičnim vrednostima“, piše Balkan Insight.

Tri zakona o ovim pitanjima nalaze se u zakonodavnom planu vlade za period od sredine novembra do kraja godine.

Rahmani je vladu optužio da „zanemaruje tradicionalne porodične vrednosti“. „Zašto nastavljate sa ovom agendom? Zar ne mislite da vređate građane koji su glasali za vas?“, pitao je.

Kurti je odgovorio da je Kosovu potrebna sveobuhvatna reforma građanskog prava, koja bi donela veću pravnu sigurnost u oblastima imovine, porodičnih odnosa i nasleđivanja. Pozvao je Rahmanija da zakonik posmatra u celini. „Građanski zakonik ima 997 strana i 1.630 članova. Fokusiranje na samo jedan ili dva člana rizikuje da postane opsesija i ne pomaže“, rekao je Kurti, što je izazvalo smeh u sali. Dodao je da radna grupa Ministarstva pravde o tome raspravlja sledeće nedelje.

Rahmani je poručio da se protivi dvama stavovima zakonika za koje smatra da „podrivaju porodicu“. „Oni neće biti izglasani u ovoj skupštini“, rekao je.

Zakonik blokiran od 2022.

Predlog Građanskog zakonika stoji od 2022. zbog sporenja oko odredbe koja bi omogućila donošenje posebnog zakona o građanskim zajednicama osoba istog pola. Rahmani je tada bio poslanik vladajućeg Samoopredeljenja (Vetëvendosje), a kasnije je prešao u PDK. On kritikuje odredbe za koje tvrdi da bi omogućile brakove između muškaraca i da bi žene mogle da postanu majke „bez oca“.

Kosovski zakoni danas ne dozvoljavaju istopolne brakove, iako Ustav propisuje da svako, na osnovu slobodnog pristanka, ima pravo na brak i na zasnivanje porodice u skladu sa zakonom.

Zastoj traje i kod zakona o reproduktivnom zdravlju i medicinski potpomognutoj oplodnji. Vlada ga je podnela u januaru 2023, u prvom čitanju je usvojen u oktobru, ali je pokušaj da prođe drugo čitanje 2024. propao. Po nacrtu, žene bi imale pravo na vantelesnu oplodnju bez obzira na bračni status i na to da li su u istopolnoj ili heteroseksualnoj vezi. Predviđena je i javna banka reproduktivnih ćelija, jer žene danas za ove postupke moraju u privatne klinike ili u inostranstvo.

„Želja da se postane roditelj jedan je od najdubljih izraza ljudske želje“, rekao je Kurti, dodajući da država prema njoj treba da se odnosi s razumevanjem i poštovanjem.

Izvor: balkaninsight.com. Adaptacija: gay-serbia.com.