Religije i seksualnost

U vecini kultura i društava religija je primarna sila ili je, u najmanju ruku, medu jacim silama koje uspostavljaju i održavaju seksualne stavove i regulišu seksualna ponašanja. Religije crpe svoju snagu iz sistema verovanja koji ukljucuje autoritet božanskog, duhovnog bica (ili više bica) za koje se veruje da je stvorilo svet, da njime vlada i da kontroliše njegovu sudbinu. Kako ovaj božanski autoritet kontroliše pojedinacne sudbine ljudi u ovom životu i nagraduje ili kažnjava u nekom drugom, religije se obicno bave nekom vrstom otkrovenja, sadržanom u nekom svetom tekstu ili prenesenom kroz izabranog predstavnika. Takva otkrovenja i sveti tekstovi cesto sadrže odredbe seksualnog ponašanja koje uspostavljaju pravila o tome ko može da ima seks, pod kakvim okolnostima, kada, kako i zašto. Ove seksualne odredbe, zajedno sa onim drugim nevezanim za seksualno ponašanje, interpretirane su od strane muških sveštenika, rabina, imama, šamana i drugih pojedinaca, koji tvrde da su u direktnom kontaktu sa božanskim bicem, ili da su delegirani, od strane Boga, kao njegovi predstavnici i tumaci.