"Mama mi je rekla da mišljenje drugih ljudi nikad ne stavi moj život pod upitnik"

Trans* muškarac Liam, koji dolazi iz jednog malog grada u Bosni i Hercegovini, a trenutno živi i studira u Sarajevu, opisao je svoja iskustva u procesu autovanja.

Liam svoju priču započinje govoreći o prvom razgovoru o svom identitetu s majkom.

"Još od početka puberteta imam u sebi osećaj da se želim autovati mami. Prvi put sam joj se autovao sa 16 godina. Kad sam joj sve ispričao, prvo je bilo plača i raznih emotivnih trenutaka. Ja sam joj objasnio da se to nikad neće promeniti i iako sam imao 16 godina bio sam uveren u to", ispričao je Liam za portal Lgbt.ba.

Proces autovanja kod lezbejki, gej muškaraca i biseksualnih osoba se često razlikuje od procesa autovanja trans* osoba, upravo zbog rodnog identiteta. Trans* osobe su zbog fizički vidljivih promena u načinu oblačenja, govora, ali i dokumenata koje ne mogu promeniti, prisiljene na svakodnevno objašnjavanje svog rodnog identiteta, te svakodnevno autovanje.

"Nalazio sam se u raznim situacijama gde mi je bilo neugodno, prvenstveno kad bi mi se neko obraćao u ženskom rodu, osećao sam se kao da se obraća nekoj drugoj osobi. Bilo je neugodnih situacija u porodici, kad su mamu pitali je li ovo tvoj sin, pa ona počne objašnjavati, a ja se još gore osećam. Taj trenutak kad svaki dan moraš objašnjavati svoj identitet, to je jako je naporno".

Psihološkinja: "Osobe s tim problemom obično završavaju samoubistvom"

Jedna od situacija koja se događa prilikom autovanja roditeljima, pogotovo kod trans* osoba, je ta da se roditelji odluče dete poslati psihologu, a takav je slučaj bio i kod Liama.

"Nakon autovanja smo se dogovorili da odemo kod psihološkinje, koja nije bila edukovana za ove stvari. Psihološkinja nije uspostavila dobru komunikaciju sa mnom, te je nakon toga samo moja mama nastavila razgovarati s njom. Mama mi je kasnije rekla da joj je psihološkinja rekla da postoji mogućnost da je to samo period, ali ako ostane ovako i ako ja njoj kažem nakon par godna da se ništa nije promenilo, da je bolje da me pusti da živim kako hoću, jer osobe koje imaju taj problem uglavnom završavaju samoubistvom".

Problem needukovanosti medicinskog osoblja u BiH, pogotovo psihologa/škinja i psihijatara, koji bi trebali olakšati proces prihvatanja rodnog identiteta trans* osobama je zaista veliki. Vrlo često se čuju priče kako psiholozi daju ovako teške izjave, poput ove psihološkinje koja je njegovoj mami izjavila da"ovakav problem uglavnom završava samoubistvom".

"Posle razgovora sa psihološkinjom upućen sam kod psihijatra, koji mi je prepisao antidepresive, iako nisam bio depresivan i došao sam tu zbog svoje transrodnosti. Pio sam tri meseca tablete i naravno da nije bilo nikakve promene, te sam mami rekao da ih prestajem piti i da ne moramo više razgovarati o ovoj temi. Njoj je, s jedne strane, smetao taj transrodni 'problem', a s druge seksualna orijentacija, jer me zanimaju žene. Nismo više pričali o tome. U tom periodu sam se dosta preispitivao, ali to se nikad nije promenilo", priča Liam.

Liam: "Lakše ti je kad sve kažeš bliskoj osobi"

Needukovanost i neodgovornost psihologa/škinja može samo produžiti proces prihvatanja seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta, kako samoj osobi, tako i osobama koje učestvuju u tom procesu, u ovom slučaju Liamovoj mami. Upravo ovakve situacije mogu dovesti do povlačenja i zatvaranja, te prećutkivanja jednog vrlo bitnog dela života dece. Međutim, u Liamovom slučaju nakon nekoliko godina, kada se odlučio ponovo autovati stvari su se promenile na bolje.

"To odgađanje je trajalo tri godine. Nakon što sam bio na jednom putovanju, shvatio sam da je to pogodan trenutak, nekako mi je bilo lakše da joj preko skajpa ponovno sve objasnim. Iznenadila me njena pozitivna reakcija. Rekla mi je da mišljenje drugih ljudi nikad ne stavi moj život pod upitnik. Rekla je da će me podržati, da ćemo sve ispričati porodici. Bilo je malo teže kad sam se vratio kući, zbog tog kontakta s porodicom i to da im moram sve objašnjavati. Međutim, niko me nakon toga nije vređao, niti me fizički napao ".

Liam kaže kako je jako ponosan na svoju mamu, jer je vaspitavana, kao i većina naših roditelja, u konzervativnoj porodici. Kaže kako primećuje njen svakodnevni trud i to jako poštuje, te kako se oseća slobodnije u komunikaciji s njom.

"To je bitna stvar, to je tvoj identitet i nekako kad to kažeš bliskoj osobi, kao što su tvoji roditelji, bude ti lakše. Puno je lakše živeti kad si aut, ne osećaš nervozu, osećaš se slobodnije. Čak su mi i prijatelji rekli da sam pun pozitivne energije nakon coming outa mami i to je stvarno tako. Osećaš se bolje, jer napokon jesi ono što si bio oduvek".

Za kraj razgovora Liam kaže kako je za njega autovanje prihvatanje nečijeg identiteta, prihvatanje te osobe, te da je autovanje jako bitno ali da nije jednostavno, pogotovo ukoliko se odrasta u religioznim porodicama, te dodaje: "što se tiče prijatelja treba se uvek okruživati ljudima za koje znaš da te poštuju".