Prva ispovest hrvatske gay porodice sa usvojenim detetom

Devojčica živi s dve lezbejke zbog čega nema prava kao i druga deca.

Joj, mama, ja ti se nikad ne bih mogla zaljubiti u curu! Meni su ti momci baš super - rekla je jedne večeri, gledajući film, tada petogodišnja Marina svojim roditeljima i izazvala salve smeha.

- Pa, naravno! Zaljubiš se u onoga u koga se zaljubiš, ne možeš ti to odlučiti! Ne ide to tako jednostavno - smejući se, objasnila joj je mama Ivana. Zagrlila je Marinu i namignula svojoj partnerki, Marininoj drugoj mami Katarini .

Marina ne odrasta u klasičnoj porodici s mamom i tatom: ona ima dve mame.

- I njoj to nije nikakav problem - kaže mama Ivana, 35-godišnja učiteljica iz jednog primorskoga grada.

Marinu je usvojila pre pet godina, kad je devojčica imala dve godine. Usvojila ju je, službeno, kao samohrana majka, iako je u to vreme već živela sa svojom partnerkom Katarinom, godinu dana mlađom web dizajnerkom.

Nisu je pitali da li gay

- Silno sam želela dete, oduvek. I silno sam želela baš usvojiti dete. Javila sam se nadležnom centru za socijalnu pomoć kao samac jer prema našem zakonu oni mogu usvojiti dete. Prošla sam potrebnu obradu, dobila status potencijalnog usvojitelja i, kao i svi drugi, čekala nekoliko godina da se pojavi baš naše dete, dijete za nas - priča Ivana.

Nikada je u centru, kaže, nisu pitali živi li u istopolnoj zajednici, a njoj nije bilo ni na kraj pameti to im spomenuti.

- Jedino što su me pitali, s obzirom na to da su znali da mogu imati biološko dete, jeste šta će se dogoditi ako u budućnosti budem rodila. Odgovorila sam im da će nam onda biti još veselije. I to je bilo to - priča Ivana.

Pre usvojenja, zajedno sa svojom partnerkom, hiljadu je puta prošla sve svoje strahove i fobije, a, kaže, bilo ih je: je li takva odluka odgovorna, je li to fer prema detetu, hoće li morati voditi neke njihove borbe, kakvo će mu biti detinjstvo u društvu koje ovakve porodice ne prihvata, kako će mu objasniti našu situaciju, hoće li mu biti teško.

- Imala sam brojne strahove i promišljanja, ali odlučile smo da mi to možemo i da ćemo dati sve od sebe da našem detetu bude dobro, da raste u srećnoj porodici i da se može nositi s problemima ako oni nastupe - kaže Ivana.

Odmah su joj rekli istinu

A oni, kaže, zapravo nikada nisu nastupili.

- Sve je to prenaduvano, ta fama kako istopolni parovi ne bi smeli usvajati decu zbog društva koje to ne prihvata i jer će toj deci biti jako teško. Iz prakse vam mogu reći da naša okolina prihvata našu porodicu daleko bolje nego što smo mi očekivale. Posebno lako je prihvataju deca, njeni vršnjaci - kaže Ivana.

Marina je imala dve godine kad je stigla u njihovu porodicu. Nije joj bilo neobično što ima dve mame, nego to što ima porodicu.

- Imala je pitanja koja su tipična za usvojenu decu, u fazi emocionalnog vezivanja. Primera radi, kad god bi videla trudnicu, pitala bi me je li i ona rasla u mom stomaku. Odgovorila bih joj da nije, da je ona rasla u stomaku jedne druge tete koja nije mogla brinuti o njoj, da je nakon toga bila kod teta u domu gde smo je mi, njene mame, pronašle. Smatramo da je jako važno prema detetu biti fer i iskren jer se onda i ono može s tim nositi - priča mama Ivana. U školi, u koju je krenula prošle jeseni, Marina nema većih problema.

Čestitke u školi

- Ali ona je stvarno takav lik da se s činjenicom da je po nekim stvarima drugačija stvarno jako dobro nosi. Ona je, recimo, svima rekla da je usvojena, iako to nije vidljivo i zna da to ne mora sa svima govoriti. Mi kao porodica, osim njenog pravog rođendana, slavimo i rođendan naše porodice, odnosno dan kad nam je stigla. Ona to odmah ispriča u školi, svi joj čestitaju i nema nikakvih problema - priča Ivana.

Odmah na početku škole, kaže, Marinine mame objasnile su učiteljici svoju porodičnu situaciju i upozorile je da, ako ona s tim ima problema, to rešava u svoje privatno vreme, a da se prema detetu odnosi profesionalno i pedagoški prihvatljivo.

- Ima škakljivih situacija u kojima se mi prepadnemo, ali Marina to odlično odradi. Recimo, kad su u školi učili o svojoj porodici, Marina je bez pardona nacrtala svoje dve mame. I niko nije neobično reagiovao - kaže Ivana.

I u razgovoru s prijateljicama koje takođe žive u istopolnim zajednicama i imaju stariju decu saznala je da se deca vrlo lako s tim nose.

- Marina je još mala i njeni vršnjaci su mali pa to lako prihvataju. No, prijateljice mi kažu da i u tinejdžerskom periodu, kad su deca svega mnogo svesnija, problema ima manje nego što se misli. Ima dece koja počnu spuštati i vređati, ali su brojniji oni kojima je to "super cool" - smejući se priča Ivana te dodaje kako je sada potpuno uverena da dete - ako mu je kući dobro, ako je voljeno i svedoči ljubavi svojih roditelja - nauči kako se nositi s onima koji joj ne žele dobro.

- Ima nekih roditelja njenih vršnjaka koji nas izbegavaju ili ne razgovaraju s nama, ali dok ne diraju Marinu, nama to, verujte mi, ni najmanje ne smeta - kaže Ivana.