Ko je zapravo u Splitu 'peder'?

Ovogodišnji, treći splitski Pride obeležio je Ivo Baldasar, prvi hrvatski gradonačelnik koji je stao na čelo jedne Povorke ponosa, SDP-ovac koji je sasvim jasno osporavanje prava LGBT zajednice izjednačio s rasizmom.

To je krupan korak napred u odnosu na prethodne dve godine kad su gradske vlasti vođene neponovljivim Željkom Kerumom te rođakom mu i zamenikom Jurom Šundovom pokušale povorku izolovati na Prokurative, čisto da ti "neobični" ljudi ne provociraju "normalne", a želja da se na Pjaci zaviori zastava duginih boja bila je apsolutno neprihvatljiva, jer, zaboga, zastave se dižu "kad vojska pobedi" objasnio je Šundov.

Današnji pak zamenik gradonačelnika, Goran Kovačević (HNS), učesnik sve tri splitske Povorke ponosa, smatra da LGBT parovi imaju pravo na brak, pa čak i na usvajanje dece. Na tako jasnu podršku gradskih vlasti protivnici Split Pridea odgovorili su ignorisanjem događaja i pozivom istomišljenicima da subotu provedu na istočnom kraju grada, na Žnjanu. I oni su, hvala im, to i učinili.

Ne usuđuju se divljati bez odobravanja vlasti

To su razlozi zbog kojih se u koloni trećeg splitskog Pridea po prvi put nije osećao strah, samo čisto veselje, smeh, ples i pesma. Što nam opet govori da se nasilnici, ma kako brutalni bili, ne usuđuju dignuti desnicu bez odobravanja vlasti. O tome svedoče i policijske statistike: ove godine policija nije zabeležila nijedan incident, a privela je samo šest osoba. Godine 2012. godine za vreme održavanja Pridea privela je 73 osobe, a prve, 2011. privedeno ih je 137, bilo je i krvavih glava, povorka je gađana suzavcima, topovskim udarima, petardama, bocama, kamenjem, pepeljarama, upaljačima...

Drugi revolucionarni korak napred jese činjenica da se u poslednje dve godine splitska LGBT zajednica osnažila dovoljno da učestvovanje u organiziranju praznika ljubavi, a u povorci je ove godine bilo primetno više lokalnih pripadnica i pripadnika te zajednice.

Podsetimo, prve dve Povorke ponosa održane su zahvaljujući zagrebačkim udruženjima Iskorak i Kontra te feministkinjama predvođenim Mirjanom Kučer iz udruženja Domine. Povorka je prve, 2011. godine brojala oko 150 učesnika, mahom aktivista raznih građanskih udruženja te pripadnika LGBT zajednice iz Zagreba, Beograda, Sarajeva, Podgorice..., domaćih baš i nije bilo previše. Prema procenama kolega novinara ove godine u povorci je bilo između 700 i hiljadu ljudi.

Žestili bi se na one koji su im ukrali živote

Je li onda Split Pride uspeo? Ako mene pitate, nije i neće uspeti sve dok broj krvavih glava u povorci bude zavisio o trenutnom ministru policije i aktuelnom gradonačelniku. Sve dok učesnike od ostatka sveta čuvaju nebrojeni policajci, specijalci, policijski helikopteri, brodovi, psi i dvostruke ograde Split Pride će biti praznik izolovane i marginalizovane grupe mojih sugrađana makar im na čelu bio gradonačelnik. Uspeće tek onda kad postane prava gradska fešta ljubavi i tolerancije.

To nipošto ne znači da Split Pride nije potreban, preko je potreban i onima unutar ograde, ali i onima s druge strane. Zato dragi i poštovani LGBT-ovci, od sveg vam srca želim da onima koji su u subotu "gledali svoja posla" pokažete kako se bori za život dostojan ljudskog bića.

Jer oni to ne znaju. Da znaju, ne bi se žestili na vas, nego na one koji su im ukrali život, na one koji su ugasili Jugoplastiku, Dalmu, Jadrantekstil, Inavinil...., a evo i Škver, ponos Splita, ćutke pada a novi vlasnici usuđuju se pretiti lekarima da ne potpisuju bolovanje škveranima u otkaznom roku. Pa sad recite ‘ko je u Splitu "peder".