Za koga je azil?

Vidljivost ne znači da neko izgleda kao gej, lezbejka, biseksualna ili transrodna osoba, već se odnosi na to da li društvo one koji se razlikuju vidi kao pripadnike grupe koja mu ne pripada. Ovo se razlikuje od slučaja do slučaja, pa je za onoga ko traži azil najbolje da se posavetuje sa stručnim pravnikom. Generalno, dovoljno je da vlada zemlje iz koje se traži azil ima bilo kakav diskriminatorni stav u odnosu na LGBT populaciju.

Mnogim lezbejkama, gejevima, biseksualnim ili transrodnim osobama odobren je azil za neku od zemalja sa uređenijim društvom na osnovu toga što pripadaju određenoj društvenoj grupi. Da bi određena grupa bila prepoznata kao posebna društvena kategorija, a u svrhu dobijanja azila, mora da poseduje određene zajedničke osobine koje su ili nepromenljive ili bitan deo identiteta. Svako iz LGBT spektra ispunjava ove uslove budući da postoje zajedničke osobine, te iako neki raspravljaju da bi te osobine mogle da se promene, one su sastavni deo nečijeg identiteta i ne bi ih se smelo menjati.

Dve stvari su važne za pripadnike LGBT populacije koji žele da se kvalifikuju za dobijanje azila. Jedna je da se pokaže kako je LGBT zajednica dovoljno vidljiva u zemlji onoga koji traži azil, a druga je da se pokaže kako su pripadnici populacije progonjeni u toj zemlji, te im nije moguće da žive u skladu sa sopstvenim identitetom.

Šta je "vidljivost"?

Vidljivost ne znači da neko izgleda kao gej, lezbejka, biseksualna ili transrodna osoba, već se odnosi na to da li društvo one koji se razlikuju vidi kao pripadnike grupe koja mu ne pripada. Ovo se razlikuje od slučaja do slučaja, pa je za onoga ko traži azil najbolje da se posavetuje sa stručnim pravnikom. Generalno, dovoljno je da vlada zemlje iz koje se traži azil ima bilo kakav diskriminatorni stav u odnosu na LGBT populaciju.

Azil su dobijali LGBT državljani Albanije, Argentine, Gvajane, Indonezije, Jamajke, Libana, Maroka i Ugande, a odbijani su oni iz Meksika, Perua, Nigerije i Zimbabvea, ali to ne znači da će stanovnici tih zemalja biti odbijani i dalje: dovoljno je da LGBT izbeglica pruži dovoljno dokaza da je u svojoj zemlji diskriminisan od stane vlade ili većinskog stanovništva.

Šta je "proganjanje"?

Pored toga što je potrebno da se dokaže da vlada određene zemlje diskriminiše LGBT populaciju, potrebno je i da onaj koji traži azil pokaže da je bio progonjen zbog svoje seksualnosti ili identiteta. Ako je seksualni odnos između dve odrasle osobe istog pola u toj zemlji kriminalizovan, to bi moglo da bude dovoljno da bi se dokazalo proganjanje. Ipak, sud je jednom prilikom odbio azil lezbejki iz Rusije iako ju je vlada primorala da se leči od homoseksualnosti. Svaki slučaj se razlikuje, te je savetovanje sa stručnjakom za ova pitanja poželjno.

Azil i HIV/AIDS

Još jedan oblik progona koji više pogađa LGBT zajednicu od većinskog stanovništva je onaj koji se tiče HIV statusa. Tako HIV pozitivni mogu da se definišu kao grupa unutar grupe. Mnogi koji su odstranjeni iz društva zbog svog HIV statusa, ili im je bilo odbijeno lečenje, uspešno su dobili azil. Nekada su Sjedinjene američke države odbijale zahteve za vizu onima koji su HIV pozitivni, ali to više nije slučaj.

Ako pripadate bilo kojoj od ovih grupa, a prepoznali ste svoje probleme u opisanom, potražite iskusnog stručnjaka za ova pitanja i posavetujte se na vreme.