Osvrt na kulturni uticaj popularnog festivala drag kraljica koji je na svom poslednjem izdisaju u New Yorku
Ding-dong, Wig (wig - perika, prim.p.) je mrtav? Ovo je veoma tuzan refren, posebno uzimajuci u obzir da je otpevan u svetlu uspesne osvete gradonacelnika New Yorka Guilliania, kojom unistava i proteruje bilo sta zabavno sa Manhattana, ali Wigstock - internacionalno priznata, gradska, godisnja manifestacija drag kraljica, dens muzike i queer zabave, inspirisana Woodstockom, nakon 17 godina odrzavanja je dosla do svog kraja.
"To je kao da gubite svog najboljeg prijatelja - koga niste videli neko vreme," - lamentira Lady Kier, koja je izvodila svoj program na nekoliko Wigstocka zajedno sa Deee-Lite i koja trenutno zivi u Londonu. "Vrlo sam tuzna - to je ono sto moramo da prihvatimo u New Yorku. Jedan udar groma moze naneti mnogo stete, i Giulianijev je to ucinio. Ali ja predvidjam svoj povratak u New York sledece godine kada on vise ne bude gradonacelnik, jer nas ne mozete drzati po strani dugo vremena."
Zapravo Lady Bunny, jedna od osnivacica Wigstocka i ko-organizatorka sa slikarem Scottom Lifshutzom, priznaje da je jedna jos mocnija sila kriva za smrt Wigstocka: Majka Priroda. Dve godine u nizu bujnih kisa - "pretvorile su Wigstock u Wetstock (mokri festival, prim.p.), ukljucujuci i Lady Runny" - sto je za rezultat imalo gubitak ucesca publike i stvaranje duga od 25.000 dolara.
"To je deprimirajuce! Neko/a izvede fantasticnu tacku, zavrsi je, i ne dobije aplauz jer svi/e drze kisobrane!" - priseca se Lady Bunny. "U filmu 'Wigstock:Film', ja kazem:'Majka Priroda mora biti drag kraljica, jer pogledajte ovo 'divno' vreme. Sada je postala veoma ozlojedjena, stara i cangrizava drag kraljica.'" Bunny pravi pauzu i potom zadirkujuci dodaje:"Oh cekajte - mozda je Majka Priroda Lypsinka (takodje poznata americka drag kraljica, prim.p.)!"
Wigstock je poceo da se odrzava 1984. godine kao slobodna manifestacija undreground queer kulture East Villagea, u oblasti Tompkins Square Park. Do devedesetih je postao godisnje hodocasce za ljubitelje/ke zabave i nosenja perika sirom sveta, zatim se preselio u zapadniji deo - Pier 54, gde se ulazak placao da bi se pokrili troskovi produkcije (ispod 1000 dolara za prvi, ali 118.000 dolara za Wigstock 2001.). Velikani/ke kasne scene kao sto su John Sex, Leigh Bowery, i jedna od osnivacica Ethel Eichelberger, krasili/e su bine Wigstocka, kao i danasnje moderne pink prijateljski nastrojene persone: John Cameron Mitchell kao Hedwig, Kiki i Herb, Ru Paul, the B-52's i Jackie Beat.
"Zaista ce mi nedostajati dva sata 'sklapanja' sminke, perike od poliestera, hula hop carapa, steznika, grudnjaka i kostima, i potom naporno pesacenje na visokim potpeticama kroz centar New Yorka po letnjem danu da bih nastupala za dzabe," Beat razmislja.
Bunny insistira da Wigstock ostavlja iza sebe zavestanje - festival je vec postao besmrtan zahvaljujuci istoimenom filmu koji je rezirao Barry Shils 1995. godine i skorasnjoj CD kompilaciji, a planirano je i da se izda knjiga o Wigstocku i realizuje jos jedan film - ovogodisnji festival ce, gotovo u celosti, biti snimljen. Takodje, bice i putujucih izdanja Wigstocka, ukljucujuci i ono iz Chicaga od 31. avgusta 2001.
"Oduvek sam zelela da ga uradimo u Miamiu da bi se vremenski podudario sa konferencijom posvecenoj dens muzici," dodaje Bunny. "Ali to se ne moze ostvariti cime gubimo novac. To je tako glupo!"
Za zavrsni Wigstock u New Yorku Bunny je obecala: "da ce biti ugasen sa praskom." U programu ucestvuju Rufus Wainwright, Book of Love, Deborah Harry, Girlina, Flotilla DeBarge, Kevian Aviance, kao i dobitnik Obie nagrade, glumac i pevac John Kelly, koji ce izvesti svoju tradicionlanu (i vrlo dirljivu) zavrsnu numeru "Wigstock" koja je ukradena od pesme Joni Mitchell "Woodstock".
"Mozda prolijem i koju suzu" - kaze Kelly, "ali tesko je pevati i plakati u isto vreme."
Lawrence Ferber, The Advocate
Izbor i prevod: Viva la Diva