Uzbekistan: Suðenje gej novinaru

Nezavisnom novinaru optuženom za sodomiju je u sredu počelo suðenje iza zatvorenih vrata. Njegov slučaj jasno pokazuje probleme po pitanju slobode medija i pritiska koji se vrše na gejeve i lezbejke u ovoj čvrsto kontrolisanoj centralno-azijskoj zemlji. Hapšenje i suðenje Raslanu Šaripovu, koji je out gej, je dobilo jaku kritiku od internacionalne ljudskopravaške zajednice i novinskih grupa. On se nalazi u zavtoru od 26. maja i slede mu dodatne optužbe za seks sa maloletnicima i podvoðenje. U otvrenom pismu koje je napisao iz zatvra američkom predsedniku Džordžu Bušu, Šaripov navodi da su dodatne optužbe izmišljene i da mu prete mučenjem da bi priznao sve. Ophoðenje Uzbekistana prema pitanjima ljudskih prava je fokus internacionalne zajednice od kada je zemlja dozvolila Americi da stacionira svoje trupe i baze na njihovoj teritoriji. Šaripov je u sredu zahtevao da njegovo suðenje bude otvoreno za medije, ali je sudija, Ganišer Makmudov, rekao da želi da zaštiti privatnost navodnih žrtava koji su maloletnici. Matilda Bogner, istraživačica za internacionalnu grupu Human Rights Watch, izjavila je da time što ne dozvoljavaju pristup medijima, vlasti pokušavaju da «spreče da se oko slučaja digne medijska prašina i da bude kritikovan». Šaripov, koji vodi nezavisnu grupu čiji je fokus na slobodi medija, više puta je bio u pritvoru, prebijan i ispitivan o njegovom istraživanju i aktivnostima po pitanju ljudskih prava. Nazima Kamalova, njegova advokatkinja, u intervjuu je izjavila da su optužbe protiv Šaripova «direktno povezane sa njegovim novinarskim aktivnostima». Ali Šaripov slučaj je takoðe izneo na videlo manje javna pitanja o slobodama seksualnih manjina. Od svih 15 bivših sovjetskih republika jedino su Uzbekistan, Tadžikistan i Turkmenistan zadržali zakone iz sovjetske ere kojima se zabranjuje seks izmeðu punoletnih muškaraca, navodi Internacionalna lezbejska i gej asocijacija – ILGA. Taj zakon u Uzbekistanu je u suprotnosti sa Internacionalnim paktom o civilnim i političkim pravima, kome se Uzbekistan pridružio 1995. godine, navodi Kamolova. 1994. godine Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija je potvrdio da se taj pakt odnosi i na protekciju seksualne orijentacije i pozvali su zemlje da ukinu zakone koji kažnjavaju dobrovoljni istopolni seks. Gejevi i lezbejke su redovno suočeni sa zlostavljanjem od strane policije u Uzbekistanu i mesta na kojima se sastaju su primorana da se zatvore ili su pod budnim okom policije, saznali smo od nekoliko gejeva koji su pristali da pričaju sa nama pod uslovom da im imena ne budu objavljena. Prosečni graðani ih se gade ili im se smeju ili, u najboljem slučaju, ignorišu ih. «Izmeðu mene i ovog društva postoji nepremostiv jaz», kaže Oleg. O homoseksualnosti se nikad ne priča javno, a privatno je to samo izvor škakljivih šala. Marat Khodžimukamedov, direktor Centra za istraživanje javnog mnjenja Ljitimoi Fikr, kaže da je skoro 99 posto ljudi anketiranih tokom prošle godine reklo da negativno gleda na seksualne manjine. «Ljudi neće nekoga gaðati kamenjem ako saznaju da je gej, ali će izbegavati njegovo društvo», kaže Khodžimukamedov. Dodao je da je homoseksualnost «nešto čemu se javnost protivi». Oleg kaže da na ulici policija redovno skuplja gej osobe i preti im zakonskim ganjanjem u cilju iznude novca – od 10 do 100 dolara, zavisno od statusa osobe. «Policajci vole da uzimaju novac, a homoseksualci su laka meta za ucenu i pljačku», rekao nam je jedan gej poreklom sa Zapada koji radi u Taškentu. On navodi da je stav uzbekistanskih vlasti po pitanju homoseksualnosti: «Ignoriši ili eksploatiši».