U pravom životu Indijana Džons je lezbejka

Devetnaest godina posle Otimača izgubljenog kovčega (Raiders of the Lost Ark) Indijana Džons se vratio u dugo očekivanom nastavku Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje. Prepoznatljivi šešir neoštećen, Harison Ford (Harrison Ford) još jednom neprevaziđen kao pustolovni arheolog, ovog puta u potrazi za kristalnom lobanjom, koja po legendi poseduje moći da vlada svetom onaj ko bude otkrio njene tajne.

U pravom svetu Indijev alter ego može sasvim sigurno da bude dr Džejn Meklaren Volš, antropološkinja Smitsonijanovog nacionalnog prirodnjačkog muzeja koja se u istraživanjima bavi - o da - kristalnim lobanjama. Ovi objekti privlače mase fanova koje se povećavaju godinama, od poklonika Njuejdž kultova do vidovnjaka koji tvrde da lobanje imaju nadprirodne isceljiteljske moći. Rad Volšove je pokazao da ni jedna kristalna lobanja nije nikada bila iskopana iz nekog zvaničnog arheološkog nalazišta. Ipak, uprkos neautentičnosti, lobanje svih veličina, obično napravljenje od kristalne stene, su bile izlagane kao drevni artefakti u muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta.

Svako želi ovih dana da razgovara sa Volšovom, obzirom na njenu vezu u pravom životu sa vodećim blokbasterima ovog leta (The Times of London i Der Spiegel su samo dva slučaja u poslednje vreme gde je ona bila tužena). Mi smo imali poseban razlog da pričamo sa njom. Volš je gej i živi sa svojom partnerkom više od dve decenije u Vašingtonu. Iz svoje kancelarije ona je nedavno razgovarala sa Majkl Gardnerom o svojoj strasti za tim ludim kristalnim artefaktima, i naravno o svemu što je u vezi sa Indijanom.

Zahvaljujući ničemu više do naslovu filma, kako to izgleda kada dobijete svu tu pažnju zbog posla kojim se bavite?

Sasvim ludo, sasvim neočekivano. Kao što možete da zamislite to nije nešto što se normalno meni dešava. U mom svakodnevnom poslu ljudi dobiju moj email i pošalju mi objekte koje žele da ja proučim, uglavnom su to slike artefakata iz perioda pre Kolumba. Neverovatno je koliko falsifikata postoji.

Da li su autori filma znali za Vas Ii da li su se konsultovali sa Vama?

Ne, i oni ne bi imali ni vremena. Filmovi o Indijani Džonsu su odlična zabava. Oni su fantazije, a to nije nešto čime se ja bavim.

Ljudi Vas zasipaju pitanjima koja se odnose na film. Koje Vas je najviše iznenadilo?

Oni očekuju od mene da posedujem insajdersko znanje o filmu i priči, ali na žalost ja to nemam. Svo pisanje koje sam uradila o lobanjama je bilo u vezi sa tim da li su one lažne. Kristalne lobanje su relativno noviji falsifikati. Pisala sam svojevremeno o tome u časopisu Arheologija (Archaeology) i od 1970-ih godina interesovanje je eksplodiralo.

Zašto je to tako?

Moje lično mišljenje je da smo mi fascinirani našom smrću i da ove lobanje predstavljaju nas i našu smrt. Još od Renesanse lobanje su bile korišćene u slikarstvu da označe bezvečnost i krhkost života. Jedan primer ovoga jeste da vidimo sveštenike koji promišljaju o lobanjama. Lobanje su još napravljene od kamena ili kristala koji Evropljani smatraju veoma dragocenim.

Kako ste uopšte postali ekspert za kristalne lobanje?

Desilo se da nam je neko poslao jednu lobanju anonimno u paketu. U to vreme sam u Institutu radila na nekoj arheološkoj kolekciji i upravo sam započela proučavanje kristalnih lobanja. Odrasla sam u Meksiku, tamo sam zavšila osnovne studije i magistraturu, i kristalne lobanje su bili objekti koje nikada nisam videla u bilo kojoj kolekciji koja je bila iskopana na nalazištu. To me je u samom početku mog istraživanja upozorilo, ali onda kada sam dobila tu lobanju ona je otvorila sasvim novi put u mom istraživanju.

Da li imate lobanje, lažne ili prave u Vašoj ličnoj kolekciji?

[Smeh] Da, zapravo imam. Moji prijatelji mi ih uvek uvek poklanjaju. Većinu držim u kancelariji. Pre nekoliko godina sam bila u Meksiku i videla sam gomilu ovakvih kristalnih lobanja malih velicina, bile su oko inč visoke, i odlučila sam da ih kupim i ispostavilo se da su od stakla. Nekoliko ljudi mi je poklonilo lobanje koje su kupili na iBeju (eBay) i to su moderno izrađene lobanje. Pre dve, tri nedelje bila sam u Meksiku sa filmskom ekipom, jedna tv mreža zajedno sa BBC-jem pravi dokumentarni film o ovom istraživanju. Dok smo bili tamo naišla sam na radionicu za obradu kamena i tamo su prodavali verzije kristalne lobanje. Kupila sam sebi jednu, delimično zbor istraživanja.

Da li ćete odgledati film?

Da, sigurno. Nisam bila pozvana na predpremijeru ili nešto slično, ali ću otići da ga vidim, interesuje me kako kristalne lobanje tamo izgledaju. Kada je svo ovo interesovanje počelo u vezi sa filmom, neko mi je poslao poster Indijana Džonsa u prednjem kadru i nečega što se čini da je kristalna lobanja u pozadini. Naša misija u Smitsonijanu jeste da povećavamo i širimo obrazovanje. To je ono što ja pokušavam da radim.

Da li ste fan drugih Indijana Džons filmova?

Prvi mi se sviđa najviše, Otimači izgubljenog kovčega. Čudno ali u njemu postoji jedna zlatna figura koju je Indijana na pocetku prve scene zgrabio, i koja započinje seriju eksplozivnih zamki koja se završava sa ogromnom stenom, koja skoro da ga je smrvila. Zlatna figura je kip boginje koji je urađen po uzoru na navodno Astečki predmet iz perioda pre Kolumba. Ovaj komad je u Dambrton Ouks muzeju (Dumbarton Oaks Museum) u Vašingtonu i detaljno sam ga proučila. To je falsifikat iz devetnaestog veka. To je i tema ovih filmova: Indijana ide u potragu za mnogim falsifikatima.

Advocate.com
Prevela: J.M.