Trans* studentkinja Luna Sardelić: "Sad tačno znam ko sam"

Luna Sardelić, studentkinja iz Korčule koja se oduvek osećala kao žena iako je rođena u muškom telu, za Telegram.hr je napisala hrabru i otvorenu priču o svojoj tranziciji, odbacivanju koje je doživela od roditelja i tome kako se danas konačno oseća lepom i punom samopouzdanja, kao osoba kakva je oduvek želela biti.

"Gledam se u ogledalo i srećna sam. Nisam sigurna da sam ikad bila ovako srećna. Zapravo sam ekstatična. Vidim svoje grudi. Nisam luda, evo ih, tu su. Okej, minijaturne su, ali počele su. Rastu", opisuje Luna Sardelić koja je pre godinu ipo dana počela uzimati hormonsku terapiju, kako bi njeno telo počelo izgledati onako kako se oduvek osećala - kao žena.

"Danas se zovem Luna, imam 23 godine, volim kratke suknje s džepovima u koje mogu gurnuti ruke, nedavno sam sebi kupila prve štikle od 10 centimetara i shvatila da uopšte nije tako strašno hodati u njima, od šminke uglavnom nosim samo maskaru, tipovi mi se stalno udvaraju preko fejsa, živim s tri cimerke, kad sam ukočena pred nekim imam jako visok glas, kad se opustim postaje nešto dublji, previše se gledam u ogledalo, prvo vreme tranzicije mi je trebalo sto godina da se spremim za van jer sam stalno fascinirano buljila u ogledalo, imam celulit, nosim push-up", opisuje u svojoj iskrenoj ispovesti za Telegram.hr.

'Izlazak iz ormara' na fakultetu: "Bilo je predivno napokon se osećati kao osoba koja sam oduvek trebala biti"

Studira na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, sociologiju i informacione nauke i upravo se tamo autovala u januaru ove godine na kolegijumu Sociologija roda, prilikom prezentacije seminarskog rada pod naslovom "Biti trans u Hrvatskoj", dok se na fakultetu još uvek predstavljala kao dečko.

"Taj dan sam obukla platnene crne vansice, narandžaste štrample na tačkice, crnu suknju, belu anime majicu, crni pleteni cardigan i karirani bordo šal. Stala sam pred profesorku i studente, njih 30-ak i predstavila se kao Luna. Ispričala sam im sve o svojoj tranziciji".

Opisala je svoje detinjstvo na Korčuli i kako je ulaskom u pubertet počela shvatati da se ne oseća dobro u ulozi koja se od nje očekivala, a na internetu je otkrila kako je upravo transrodnost ono što je savršeno definisalo ono kako se osećala. Kolege su joj pružile veliku podršku o čemu kaže kako je "bilo predivno napokon se osećati kao osoba koja sam oduvek trebala biti".

Nažalost, roditelji joj nisu pružili podršku. Luna je ispričala kako je majci sve ispričala 2013. godine prilikom njene posete Zagrebu. Tada ju je Luna upoznala sa svojom psihološkinjom s fakulteta, koja joj je ispričala sve o transrodnosti.

"Mislim da je jednostavno bila ljuta jer joj je rekla ono što nije htela čuti. Bila je potpuno šokirana. Ali rekla mi je da će ona i tata biti uz mene. Laknulo mi je. Nije bila najtoplija reakcija na svetu, ali nisu me odbacili, a toga sam se ozbiljno plašila. Uveravala me da se nemam čega plašiti. Ispalo je da imam".

Roditeljsko odbacivanje: "Mi nećemo finansirati tvoje hirove"

Tada su usledila psihološka testiranja, iako je Luna već imala potvrdu da je transrodna. No, ni nakon treće stručne procene i izveštaja koji su potvrđivali kako je njihovo dete transrodna osoba roditelji nisu promenili mišljenje. Luna je tada odlučila krenuti na hormonsku terapiju.

"Htela sam da moja tranzicija počne. Jer, iskreno, ja prve 22 godine života nisam živela. Ne znam, teško je to opisati, ali kao da sam svo ono vreme čekala da startujem sa životom. Ništa novo nisam htela započinjati, jer to nisam bila ja kakva sam trebala biti. Nisam htela nova prijateljstva, aktivnosti, jednostavno nisam htela ogroman broj ljudi oko sebe kojima bih morala objašnjavati zašto sad pred njima stojim kao žena".

Nakon što je došla kući za praznike otac joj je zabranio da mlađem bratu i sestri govori o sebi uz pretnju izbacivanja iz kuće, a postavili su joj i ultimatum, rekavši: "Gle, mi ne želimo da ovo radiš. Ako išta napraviš prestaćemo ti finansirati faks. Mi nećemo finansirati tvoje hirove".

Pokušala im je objasniti ko je, kako se oseća i zašto to radi, no, oni su je jednostavno ignorisali, te joj poručili kako ih može tužiti ako želi, zbog toga što joj neće finansirati dalje školovanje.

"Sad tačno znam ko sam, želim da me ljudi vide"

To se i dogodilo i Luna je nakon što se ušteđevina istopila odlučila potražiti pravnu pomoć i tužila je roditelje, koji joj sudskom odlukom moraju plaćati alimentaciju za vreme redovnog školovanja, a sve je to dovelo do potpunog narušavanja porodičnih odnosa. Roditelji su joj zabranili da s bratom i sestrom komunicira kao žena, a Centar za socijalnu zaštitu joj je rekao kako tu situaciju može rešiti sudskim putem. Stoga se njihova komunikacija odvija preko Skajpa, uz uslov "da se ne oblači kao diva kad zove", kako joj je jednom prilikom napomenuo otac. Kaže kako u roditeljski dom više ne želi doći kao muškarac.

"Ja više ne živim kao muškarac. Ja više nemam ni komada muške odeće, ja imam grudi, to je neizvodivo. Ja sam, osim činjenice da još uvek imam muški polni organ, žena. A i njega se nameravam rešiti čim budem imala dovoljno novca. Što, realno, neće biti još dugo", kaže Luna.

Nakon završetka fakulteta i pronalaska posla planira podići kredit za operaciju potpune promene pola, te se nada kako će do tada i HZZO snositi bar deo troškova. Ističe kako je tokom čitavog procesa tranzicije dobila veliko samopouzdanje.

"Sad tačno znam ko sam, koji su mi ciljevi, kako izgledam i kako želim izgledati. Kosu, koju sam nekad nosila, čak i dok sam živela kao dečko, dugu i nabacanu preko lica jer sam se tako osećala sigurnije, danas volim nositi u punđi. Želim da me ljudi vide. Mislim da sam lepa. Okej, dobila sam par kila od poslednje ture hormona, imam škembu koju moram rešiti, ide mi na živce celulit na nogama. Ali u pravilu, imam sreće. Ljudi me vide kao ženu".

Lunu su oduvek privlačile žene i kaže kako je to "još jedan detalj kod transrodnih osoba za koji većina cis osoba ne zna. Ljudi često pogrešno pretpostavljaju da su sve transrodne osobe strejt. Nismo. Recimo, mene privlače žene. Oduvek", poručuje.

Priču Lune Sardelić u celosti možete pročitati ovde.