U većini kultura i društava religija je primarna sila ili je, u najmanju ruku, među jačim silama koje uspostavljaju i održavaju seksualne stavove i regulišu seksualna ponašanja. Religije crpe svoju snagu iz sistema verovanja koji uključuje autoritet božanskog, duhovnog bića (ili više bića) za koje se veruje da je stvorilo svet, da njime vlada i da kontroliše njegovu sudbinu. Kako ovaj božanski autoritet kontroliše pojedinačne sudbine ljudi u ovom životu i nagrađuje ili kažnjava u nekom drugom, religije se obično bave nekom vrstom otkrovenja, sadržanom u nekom svetom tekstu ili prenesenom kroz izabranog predstavnika. Takva otkrovenja i sveti tekstovi često sadrže odredbe seksualnog ponašanja koje uspostavljaju pravila o tome ko može da ima seks, pod kakvim okolnostima, kada, kako i zašto. Ove seksualne odredbe, zajedno sa onim drugim nevezanim za seksualno ponašanje, interpretirane su od strane muških sveštenika, rabina, imama, šamana i drugih pojedinaca, koji tvrde da su u direktnom kontaktu sa božanskim bićem, ili da su delegirani, od strane Boga, kao njegovi predstavnici i tumači.

Formalne i neformalne vrednosti

Zvanične izjave za javnost verskih autoriteta ili zvaničnih obrazovnih tela o statusu, ulogama i vezama između muškaraca i žena, čine ono što etičari i sociolozi nazivaju formalnim vrednostima. Međutim, stavovi i ponašanja pojedinačnih pripadnika verske grupe mogu da odstupaju ili čak da protivrece takvim formalnim vrednostima. Pojedinci čije se neformalne vrednosti suprotstavljaju formalnim vrednostima, možda će morati da se suoče sa krivicom, ili sramotom, zbog neprilagodavanja prihvaćenim normama. Oni bi, takođe, morali da se suoče sa zaprečenom kaznom, ovde ili u drugom životu. Puritanci, na primer, osuđuju predbračni seks, iako ga većina njih prihvata kao prirodan ishod udvaranja u ruralnim društvima, gde je fertilnost mlade prevashodna briga. Kada dovoljno vernika podrži neformalnu vrednost koja protivreči formalnoj, verske vode mogu da - ili reinterpretiraju formalnu vrednost, ili da stvore raskol proterivanjem odstupnika. Ovo drugo se dogodilo recimo kada su rani protestanti odbacili rimokatoličko isticanje primata celibata i ocrnjivanje seksualnog zadovoljstva. Slične promene su se događale i unutar protestantizma kada je, uprkos naizgled jasnog Isusovog odbacivanja razvoda (up. Matej 5:31-32, Matej 19: 7, 9, Marko 10: 4, 11), mnoštvo društvenih faktora dovelo do prihvatanja istog, kao i recentnijeg prihvatanja homoseksualaca i njihovog rukopoloženja.

Prirodni i neprirodni seks

Pierre & Gilles - Bahus

Prema ranim grckim i rimskim stoicima, seksualna strast izopačuje čovekov razum. Po njima, prokreacija je jedino moralno opravdanje seksualnih odnosa. Ovakav pogled na prirodu seksa razvili su i proširili rani hrišćanski mislioci, posebno Avgustin Hiponski (V vek n. e.). Srednjovekovni hrišćanski teolozi su usvojili i proširili ovo rano gledište, klasifikujući seksualne činove na prirodne i neprirodne. Bludničenje, silovanje, incest i preljuba smatrani su nezakonitim prepuštanjima seksualnom zadovoljstvu jer se odvijaju izvan braka i ne služe podizanju potomaka. Oni su, ipak, smatrani prirodnim gresima, jer su mogli da rezultuju trudnoćom. Masturbacija, oralni seks i analni seks, predstavljaju mnogo ozbiljnija kršenja prirodnog poretka, zato što su kontraceptivni i otuda, neprirodni kao i nezakoniti. Ova distinkcija između prirodnog i neprirodnog seksa najčešće se javlja u raspravama o homoseksualnosti, kontracepciji i monogamiji.

Mehanizmi kontrole

Mehanizmi koje religija koristi da bi kontrolisala seksualno ponašanje slični su onima koji se koriste u svetovnim društvima. Judeo-hrišćanska verska ubeđenja se oslanjaju na osećanje lične savesti, lične krivice, i na strah od božanske kazne. Islam, hinduizam i konfučijanstvo se oslanjaju na osećanje sramote i odgovornosti prema bližnjem, kako bi osigurali prilagođavanje seksualnim običajama.

Dva pogleda na svet

U zapadnoj misli su se tokom nešto više od 2000 godina razvijala i koegzistirala dva posve različita svetonazora (Weltanschauung) i dva različita sistema verovanja u vezi sa prirodom stvaranja. Od vremena iranskog verskog filozofa Zaratustre (oko 600. god. p. n. e.) i grčkih i rimskih filozofa, zapadni mislioci su birali između dve slike sveta. Neki religiozni mislioci i doktrine tumačili su svet u uslovima utvrđenog pogleda na svet, sa nepromenljivim prirodnim zakonima i sa prirodom svakog stvora ustanovljenom od početka od strane tvorca. Drugi su predstavljali svet u procesu razvitka, sa fluidnom i uvek promenljivom prirodom svih stvari, tokom celog procesa stvaranja. Statični (the fixed world view) pogled na svet, sa svojim nepromenljivim apstraktnim arhetipima, i dinamični pogled na svet (the process world view) sa svojim naglaskom na stvarnosti uvek promenljivih okruženja i jedinstvenih individua u razvoju, predstavljaju dva kraja širokog spektra, iz koga su derivirana dva, različita i suprotna sistema seksualnih vrednosti.

Statični pogled na svet (The fixed world view)

	Pierre & Gilles - Raspeće

Na jednom kraju ovog filozofskog spektra, zastupnici statičnog pogleda na svet tvrde da je Bog, kada je stvarao prve ljude, za sva vremena uspostavio nepromenljivu prirodu muškaraca i žena, rodnih uloga, braka i heteroseksualnog morala. Biblijska priča o postanju opisuje sve ljude kao pale iz prvobitnog stanja savršenstva i blaženstva, zbog Adamove i Evine pobune. Ova iskvarena priroda se može savladati samo umrtvljivanjem tela, samodisciplinom i izbegavanjem odavanju zadovoljstvima, pogotovo seksualnim. Adamom i Evom, u rajskom vrtu, Bog je uspostavio heteroseksualnu prirodu naše seksualnosti, primat muškaraca nad ženama i monogamiju. Zapovest ''rađajte se i množite'' se (1 Mojs. 1: 22, 28) je identifikovala pravu prirodu i jedinu svrhu seksualnog zadovoljstva i odnosa.

Hasidski i ortodoksni Jevreji, muslimani fundamentalisti i fundamentalistički i evangelistički protestanti, obicno se pozivaju na ovakvo shvatanje sveta kada artikulišu svoje seksualne vrednosti. U rimokatoličkoj tradiciji, Vatikan se sa nepokolebljivom budnošću drži pozicije prirodnih zakona, interpretiranih od strane Magisterium-a, hijerarhijskog obrazovnog autoriteta. Zastupnici statičnog pogleda na svet obično osuduju kontracepciju, masturbaciju, oralni seks, predbračni seks, razvod, vanbračni seks, žene na pozicijama moći i homoseksualnost, iako pojedinci i neke grupe mogu biti tolerantni u jednoj ili više od ovih oblasti.

Dinamični pogled na svet (The process world view)

Pierre & Gillest - Sv. Stefan

Na drugom kraju spektra je dinamični pogled na svet prema kojem se na ljudsku prirodu gleda kao na nešto što još uvek evoluira, još uvek se stvara u sadejstvu sa ljudima (with human cooperation). Osnovna pretpostavka ovakvog shvatanja sveta je da ljudska priroda nikada nije bila bez mana. Telesno i moralno zlo su neizbežna tamna strana naše borbe da se kao ličnosti razvijemo do punog potencijala. Dobro i zlo su međusobno povezani u našem istraživanju i otkrivanju novih, dubljih izraza i značenja sopstvenih ljudskih potencijala i seksualne prirode. Određeni opšti principi o tome šta je dobro a šta loše u ljudskom ponašanju, priznati su, ali specifične odluke o tome šta je dobro, a šta loše, zavise od primene tih principa na stalno promenljivu situaciju i kontekst.

Stav Episkopske dijeceze Severnog New Jerseya iz 1987. godine, ističe posve različite uloge, koje igraju za ljude koji su usvojili dinamični pogled na svet, božansko otkrovenje, sveti tekstovi i tradicionalna učenja:

Judeo-hrišćanska tradicija je tradicija, upravo zato što su, u svim istorijskim i društvenim okolnostima, misleći vernici upotrebili najbolju interpretaciju aktuelne stvarnosti u korelaciji sa njihovom interpretacijom tradicije kakvu su nasledili. U judeo-hrišćanskoj tradiciji istina je, prema tome, pre dinamičan proces, koji treba raspoznati i formulisati, nego statična struktura, koju treba primiti.

Biblija je pogrešno shvaćena i korišćena, kada joj se prilazi kao knjizi moralnih preporuka, direktno primenljivih na sve moralne dileme. Ona je pre zapis o odgovoru na reč Božiju, upućenu crkvi i narodu Izraela, kroz vekove promena društvenih, istorijskih i kulturnih uslova. Vernici su odgovorili u okviru stvarnosti svojih posebnih situacija, vođeni, a ne zarobljeni, prethodnim otkrovenjem.

Nekoliko verskih grupa ili pojedinaca u potpunosti se drže jedne od ove dve filozofije ili pogleda na svet. Većina je negde duž spektra, između dva pola, i pomeraju se napred-nazad po njemu, držeći se statičnog pogleda na svet, kada je u pitanju jedna sporna stvar, a oslanjajući se na dinamični pogled na svet, kada je u pitanju nešto drugo. (Na primer, reči Apostola Pavla: Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje od Boga su ustanovljene. 2. Zato ko se protivi vlasti protivi se uredbi Božijoj, a koji se protive, primiče osudu na sebe (Rimlj. 13:1-2), tumače se u crkvi (ako se uopšte tumače) doslovno ili u okviru datog istorijskog konteksta, u odnosu na to kakav je odnos aktuelne političke vlasti prema crkvi. Prim. prir.). Uprkos ovakvim varijacijama, verske grupe i pojedinci su uglavnom skloni da favorizuju jednu ili drugu perspektivu i odrede svoje seksualne vrednosti u skladu sa njom.

U modelima kognitivnog i moralnog razvoja, koje predlažu Jean Piaget i Lawrence Kohlberg, religije zasnovane na statičnom ili apsolutističkom pogledu na svet imaju tendenciju da ističu specifične činove, pravila i zapovesti, dok religije koje se oslanjaju na dinamični pogled na svet, naglašavaju jedinstvenost licnosti, karakter njihovih odnosa i univerzalne etičke principe.

NASTAVAK >>