Svet: Prajd parade u Parizu, Berlinu, Meksiko Sitiju

Zastava duginih boja vijorila se u subotu na paradama ponosa u Evropi i Meksiko Sitiju.

Gradonačelnik Pariza, outovani gej Bertran Delano, ove godine nije predvodio paradu, već je tu čast ostavio svom strejt saradniku, gradonačleniku malog grada na jugu Francuske, Noelu Mameru. Mamerov prolazak sa paradom izazvao je gromoglasno odobravanje učesnika/ca, kojih je bilo oko 700 000. Gradonačlenik Beglesa bio je udarna vest ranije ovog meseca, kada je dozvolio prvo gej venčanje u Francuskoj. Francuska vlada odbila je da uvaži brak i suspendovala je Mamera sa dužnosti na 30 dana.

Paradu ponosa u Parizu organizovalo je oko 80 organizacija.

Na berlinskoj paradi okupilo se oko 500 000 osoba. Gradonačelnik Berlina, takoðe out gej, Klaus Voverajt, predvodio je dogadjaj kojim se obeležava početak gej i lezbejskog pokreta u Njujorku 1969. godine.

Voverajt se obratio učesnicima/ma rekavši da iako je parada «zabavna i šarena», gej zajednica je i dalje marginalizovana. «Mi se moramo boriti protiv toga», dodao je Voverajt.

U Meksiko Sitiju hiljade ljudi prošetalo se kroz deset gradskih blokova, od spomenika „Anðeo nezavisnosti“ do centralnog trga. Paradu su predvodile grupe roditelja gejeva i lezbejki.

«Mi moramo da nastavimo sa borbom, mirnom borbom, za gej prava», rekao je Hordž Sančez (45), na čijoj majci je pisalo Ja volim svog gej sina.

Paradu ponosa, planiranu da se održi u Varšavi, zabranio je gradonačelnik, Leh Kazinski. On je izjavio da se plaši uličnih sukoba sa demonstrantima, okupljenim radi protesta zbog održavanja gej parade. Poljska asocijacija gejeva i lezbejki nije uspela da primora pokrajinske vlasti da ukinu zabranu. Učesnici/e parade u Berlinu obećali su da će pomoći da se parada u Varšavi održi sledeće godine.

Parade u San Francisku, Čikagu, Njujorku, Torontu i mnogim manjim gradovima planirane su za 28. jun.