Staša Baštrica iz Queer Montenegra: Želimo život i slobodu, ne samo preživljavanje

Nedelju dana posle 14. Montenegro prajda, održanog pod sloganom „Živjećemo, života radi“, izvršna direktorka organizacije Queer Montenegro Staša Baštrica dala je opširan intervju podgoričkom nedeljniku Monitor. Njena glavna poruka: LGBTIQ osobe ne traže samo prava na papiru, već mogućnost da svakog dana žive slobodno i dostojanstveno.

Na pitanje da li se u Crnoj Gori može slobodno živeti, Baštrica odgovara da može, ali da je pitanje koliko ljudi to zaista uspeva, a koliko se samo naviklo na različite nivoe neslobode. „Čovek može da se navikne na mnogo toga. Da krije partnerku ili partnera od porodice, prijatelja i kolega. Da ne drži partnerku ili partnera za ruku na ulici. Kad tako dugo živite, počinjete to da doživljavate kao normalan način života“, kaže ona.

Slobodan život za nju znači mnogo više od toga da država nekoga formalno ne kažnjava zbog toga ko je: znači imati gde i od čega da se živi, mogućnost da se voli, stvara porodica i bude deo zajednice. Zato je, objašnjava, Prajd ove godine govorio o životu, a ne samo o opstanku. „Ne želimo da nam je dovoljno to što smo preživeli još jednu godinu bez nasilja ili diskriminacije. Želimo dobar život“, kaže Baštrica.

Prava na papiru, prepreke u životu

Najveći problem, prema njenim rečima, jeste to što određena prava postoje na papiru, a u stvarnom životu ljudi nailaze na prepreke. Posebno ističe položaj trans osoba i potrebu da se usvoji zakon o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja. Država, kaže, ne sme da traži od ljudi da prođu kroz prinudnu sterilizaciju da bi dobili dokumenta sa odgovarajućom oznakom pola, jer neusklađena dokumenta utiču na svaki kontakt sa institucijama, zdravstvom, obrazovanjem i poslodavcima.

Drugo veliko pitanje su istopolni parovi. Crna Gora je usvojila Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola, što je bio važan korak, ali partneri i dalje nemaju isti položaj kao heteroseksualni parovi u svim oblastima porodičnog života. Tu su i nasilje, govor mržnje i diskriminacija, a Baštricu posebno zanima šta se dešava posle: da li će institucije stati iza osobe kojoj je pravo povređeno.

Lakše je napraviti neprijatelja od manjine

U društvu opterećenom verskim i nacionalnim podelama, kaže Baštrica, lako je od LGBTIQ osoba napraviti još jednu temu za svađu, dok se ne razgovara o niskim platama, stanovima i odlasku mladih. „Računica je prosta, jednostavno je lakše napraviti neprijatelja od manjine nego društvo u kojem ljudi imaju dovoljno za dostojanstven život“, kaže ona.

Društvo, upozorava, zbog nepotpune integracije gubi ljude: kada neko napusti Crnu Goru iz straha, odlazi i njegovo znanje i kreativnost. „Pravo pitanje je šta svi mi dobijamo kada niko ne mora da se smanjuje da bi drugima bilo udobno“, kaže Baštrica.

Govoreći o evropskim integracijama, ona upozorava da usvajanje zakona ne sme da postane administrativna trka, jer je za ljude važnije šta se dešava posle i da li institucije zakone zaista primenjuju.

Napretka ipak ima, naglašava. Danas postoje javno autovani ljudi, jača zajednica, Montenegro prajd se održava više od decenije, a sve je više saveznika izvan zajednice. Ali napredak nije nešto što se jednom osvoji zauvek. „Želim da dođemo do toga da osoba koja je lezbejka, gej, biseksualna ili trans može da ustane ujutro i jednostavno živi svoj život, bez toga da joj identitet bude prepreka“, poručuje Baštrica.

Izvor: monitor.co.me. Adaptacija: gay-serbia.com.