Sramota je što su se iz Vlade i ministarstava odbili priključiti pozivu za siguran Split i sigurno društvo

Peti po redu splitski Prajd prošao je bez i najmanjeg incidenta, no i s nikad manjim brojem učesnika i učesnica. U povorci ovog puta nije bilo nikoga iz Vlade, a izostali su i splitski intelektualci koji su glasno podržavali ranije povorke.

Čini se da Pride malo više koga zanima. O razlozima sve manjeg interesa, te o budućnosti Pridea razgovarali smo s Markom Mlinarom, jednim od osnivača i koordinatorom organizacije Rišpet, koja je organizovala Split Prajd.

Jeste li zadovoljni odazivom na Pride?
- Odazivom na Split Pride 2015 smo zadovoljni. Naš Pride otvoren je za sve ljude dobre volje, koji podržavaju naše traženje potpune ravnopravnosti u ljudskim pravima svih građanki i građana Hrvatske i posetilaca Lijepe Naše.

Sve je manje učesnika Split Pridea. Kako to objašnjavate, odnosno je li to dobro ili loše?
- Ne bih se složio. Moja je procena kako ove godine nismo imali značajno, ako uopšte, manji broj ljudi koji su nas došli podržati nego lani. Ipak, uočili smo kako je ove godine došao nešto veći broj pripadnika lokalne LGBT zajednice, a imali smo i učesnike iz Švedske, Velike Britanije, SAD-a, Kanade, Austrije, Srbije...

Smatrate li da je nezainteresovanost Splićana za Pride namerno ignorisanje ili "nikoga više nije briga"?
- Ni jedno ni drugo. Okolnosti prvog splitskog Pridea bile su bitno drugačije i LGBT zajednica dobila je podršku velikog broja prijatelja, poznanika, intelektualaca, ljudi koji su se borili protiv direktnog fašizma koji se tih dana mogao osetiti na ulicama...

Neki od njih smatraju kako su "dovoljno puta došli", neki smatraju kako smo trenutnim zakonima "dovoljno dobili". Mi ne mislimo tako, za nas postoji samo jedna ravnopravnost, ona potpuna, i nju ćemo svim sredstvima pa i javnim skupovima poput Pridea tražiti sve dok se ne ostvari.

Sramota je da se vladajući nisu odazvali pozivu na Split Pride

Takođe, još uvek ima puno, kako pripadnika zajednica, tako i ljudi koji nas podržavaju u organizaciji Pridea koji zbog svoje okoline, vidljivosti na Prideu imaju strah od dolaska. Da, i zbog njih organizujemo naš Split Pride. Da, i zbog njih je moto ovogodišnjeg Pridea bio "Izađimo u siguran Split!".

Pozvali ste članove Vlade i ministarstava, no niko se nije odazvao. Kako to komentarišete?
- Očito smatraju kako su trenutni zakoni dovoljno dobri. Po nama nisu, jer ne daju ravnopravnost. Ne postoji dobar zakon koji će reći "dobili ste sve, ali niste ova dva članka iz Porodičnog zakona ili Zakona o imovini ili bilo kog drugog koji imaju ljudi koji nisu deo LGBT "abecede".

S druge strane, s obzirom na ovogodišnji moto ili smatraju kako Split nije siguran grad ili smatraju kako je Split apsolutno siguran grad. Ni jedno ni drugo nije tačno. Odbili su priključiti se našem pozivu za siguran grad i sigurno društvo, što je sramota. No, dobili smo podršku švedskog ambasadora koji je na Pride došao sa svojom porodicom te je izjavio kako ne postoji njemu poznat lepši način za proslavu Nacionalnog dana Švedske nego s nama, u traženju prava.

Kako vidite budućnost Pridea, odnosno gubi li Pride smisao kao način borbe za jednaka prava?
- Nipošto. Pride je najvidljiviji i najdirektniji način borbe za jednaka prava, koji je svoju uspešnost pokazao u nizu razvijenih zapadnih država, a na njemu su postignuti pomaci i u Hrvatskoj. Mi smo počeli razmišljati o idućem Split Prideu već danas i zovemo sve koji s nama žele raditi da nam se jave.

No Pride nije dovoljan, mi radimo tokom godine radionice zatvorenog i otvorenog tipa, pratimo i reagujemo na zakone, pravilnike i događanja oko nas. Dokaz našeg dobrog rada su volonteri koji su s nama ostali od pre ili su tek došli, vredni mladi ljudi, voljni i željni raditi s nama.

Je li bilo pretnji uoči Pridea, i kako je prošao po prvi put organizovan After Pride party?
- Verbalnih pretnji ima uvek. Iste smo prosledili policiji, neka odrade svoj posao onako dobro kako su ga na ovom polju radili i sad (postoje presude vezane za pretnje s prvog Pridea).

Daleko smo od toga da se dve osobe istog pola otvoreno i bez straha ljube na javnom mestu

Organizovani After Pride Split Pridea je novina te se s njim još uhodavamo. Park je nekoliko sati bio otvoren za sve (da, pod prismotrom policije) i nismo imali niti jednog incidenta. Smatram kako će s obzirom na dobru atmosferu i smanjenu vidljivost ovog događaja on s vremenom rasti u broju i, s obzirom na atmosferu Splita u junu, po broju učesnika verovatno brzo prerasti sam Pride. Zahvaljujemo kulturno-umetničkoj organizaciji Flomaster koja je ovaj deo posla izvrsno odradila.

Rekli ste da često primate prijave LGBT osoba zbog napada na njih. Je li ijedan slučaj prijavljen policiji?
- Postoje presude zbog verbalnog nasilja upućenog tokom prvog Split Pridea. Nažalost, nemamo niti jednu presudu zbog fizičkog nasilja, za koje znamo da postoji. Neki slučajevi su se sramotno loše završili. Neki su u toku.

Koliko često dobijate takve prijave?
- Bolje je pitanje koliko se često događaju napadi. Nažalost, što zbog straha, što zbog pritisaka okoline, napadi se često ili ne prijave uopšte ili se ne vežu uz mržnju prema pripadnicama/pripadnicima seksualnih ili rodnih manjina. Prijavljeni napadi događali su se i ove godine. Postoje osobe nad kojima se ponavljaju.

Mi naravno pomažemo, od ličnog do pravnog nivoa koliko možemo s obzirom da nemamo sredstva predviđena za ovu vrstu delovanja (nemamo vlastiti SOS telefon, ali smo povezani s drugim LGBT organizacijama u Hrvatskoj, posebno s Kontrom i Iskorakom). Želja nam je ovaj deo rada podići na viši nivo.

Smatrate li Split homofobnom sredinom?
- Iako smo od prvog Pridea kao zajednica radili puno, smatram da je potrebno još puno rada na svim nivoima. Jedini smo grad koji je imao problema s organizacijom predstave Iskorak dramske grupe Korak pod vođstvom izuzetno nadarenog mladog reditelja Patrika Lazića iz Pule.

Splićani postaju tolerantniji

No svejedno smo ponosni na organizaciju istog. Jednostavno, jako je mali broj škola koje rade na ovim temama kako bi trebale. Nije lako biti aut ako nemate sigurnu okolinu. O ovom govori i naš rad kroz projekt U srednjoj školi korak moj i danas se čuje koji možete pronaći na YouTube kanalu organizacije. Radi se o istinitim autobiografskim anonimnim pričama srednjoškolaca i srednjoškolki iz Splita i okoline.

Nažalost, nedostaju nam (s izuzetkom malog broja časnih izuzetaka) javne osobe koje bi taj deo svog života podelile s okolinom. Ja sam fizičar. Stoga je ovogodišnji moto Split Pridea imao nameru ohrabriti i osobe koje imaju sigurnu okolinu da budu vidljivije. Mislim da smo daleko od toga da se dve osobe istog pola otvoreno i bez straha ljube na javnom mestu. No, doći će i to s vremenom.

Postaju li Splićani tolerantniji, odnosno je li pet Prideova doprinelo toleranciji prema LGBT zajednici?
- Postaju. Uporedite prvi i peti Split Pride. Postojale su i gerilske akcije, poput podizanja rainbow zastave u Splitu dok smo imali prošlu upravu grada i zabranu podizanja ovakve zastave u gradu. Toga više nema, rainbow zastavu podižemo na splitskom štandarcu i smatram kako se više niti jedna gradska vlast neće usuditi to zabraniti.

Postoje mesta koja prikazuju LGBT filmove, na kojima možete doći učestvovati u tribini LGBT tematike i mesečni Plesnjaq. U sklopu Pride Weeka ove godine imali smo i turnir u balotama koji su uz splitske penzionere igrale mlade žene, što takođe nije baš uobičajeno i nismo imali niti jednu primedbu od njih.

Postoje i splitske organizacije civilnog društva koje rade na širenju integracije multikulturalnosti pa i po pitanju queer kulture, u društvu, s kojima sarađujemo. Dakle da, jako puno nas radi na toleranciji u Splitu i postižemo uspeh. Organizovali smo veliki broj radionica, druženja i tri Pridea. Hvala svima koji su radili i podržavali naš rad i koji to rade i danas!