Dennis
Rodman:
Košarkaška veličina se oslobađa rodnih ograničenja
"Mažem nokte. Farbam kosu, a ponekad
nosim i žensku odeću."
Tako piše Dennis Rodman, najbolji ribaunder u
istoriji košarke, u svom bestseleru "Bad as I Wanna Be"
(1996).
Rodman je neustrašiv i kao odbrambeni igrač Chicago Bullsa na
parketu, i kao ljudsko biće. Na promotivnom potpisivanju svoje
knjige, nosio je srebrni, svilenkasti, pripijeni top, šminku
u skladu sa njim i jarko roze bou. Kada se, sledećeg dana, pojavio
u televizijskom šou programu Oprahe Winfrey, publika je bila
ispunjena mladima koji su ponosno nosili šarene frizure nalik
na njegovu.
Neki sportski komentatori su Rodmana
odmah optužili da izvodi "marketinški trik", koji se
može uporediti sa onim rasiste Howarda Sterna. Stern, privatno
možda jeste, a možda i nije kros-dreser (cross-dresser), ali njegovi
javni, nalik na stav, burleskni drag performansi belih muškaraca
iz vladajuće klase, u elitnom Bohemian Grove Clubu, su zajedljivi
i surovi.
Dennis Rodman, koji je već bio
meta rasizma, besa i raznih insinuacija, nije mogao ništa da dobije
ponosnim iznošenjem u javnost svoje sklonosti ka kros-dresingu.
On je iskren po pitanju činjenice da njegovo rodno izražavanje
nije ništo novo. U svojoj knjizi, on to ovako objašnjava: "Kao
klinac, ponekad sam se oblačio kao devojčica. Igrate se mame i
tate, igrate se doktora - svi to rade, ali nekima se više dopada
nego drugima. Uobičavao sam sve rutinske faze oblačenja: doterivao
sam se, šminkao i ponašao kao devojčica."
 |
|
| |
|
Reakcije raznih bigota išle su
od jedva skrivenog "peckanja" do toga da su otvoreno
penili na usta. Neki su odavali svoj prikriveni bes izjavljujući
u novinama da je Rodmanovo transrodno izražavanje u stvari "poremećaj".
Predsednik Madison Square Gardena, Dave Checketts je besneo: "Kada
sam video njegove fotografije na motorciklu sa mejkapom, prosto
nisam mogao da poverujem da je dotle došlo. Garantujem vam da
ON u New York Knicksima neće biti, sve dok ja ovim klubom upravljam!"
Na Checkettsovu nesreću, Rodmanov self-expression nije
omeo Bullse da poraze Knickse te godine u plej-ofu.
Sa druge strane, trener Bullsa
Phil Jackson, primetio je da je "Rodman, zajedno sa ostalim
članovima tima, dopro do prostora srca, što nikad ne bih predvideoť.
..."Dennis je bio pravi blagoslov za nas, nešto poput heyoka-e."
Jackson je potom objasnio da je heyoka u narodu Lakota "bio
kros-dreser, jedinstvena osoba... poštovana zato što je menjala
stvarnosti, kada biste je ugledali."
Principijelan stav
Mnoštvo dokaza upućuje na to da
su drevne kooperativne društvene zajednice na svim kontinentima
poštovala transrodna ispoljavanja. Više hiljada, a moguće čak
i milioni ljudi raznih seksualnosti u SAD povremeno ili stalno
nose odeću namenjenu suprotnom polu. Nemilosrdna represija je
u velikoj meri oterala ovakvo samoispoljavanje u ilegalu. Uspon
transdžender pokreta je, pak, stvorio prostor u kojem ljudi mogu
da počnu da istupaju onakvi kakvi zaista jesu. Rodmanove hrabre
izjave ih mogu samo osnažiti.
Danas se apologeti kapitalizma
mršte na račun prava na individualizam. Dok je Rodmanov rad na
terenu, pak, donosio ogroman novac vlasnicima Bullsa i industrije
u celini, njegov jedinstven osećaj za stil i glamur - od boje
njegove kose do tetovaža - navukao je na sebe gnev vlasnika, zvaničnika
i komentatora košarke.
Rodman se ne identifikuje kao gej,
a ni kao biseksualac, ali je zauzeo principijelan stav kojim podržava
punopravan status lezbejki, gej muškaraca i biseksualaca/ki, uključujući
i sportiste koji se deklarišu kao takvi. Zbog toga su desničari
iz Teksasa ispisali anti-gej parole po vetrobranu njegovog automobila
i izbušili mu gume. Ali, to nije obeshrabrilo Rodmana. U jednom
nedavnom televizijskom nastupu, nosio je majicu sa natpisom: "Ne
smetaju mi strejt ljudi, dok god se u javnosti ponašaju kao da
su gej." ("I dont mind straight people as long as they
act gay in public.")
Rodman u svojoj knjizi piše: "Izlazak
u gej bar ili oblačenje korseta sa šljokicama, čine da se osećam
kao kompletna ličnost, a ne samo kao jednodimenzionalan čovek."
"Izgleda da se ljudi osećaju ugroženima, kada sportista uradi
nešto što se ne smatra muževnim. To je kao da su prešli preko
neke zamišljene crte, za koju niko ne misli da je treba preći."
On takođe primećuje: "NBA vizija čoveka je ona koja se vidi
u reklamama, sa nasmejanim momcima koji mašu masi. ...Zar ne postoji
tamo negde prostor za drugačijeg igrača? Za drugačijeg čoveka?"
"Želim da dovedem u pitanje predstavu ljudi o tome kakav
bi sportista trebalo da bude. Volim da ispoljavam ženstvenu stranu
Dennisa Rodmana."
Igra bez rukavica i namazani
nokti
Rodman, rođen 1961, odrastao je
u siromašnom naselju Oak Cliff u Dallasu. Kada je imao devetnaest
godina, bio je beskućnik. Gurao je metlu noću po aerodromu, gde
je radio kao nastojnik za 6,5$ na sat. Borio se sa otrovnim rasizmom
na Southeastern univerzitetu u Oklahomi.
Rodman nije odigrao ni minut košarke
pre svoje 21. godine. Stigao je u NBA kao malo poznati izbor iz
druge runde drafta. A onda je pretvorio poziciju ribaundera -
jednu od najmanje omiljenih pozicija u košarci - u nauku. I u
umetnost. Kad god lopta napusti ruke igrača, Rodman počinje da
proračunava ugao, luk i putanju njenog leta. Kada se lopta odbije
od obruča, on je već u poziciji iz koje može da je zgrabi u letu.
On to radi kao niko pre njega. Na taj način Rodman osigurava pobede
svog tima, a da pritom on sam ne mora da daje koševe.
Uzdigao je košarku na novi nivo
uzbuđenja, na isti nacin na koji su to ofanzivni igrači Magic
Johnson i Michael Jordan učinili kada su došli u NBA ligu. Pa
ipak, iako je Rodman te godine po peti put osvojio titulu najboljeg
ribaundera, treneri su mu uskratili mesto u All-Stars timu. Trener
Bullsa, Jackson, kao i kolege iz tima su javno istupili protiv
ove sramote. Samo nepomućena netrpeljivost je mogla da uskrati
Dennisu Rodmanu mesto koje mu pripada medu velikanima NBA košarke.
Ali, on takode zaslužuje i priznanje za hrabrost izvan parketa.
| |
 |
| |
|
On se ne ustručava kad je u pitanju
kros-dresing: "Ako želim da nosim haljinu, nosiću je."
"Nakon godina borbe sa svojim identitetom - ko sam bio, ko
ću biti - postao sam sasvim siguran u to ko sam. Mogu da odem
u salon da mi namažu nokte u roze, a onda da odem da igram u NBA,
na nacionalnoj televiziji sa svojim roze noktima." "Sada
kada oblačim žensku odeću, to predstavlja samo još jedan način
da pokažem sve strane Dennisa Rodmana. Dajem vam ceo paket. Postajem
univerzalan čovek. Ja sam kao trčanje nazad, koje može da preseče
dodavanje spolja, ali i da prođe kroz sredinu da bi se uhvatilo
dodavanje."
Prevod: Ivana
Source:
Monica Moorhead i Leslie Feinberg,
Dennis Rodman: Basketball Great Breaks Free Of Gender Restrictions,
1996.
http://www.workers.org/ww/rodman.html
|
