Homofobija

Slazem se u potpunosti sa prvim delom clanka koji govori o naucnom tretmanu homoseksualizma. Ali onda nastaje uocavam jedan problem, tj. autor pise:
"Fobije kao neurološki poremećaji, somatoformni poremećaji i poremećaji vezani za stres mogu se prevazići uz pomoć psihoterapije i omogućiti osobama koji od toga pate da se uključe u društvo kao građani koji mogu na kvalitetniji način da doprinesu razvoju svog okruženja."
Cini mi se da on pokusava da osobe koje ispoljavaju strah od homoseksualno orjentisanih osoba ili netrpeljivost prema njima proglasi bolesnim. Ili se mozda varam. Postoji mali problem u logici oko rasprave o homofobiji! U psihijatriji i psihologiji jasno se razlikuje STRAH od FOBIJE. Neko ko ima strah od visine ipak ce preci preko visokog mosta, a neko ko ima Fobiju nece se ni pribliziti mostu. Dakle kada raspravljamo o homofobiji o cemu raspravljamo? U jednom delu teksta se spominju i uzroci homofobije sto se uglavnom svodi na pogresne informacije koje neko dobija od samog odrastanja i strah od nepoznatog. I na tome i treba raditi PREVENTIVNO. Nije tacno, a nije ni lepo reci da svako ko ima strah ili netrpeljivost prema homoseksualcima moze da dobije i sifru bolesti F...
Vodimo racuna kako pisemo o razlicitima od nas.
Puno pozdrava.

Odlican tekst. Kamo srece da vise strucnih ljudi govori i pise na ovu temu.
Onda bi bilo manje homofobije koja JESTE bolest.
Poslednji dogadjaji u Beogradu dokazuju ove tvrdnje.
Cestitke autoru, ko god da je.

Podržavan novi val zdravog razuma koji će za homofobiju, kao i za nasilje u porodici, ksenofobiju i sl. tražiti stručnu pomoć.
Jedan sam od psihologa koji pokuašava progurati nešto na ovu temu kroz magistarski rad, doduše, ne bez prepreka.
Homofobija bi, ako bi se termin prilagodio i odredila simptomatologija, mogla bez problema dobiti jedan od počasnih F predznaka