FILMOGRAFIJA ANDYJA WARHOLA
Premda ga mnogi smatraju za američkog stvaraoca gej filmova, Andy Warhol, koji je iznenada umro tokom operacije žučne kese 1987. godine, uživao je u kreiranju i održavanju zagonetnog imidža, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. S obzirom na to da je bio istaknut reditelj, ironična je činjenica da većina ljudi nikada nije videla Warholove filmove, uprkos enormnoj produkciji od 80 filmova od 1963. do 1968. godine. Ovi filmovi su retko bili prikazivani u bioskopima, a trenutno nisu lako dostupni na video kasetama. Filmovi za koje prosečan gledalac smatra da su Warholovi - Đubre, Meso, Revoltirane žene, Warholov Drakula i Warholov Frankenštajn - zapravo su filmovi Paula Morrisseya, a Warhol ih je ili samo producirao ili posudio svoje ime zbog reklame. Iako ovi popularni naslovi nisu njegovi, ne može se negirati Warholova važnost kao vodeće i naročito uticajne figure, pogotovo u domenu undergrounda, eksperimentalnog i avangardnog snimanja filmova. Njegov veliki, još neviđen princip rada iz tog perioda, uvodio je promene u strukturi i pogledu, a razbijao je i seksualne tabue.
Životna priča Andyja Warhola počela je u McKeesportu, Pennsylvania, gde je rođen 1928. godine, kao sin slovačkih imigranata (njegov otac bio je rudar). Studirao je na Tehnološkom institutu Carnegie u Pittsburghu i 1949. doselio se u Njujork, gde je ubrzo postao uspešan komercijalni umetnik i ilustrator modnih magazina. Njegove poznate slike konzervi Campbell supe iz 1962. godine ostale su konceptualni vidovi umetnosti i doveli su ga u žižu interesovanja, pa je iz pop umetničkih krugova ušao u posao filmskog stvaralaštva 1963. godine, sa svojim dvosatnim ostvarenjem Ponovo Tarzan i Džejn…Otprilike. Uskoro, njegovi filmovi su izazvali bes u umetničkim krugovima i o njima se žestoko diskutovalo. San (1963) bio je hipnotički (ili ekstremno dosadan) šestosatni film u kome je goli čovek spavao. Morrissey, kometarišući film, rekao je ''Sladak, interesantan. Ali ostao sam samo sat vremena''. Warhol je nastavio sa podjednako statičnim, ali dužim Empire (1963), osmočasovnim filmom bez zvuka, koji je prikazivao noćni život u Empire State Buildingu.
Sva njegova rana ostvarenja bila su bez zvuka, crno-beli filmovi koji su izbegavali tradicionalna pravila narativne tehnike - kamera je bila statična, glumci amateri, a zaplet potpuno improvizovan. Bili su vijugavi, pravljeni bez pripreme, a ponekad namerno dosadni. Filmovi su uskoro postali ''hepeninzi'', pa se on ne samo priključio underground zajednici filmskih stvaralaca, nego je postao njihova najveća zvezda i neartikulisani portparol. Warholovi filmovi, koji su pravljeni vratolomno brzim koracima u periodu od 1963. do 1968. godine, snimani su uglavnom u studiju u Istočnoj 47-oj ulici nazvanom ''Fabrika''. Oni su oslikavali antiestablišment, bujnost kontra-kulture šezdesetih (suprotstavljanje mladih ljudi društvenim normama i tradicijama) i socijalnog preokreta u vidu seksualne revolucije koja ga je pratila (iako je Warhol bio posvećeni katolik koji nije pio, niti se drogirao, a bio je potpuno aseksualan). Korišćenjem “Fabrike” kao sopstvene verzije holivudskog studija, razvio je sistem zvezda gde su interesantne ličnosti pojavljivale u njegovim filmovima i postajale “super zvezde”. Ova glamurozna koterija je uključivala ulične homoseksualce (Holly Woodlawn, Candy Darling, Mario Montez), energične osobe, muške prostitutke - (Paul America, Joe Dallesandro) i žene (Edie Sedgwick, Viva, Nico, Bridget Polk).
Kako su godine prolazile, pogotovo sa dolaskom Paula Morriseya, Warholovi filmovi su stekli kompleksnost: ubacivanje zvuka, korišćenje filma u boji i povremeno korišćenje montaže i scenarija. Njegovo razvijanje kao filmskog stvaraoca iznenada je prekinuto 5. Juna 1968. godine, kada je zamalo umro nakon što je u njega pucala Valerie Solanis, pomahnitala grupi-devojka iz “Fabrike”, članica SCUM-a (skraćenica od Society for Cutting Up Men - Društvo za eliminisanje muškaraca) i nasilna pristalica separatističkog feminizma. Nakon izlaska iz bolnice, Warhol je postao usamljen i napušteni režiser; zadovoljavanje novcem i imenom bilo je njegova jedina veza sa procesom stvaranja filma. Zbog oskudnog metoda katalogizacije i skladištenja u “Fabrici”, mnogo Warholovih ranih filmova je ili izgubljeno, ili uništeno ili inkorporisano u druge filmove. Ovo je kratka hronologija njegovih filmova: 1963: Poljubac (Kiss) (50 min.); Film plesa (Dance Movie) (45 min); Jedi (Eat) (39 min.); Šišanje (Haircut) (33 min.) i Pušenje (Blow Job), 30-minutno snimanje reakcije čoveka kome verovatno neko zaista puši. 1964: Betmen Drakula (Batman Dracula) (120 min.); Bludnica (Harlot) (70 min.); 13 najlepših zena (13 Most Beatiful Women) ( 40 min.) i Zadnjica Taylora Meada ( Taylor Mead’s Ass) (70 min.). 1965: 13 najlepših dečaka (The 13 Most Beatiful Boys) (40 min.); Vinil (Vinyl) (70 min.) u kome igraju Gerald Malanga i Edie Sedgwick; Kučka (Bitch) (70 min.); Zatvor (Prison) (70 min); Samoubistvo (Suicide) (70 min.); Život Huanite Kastro (The Life of Juanita Castro) (70 min.) i Sirota mala bogatašica (Poor Little Rich Girl )(70 min.). 1966: Bufferin (35 min.), koji su režirali Gerald Malanga & Andy Warhol i to prvi film snimljen za odvojene projekcije; Velvet undergraund i Nico (70 min.). 1967: Ondine ljubavi (The Loves of Ondine) (86 min.) i Ja, čovek (100 min). Spisak filmova koje je radio Warhol:
Kada sam dobio svoj prvi TV, prekinuo sam toliko da brinem o uspostavljanju prisnog odnosa. - Andy Warhol
Ovo su neki od njegovih napoznatijih radova: KAUČ
Upaljena nepomična kamera (i Andy) zure u kauč i na mnoštvo ljudi koje na njemu sedi, jede i upražnjava seks. Snimljen je u serijama od osam pojedinačnih petominutnih epizoda, sa konstantnom glumačkom ekipom “Fabrike” (Gerald Malanga, Ondine, Taylor Mead and Baby Jane Hozler) i ostalima koji su se zatekli na snimanju (Jack Kerouac, Allen Ginsberg, Gregory Corso).
Snimana iz dva pokušaja po 35 minuta bez zaustavljanja kamere, u ovoj kemp komediji šepuri se sedokosa Edie Sedgwick u svojoj najboljoj ulozi. Kamera je smeštena u kuhinji sa Edie, njenim dečkom (Roger Trudeau) i još jednim parom. Tu ima prepirki, tračarenja o seksu, izjava ljubavi i priznanja homoseksualnog identiteta, koji su dočekani sa ravnodušnošću. Edie Sedgwick (1943- 1971)
web page: http://www.searchingforagem.com/blonde.htm Knjige Patti Smith,
poezija i proza:
MOJA
MUŠKA KURVA Warholov stil se primetno menjao sa uvođenjem montaže, “glume” i grube obrade zapleta. Da li je ovo zasluga Paula Morrisseya (koji je radio kao asistent na prvom Warholovom filmu) ili označava novi Warholov pravac - diskutabilno je. Scenografija je kuća na plaži Fire Islanda, gde grupa prijatelja i komšija (uključujući Ed Hood, Ed McDermott i Genevieve Charbon) žudi za plavušastim call boyem (Paul America). Hood, duhovita i matora tetka, prepričava prijateljima kako je upecao dobro parče nakon poziva Dial-a-Hustler i da je sasvim zadovoljan time što je iznajmio. Želeći da „otkriju Ameriku“, gosti se klade ko će prvi otići u krevet sa njim.
DEVOJKE
IZ CHELSEA Warholov najpoznatiji film, sa ambicioznim dvostrukim ekranom, troiposatni blockbuster, bio je prvi underground film koji je doživeo komercijalnu distribuciju i obeležen je kao Warholov zaokret započet u “Mojoj muškoj kurvi”, od statičnog umetničkog filma ka više komercijalnom senzibilitetu. Napravljen za 3 000 dolara, film je bio hit u umetničkim krugovima i prikazivan je u skoro svim većim gradovima, ali zabranjen u Bostonu. Radnja se odvija u Njujorškom hotelu “Chelsea” (nekoliko godina kasnije poznatom po tome što je u njemu Sid Vicious isprebijao Nancy Spungeon na smrt), a film predstavlja priče iz različitih hotelskih soba koje se simultano pojavljuju na ekranu, takmičeći se za pažnju gledalaca. Uloge su raspodeljene čitavoj koteriji “Fabrike” uključujući Nico, Erica Emersona, Ondine, Ingrid Superstar, Maria Monteza, Mary Woronov, Bridget Polk, International Velvet, Geralda Malangu i Edie Sedgwick. Nakon što je počelo prikazivanje, reklama je navodila segmente po odgovarajućim brojevima soba u kojima su se radnje odvijale (na primer “Soba 723 - Papa Ondine”, “Soba 422 - Priča Geralda Malange”, “Soba 116 - Hannoi Hanna”, i sl, no Hotel Chelsea je zapretio tužbom, obavezujući Warhola da izostavi iz naziva brojeve soba i ostavi samo imena. Mnogi neobični, divni i razuzdani likovi (neki realno predstavljeni, a neki ne) su bili gej, transvestiti, narkomani, lezbejke, ljubavnici - svi uključeni u međusobne razgovore ili direktno u fiksiranu kameru, stvarajući nezaboravne ispovesti za ljubitelje kontra-kulture. Osvetljenje je loše, rad kamere je loš, zvuk je loš, ali ljudi su divni. - Andy Warhol Linkovi o filmu: Sajt o Mary Woronov:
****
(ČETIRI ZVEZDICE) Slavan po tome što je slavan, ovaj 25-očasovni film prikazan samo jednom - u Njujorku 1967. godine. Bio je zapravo zbir slabo povezanih delova nekolicine filmova koje je Warhol stvorio predhodne godine. Za mega-film su bila potrebna 2 projektora sa slikama koje su se preklapale i provokativni naslovi tipa: ''Gerald je uklonio svoju kosu Nairom'' (30 min.), ''Imitacija Hrista'' (8 sati), ''Mrtva Katrina'' (30 min.) i film koji nije skraćen ''Ondinine ljubavi'' (86 min.), u kome su glumili tinejdžer Joe Dallesandro, Viva, Ondine i Bridget Polk. Nazvan je ''odbojnim neuspehom'' od strane Warholovog biografa Stephena Kocha. Morbidna, samopogrdna vizija…opsesivna potraga za užeglim zadovoljstvima. - Manny Farber, Negativne slike
GOLI
RESTORAN
Ovde nema nikakve misterije. ''Fabrika'' je iznajmila restoran i napunila ga mladim muškarcima (i dodala Vivu - usamljenu ženu, koja radi kako konobarica). Odeća je skinuta, kamera uključena, priča počinje. Stephen Koch, u biografiji Andyja Warhola, ''Zvezdočatac: Sveti i filmovi Andyja Warhola'' podrugljivo zaključuje da ne može da zamisli nijedan deo Golog restorana koji je vredan gledanja. Goli restoran'' ne daje pet para za mišljenje publike; film ide prirodnim, opuštenim tokom, bacajući povremeno slučajne varnice inspiracije… i kroz, naizgled, beznačajnost, dostiže - a da ni ne primetimo - zastrašujuću ozbiljnost života. - Jonas Mekas
BICIKLISTA Losanđeleski pastuv, Joseph Spencer, sirovo i odrešito nevinašce, postaje objekat fascinacije i pomnog ispitivanja Warholovih Vive, Ingrid Superstar i Bridget Polk. Dok ga zasipaju pitanjima ( povremeno mole da skine pantalone), Joe ostaje naizmenično zbunjen, zapanjen, drzak i naglašeno apatičan od veselog ženskog ispitivanja.
USAMLJENI
KAUBOJI Kritikovana od strane mnogih zbog ispresecane montaže, nedostatka drame i uopšte nepovezanosti, ova oda muškoj lepoti, seksu i bratimljenju je zapravo jako zabavna. U malom western gradu u Arizoni, ucveljenoj Vivi, lepotici Zapada i njenoj mucavoj drugarici, koju igra Taylor Mead (nešto kao verzija Gilberta Gottfrieda šezdesetih), mir je narušen kada grupa kauboja dojaše u grad. Iako je u jednom momentu ''siluju'', oni su zapravo više zainteresovani za narcisoidne savete o lepoti, međusobno rvanje, nudističko logorovanje i međusobno izjavljivanje ljubavi.
Mead, uprkos (ili baš zbog) svog lupetanja je urnebesan. Joe Dallesandro i Eric Emerson imaju najbolje rečenice, a lepota plavokosog, mladog, mišićavog Juliena Burrougha ostavlja bez daha. Na momente urnebesan, ovaj zabavni film - poslednji projekat u kome je Warhol potpuno učestvovao - odličan je završetak Warholove karijere. Eric Emerson (+1975):
PLAVI
FILM Konfiskovan od strane njujorške policije na premijeri, na osnovu optužbe da je skaredan, zasluge za stvaranje ovog filma su sporne. Neki tvrde da je Morrisey zaslužan, jer je izjavio da je film njegova ideja, ali je on navodno samo postavio osvetljenje i otišao, ostavljajući Warhola i glavne glumce, Vivu i Louisa Waldrona da nastave sa snimanjem. Drugi tvrde da je ovo poslednji Warholov film u koji je značajno bio uključen. A sam film je, uprkos zloglasnoj reputaciji, ne baš tako eksplicitan u opisivanju seksualnih igara dvoje glavnih glumaca, a završava se sa 2 kuvana jajeta u svitanje. (Još poznat i kao Jebačina)
MESO Istinito svedočenje seksualne revolucije šezdesetih, kao i veliki primer hirovitog njujorškog stvaranja filmova koje je proizašlo iz Warholove filmske fabrike, ova komedija je omaž ličnosti i telu (više ovom drugom) Joea Dallesandra. Radnja je prosto jedan običan dan u životu dinamičnog geja Joea, koji izgovara večne rečenice tipa: ''Kako mogu da zaradim novac, kad nemam čist veš?'' Priča se vrti oko Joea, njegove žene (Geraldine Smith) i njene ljubavnice lezbejke koja živi sa njima (Patti d' Arbanville). Joeu žena naloži da se zaputi na ulicu i zaradi 200 dolara za abortus njene devojke. Warholove super-zvezde Candy Darling i Jackie Curtis glume u iznenađujućoj sceni gde jedna od njih čita novine i ptiča, dok druga puši Joeu. Naizgled drogom izazvan dijalog uključuje sjajnu filozofsku misao: ''Što više učis, više se deprimiraš.'' http://www.warholstars.org/filmch/flesh.html
Joe Dallasandro - Little Joe: Mali Joe nikad nije dao džabe Little Joe never once gave
it away Lou Reed: Take a Walk on the Wild Side (1972) Dallasandrov oficijelni sajt: Ostalo (uglavnom fotke): Joeov intervju na ruskom:
Jackie tek što se uradila Jackie is just speeding
away Lou Reed: Take a Walk on the Wild Side (1972) Oficijelni sajt Jackie Curtis :
Candy je došla
iz provincije do velikog
grada
u klozetu je bila svačija draga Ali glavu izgubila nije Od silne pušagije Ona kaže, hey babe, take a walk on the wild side Candy came from out on the island Lou Reed: Take a Walk on the Wild Side (1972) CANDY SAYS
Velvet Underground Candy says I've come to
hate my body
Sajtovi posvećeni Candy Darling:
ĐUBRE Holly Woodlawn je zaista nezaboravna u ulozi klošarke, ljubavnice impotentnog manijaka narkomana Joea Dallesandra, u ovom realističnom filmu o njujorškim narkomanima i pristalicama kontra-kulture. U svom filmskom debiju, Hollyin lik čuva dostojanstvo i moralnu ispravnost uprkos siromaštvu i masturbaciji flašom piva, što je sve uslovljeno impotencijom njenog dečka.To je najbolje prikazano u razmeni između nje i socijalnog radnika, koji joj obećava blagostanje u zamenu za par srebrnih cipela sa platformom koje je našla u đubretu. Ona odbija, uprkos tome što joj je pomoć očigledno potrebna. Upravo njen lik, a ne gotovo katatoničnog Džoa u suprotnosti sa nimalo suptilnom porukom filma protiv droga. Morrisseyov komentar je bio da je ''osnovna ideja filma da su narkomani smeće. Nema razlike između narkomana i otpatka''.
Duhovito, provokativno, dirljivo, i, nekako lepo. Djubre je živo.Holly Woodlawn je pogotovo vredna pažnje - komična ''Majka Hrabrost'' koja voli sebe kao Marlene Dietrich, ali pre zvuči kao Phil Silvers. - Vincent Canby, The New York Times Remek delo. Briljantan i duhovit film.Film godine. - Rolling Stone
Holly je došla iz Miamija,
Florida Holly came from Miami F.L.A. Lou Reed: Take a Walk on the Wild Side (1972) Sajt posvećen Holly: Oficijelni sajt Paula Morrisseya:
FILMOVI O WARHOLU I FABRICI:
CIAO!
MANHATTAN Ovo kaleidoskopno putovanje kroz život Warholove super-zvezde Edie Sedgwick, jeste uzbudljiva psihodrama o mentalnoj iznurenosti i dinamičan potpuri kulturnih rekvizita šezdesetih. Obrađujući Edienu uzlaznu putanju do trona pop undergrounda i njen pad ka narkomaniji i mentalnoj bolesti, kvazi-dokumentarac CIAO uspeva da bude komičan, zbunjujuć i dirljiv. Snimanje tog polufiktivnog filma započeto je 1967. godine i obuhvata orgijastičku pomamu slave Warholove ''Fabrike''. Nežna, sedokosa lepotica uživala je u vrhuncu svoje brzo stečene slave, postajući tako jedma od prvih super-zvezda Andyja Warhola, glumeći u nekoliko njegovih produkcija uključujući film Sirota mala bogatašica, Vinil i Lepota II. Vogue ju je nazvao ''mladotresom'', no njenih 15 minuta slave se završilo. Snimanje je zaustavljeno zbog više od 50 tretmana elektro-šokovima, godina tame, alkohola i droge, sa izmučenom Edie koja je živela na dnu ispažnjenog bazena na Zapadnoj obali. Samo nekoliko meseci nakon završetka filma, Edie umrla od prekomerne doze barbiturata. Imala je 28 godina. Ovo je stvarni Sunset Boulevard, zmijsko gnezdo Acid agea.
- Time
ZLO
ANDYJA WARHOLA Režirao ga je bivši Marrisseyev montažer zvuka (Djubre, Revoltirane žene, Vrelina, Ljubav) Jed Johnson, a Warhol mu je pozajmio svoje ime radi privlačenja gledalaca za ovu iznenađujuće morbidnu, prividno blistavu i subverzivnu ''a la Pink Flamingo'' komediju lošeg ukusa. Caroll Baker igra grubu, opaku šeficu organizacije za naručivanje ubistava smeštenu u Queensu, koja je specijalizovana za teške slučajeve (ubiti komšijinog iritantnog psa ili bebu koja vrišti). Njoj i njenim opakostima sve ide dobro, dok se ne pojavi stranac (Perry King). Uglavnom je u naknadnim primercima izbačena zloglasna scena ''spljeskane bebe''. Grubo, veoma uvredljivo i užasno prijatno za gledanje. http://www.phoenixnewtimes.com/extra/dewey/bad.html
WARHOL:
PORTRET UMETNIKA Život ikone pop kulture Andyja Warhola, čije je umetničko stvaralaštvo uključivalo slikanje, film, izdavaštvo, rok muziku i televiziju, istraženo je u ovom privlačnom dokumentarcu. Putem intervjua sa njegovim prijateljima, isečaka iz filmova, prikaza njegovih slika, pratimo Warholov život od ranih dana kada je bio komercijalni umetnik, preko opojnijih vremena kada je bio vodeći umetnik - konceptualista i ''patrijarh'' avangarde, do poslednjih dana kao ošamućene slavne ličnosti. Režiser uspešno dokazuje da su Warholov talenat i slava više od jednostavnog slikanja konzerve za Campbell supu, te da bi ga trebalo smatrati za jednog od najvažnijih umetnika 20-og veka.
SUPER-ZVEZDA:
ŽIVOT I VREMENA ANDYJA WARHOLA Fokusirajući se na izuzetan Warholov život, ovaj idolopoklonički zabavni dokumentarac istražuje ne samo njegovu neverovatnu karijeru konceptualnog umetnika, reditelja i izdavača, već i tračerski zaviruje u Club 54/Beautiful people club u kome je Warhol uživao. Od njegovog odrastanja u blizina Pittsburgha i školovanja na Carnegie tehnološkom Institutu, preko njegovih dana u ''Fabrici'' i konačno do neobične pozicije pop ikone, film dobro istražuje i objavljuje intervjue različitih ličnosti kao što su njegov brat farmer, njegove tetke, Denis Hooper; Sally Kirkland, Liza Minelli i Viva. To je slavljenje ovog enigmatičnog čoveka i umetnika, koga je fascinacija slavom, lepotom i konzervama supe, postavila na značajno mesto u umetnosti 20. veka. Murray Raymond Iz: Izbor linkova, fotografija i komentari: Nicodemus
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
