Queeropedia je neologizam nastao na Forumu ovog sajta, kao uostalom i sama ideja o pokretanju rubrike, u prolece 2002. god. Iako se pod njim uglavnom podrazumevaju "kratke biografije poznatih homoseksualaca oba pola", koncept Queeropedije je od samog pocetka bio širi i ukljucivao je biografije ljudi nesumljive heteroseksualne orijentacije. Biografije su pisane u razlicitim kljucevima, razlicite su dužine (pa i kvaliteta) i preuzimane su iz desetine izvornika, od enciklopedije Britanike (Proust) pa sve do najnovijih referentnih prirucnika nastalih u razvijenijim akademskim sredinama gde se gej, lezbejka ili feministicka interesovanja i pristupi mogu konacno slobodno izraziti. Otuda su i prevodi uglavnom sa engleskog, delimicno sa nemackog i francuskog (pa cak i sa norveškog).

Pored prevoda postoje naravno i originalni prosopografski prilozi i videnja. U slucaju srpskih autora (Srejovic, Mušicki), mogucnost prevoda nije ni postojala. Pri izboru biografija do sada smo se trudili da ispoštujemo još neka koncepcijska nacela, pored gore navedenog. Vodili smo najpre racuna da disproporcionalnost u zastupljenosti polova bude što manje moguca, mada je to, sa izuzetkom XX veka, jako teško, tacnije receno nemoguce. Diskriminatorne prakse, pre svega one najelementarnije poput politike prostorne diferencijacije, obezbedivale su apsolutnu dominiciju nad javnim prostorom samo jednom polu i stupanje na javni prostor ženama se cak i danas u izvesnim socijalnim poljima (crkva, npr.), zabranjuje. Pod takvim uslovima, vecina žena je mogla biti 'poznata' još samo u krugu svoje porodice (i u jednom delu komšiluka). Pored toga, nismo želeli da predstavljamo iskljucivo licnosti za koje su manje-više svi culi i za koje, kako se pretpostavlja, vlada unapred izvesno interesovanje. Ideja nam je bila da podjednako posvecujemo prostor i licnostima ciji je rad manje poznat u srpskoj sredini (ili pak jedan aspekt njihovog stvaralaštva), a za koje smo smatrali da su inspirativni i da imaju šta da nam saopšte. U više navrata smo bili istinski zateceni posetom stranica posvecenim "nekomercijalnim" i "nepopularnim" teoreticarima. Još jedan važan cinilac pri odlucivanju jeste i dužina tekstova, za koje smo se trudili da budu koliko-toliko 'internet-friendly'. Nekim biografijama su, recimo, pridodate i raznorazne pojmovne odrednice i takve "biografije" su obicno na više stranica, ali ipak se radi o autonomnim jedinicama koje se mogu i zasebno pratiti.

Biografije su onaj deo sadržaja sajta koji je posetiocima, cini se, ponajmanje smetao. Pojedine biografije su, doduše, izazvale negativne reakcije, pre svega ona posvecena Nikoli Tesli. "Muzej Nikole Tesle" u Beogradu negodovao je na volšeban nacin, a reakcije na Forumu su bile uglavnom motivisane internalizovanom homofobijom. Taj kratki biografski osvrt pokojnog W. Johanssona, obazrivo dopušta interpetacione mogucnosti, što se pak mnogo direktnije radi u Teslinoj najobimnijoj biografiji Margaret Cheney - "Tesla: Man Out of Time" (1981) u kojoj se ne navodi samo to da je Teslu cesto bio glas da je homoseksualac (i da to nikad nije opovrgavao), nego i konkretniji detalji o intimnim prijateljstvima poput onih sa mladim oficirom Richmondom Pearsonom Hobsonom (1870-1937) ili gej pesnikom Georgom Sylvesterom Viereckom (1884-1962), da je Tesla imao iznajmljeni apartman u njujorškom luksuznom hotelu Marguery na zapadnoj strani Avenue Parka izmedu 47. i 48. ulice, istovremeno kada je stanovao u drugom hotelu, te da je povodom toga saradniku Kennethu Swezeyu jednom rekao da mu apartman služi da bi tamo sretao "posebne" prijatelje i "poznanike" (Cheney, ibid. str. 84).

U zemlji Srbiji u kojoj se na prste jedne ruke mogu izbrojati ozbiljne studije o homoseksualnosti i gde je gej zajednica prakticno nevidljiva, bice da svi sve znaju o globalnoj gej populaciji sinhrono i dijahrono, njihovim strategijama prikrivanja, izgledu, zanimanjima, ukusima, stvavovima, vidovima otpora opresivnoj hetero-socijalizaciji, o tome ko jeste i ko može biti gej, itd. Sa razvojem Gej i lezbejskih studija, pre svega u samoj Americi, nije isljuceno da ce se se Teslina biografiju nanovo išcitavati i da ce se novi prilozi tražiti na mestima na kojoj dosadašnja prosopografija nije smela, htela ili umela da traži.

Iz svih navedenih razloga, mislimo da je zbirka biografija sadržanih u Queeropediji solidan pokušaj, ali razumljivo nikada dovršen, da se srpskom net-citalaštvu pruže informativni i relevatni uvidi o životima i radu gej muškaraca i žena (kao i onih koji su inspirisali i obogatili gej kulturu), pre svega kao dokument o kontinuitetu homoerotske želje kroz istoriju i njene fundiranosti u važnim elementima ljudske kulture. Njihovi životi jesu nadahnuce, ali i garancija da naši sopstveni nisu efemerni i nevažni. U mraku cenzure, precutkivanja i zaborava (damnatio memoriae), teško je odgajiti 'plodove istine', i otuda uloženi trud i entuzijazam desetine ljudi koji su ucestvovali u ovom projektu na sajtu, koji je krenuo kao volonterski, zaslužuje svako priznanje.

Redakcija sajta Gay-Serbia.com

« Nazad na Queeropediju