Biografija III

Gilles Deleuze (1925 -1995)

Deleuze je postao poznat u Francuskoj kao politički aktivista i filozof u vreme majskih demonstracija 1968. god. Do njegove smrti 1995, njegov filozofski aktivizam se u Parizu dovodio u vezu sa gej politikom. Zapravo, francuski gej muški časopis GAIHEBDO u rutinskim intervjuima sa Deleuzeom i njegovim dugodišnjim prijateljem F. Guattariem, često ga je citirao kao definiciju francuskog gej identiteta. Ipak, Deleuze je bio oženjen, imao decu i odbio da ga identifikuju bilo kao gej, bilo kao straight osobu.

Njegova neprimetnost kao queer francuskog filozofa potiče delimično od uzdržanosti da govori o detaljima iz svog privatnog života a delimično iz njegove filozofske orijentacije. Svoju želju da bude neopažen u francuskoj kulturi je naglasio u Pismu jednom oštrom kritičaru, koje je uputio Michelu Cressoleu, a koje je ovaj dodao svojoj knjizi Deleuze, iz 1973. god. U ovom pismu-eseju Deleuze odgovara na Cressoleovu optužbu da je profitirao na eksperimentima nad drugima: homoseksualcima, narkomanima, alkoholičarima, mazohistima, ludacima itd. otkrivajući kako je njegova veza sa Guattariem uticala na zajedničko delo Anti-Edip i odslikavala njegovu filozofiju želje:

I tada, zbio se moj susret sa Félix Guattariem, način na koji smo se razumevali i dopunjavali, depersonalizovali i sungularizovali jedan drugog, ukratko, način na koji smo se voleli. To je rezultiralo 'Anti-Edipom', koji je označio progres. Pitam se da li je jedan od glavnih razloga za neprijateljstvo prema ovoj knjizi, koje se ponekad iskazuje, prosto činjenica da su je napisala dvojica, jer ljudi vole neslaganja, pripisivanja. Tako su pokušali da razmrse neodvojivo i da odrede šta kome pripada. Ali pošto svaki od nas, kao bilo ko drugi, je već mnoštvo ljudi (est déja plusieurs), tu jeste prilična gužva.

U ovom odeljku Deleuze implicira da ako su ljudi mnoštva (engl. multiplicities), poimanje da se neko može identifikovati putem samo jedne forme želje je netačno i nepošteno. Deleuze zamišlja filozofski projekat, započet sa Guattariem, kao oslobađanje želje. Otuda on opisuje svoj susret sa Guattariem kao susret formiran mnoštvom želja koji menja istoriju filozofije.

Istorija filozofije za Deleuzea postaje mesto za ovo simboličnu i seksualnu revoluciju. Izražena u homoerotskim terminima, filozofija je važno mesto za oslobađanje želje. Filozofija stoga mora biti mesto za seksualni odnos.

Ali ono što mi je istinski pomoglo da izađem na kraj u to vreme, bilo je, verujem, pogled na istoriju filozofije kao na vrstu jebanja ('comme une sorte d' enculage'), ili (što se svodi na isto) kao na bezgrešno začeće. Sebe sam video kao da uzimam nekog autora otpozadi i da mu pravim dete koje bi bilo njegovo, ali ipak monstruozno. Da je ono njegovo, to je zaista bilo važno, jer je autor morao faktički sve da kaže što sam mu ja rekao da kaže. Da je dete monstruozno, bilo je takođe nužno, jer je neophodno bilo proći sve vrste decentriranja, skretanja, prekida, skrivenih pražnjenja ('émissions secretes'), što mi je pružilo puno zadovoljstva.

Foucault je jednom izjavio da Deleuze ima jedini filozofski um u Francuskoj i da je njegovo delo filozofsko izbacivanje fašizma iz koloseka. Deleuzovo mišljenje filozofije kao seksualnog odnosa ukazuje da je Deleuze, kao i Foucault, video mnoštva u seksualnoj želji i identitetu kao forme političkog i filozofskog aktivizma.

Kitty Millett

Literatura:
Michel Cressole, Deleuze, Paris: Edition Universitaires, 1973.
Deleuze Gilles, Pourparlers (1972-1990), Les editions de minuit, Paris, 1990. (Engl. prevod.:
Gilles Deleuze, Negotiations, prev. Martin Joughin, Columbia University Press, 1995.)
Deleuze Gilles, I Have Nothing to Admit, prev. J. Forman, u: Semiotext(e) 2, br. 3 (1977), str. 111-116. (Esej tu naslovljen kao: I Have Nothing to Admit poznatiji je kao: 'Pismo oštrom kritičaru' (Lettre a un ctitique sév're). Čitav taj prevod je uostalom užasan. Prim. prir.
Deleuze, Gilles, and Claire Parnet, Dialogues. New York: Columbia University Press, 1989.
Foucault, Michel, Deleuze. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1989.
Grosz, Elizabeth, Bodies and Pleasures in Queer Theory, u: Who Can Speak? Authority and Critical Identity. Judith Roof and Robyn Wiegman, Urbana: University of Illinois Press, 1995.

Izvor:
Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia, izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000, str. 249-250.

Objavljeni prevodi Gilles Deleuze i Félix Guattaria na srpskom :

Žil Delez, Fuko. Prevela Svetlana Stojanović, Izdanje knjižare Zorana Stojanovića, Novi Sad 1989;
Žil Delez, Feliks Gatari, Anti-Edip. Prevela Ana Moralić, Izdanje knjižare Zorana Stojanovića, Novi Sad 1990;
Žil Delez, Šta je filozofija. Prevela Slavica Miletić, Izdanje knjižare Zorana Stojanovića, Novi Sad 1995;
Žil Delez, Feliks Gatari, Kafka. Prevela Slavica Miletić, Izdanje knjižare Zorana Stojanovića, Novi Sad 1998;
Žil Delez, Prust i znaci. Preveo Ivan Milenković, Beograd 1998;
Žil Delez, Pokretne slike. Izdanje knjižare Zorana Stojanovića, Novi Sad 1999;
Žil Delez, Niče i filozofija. Prevela Svetlana Stojanović, Beograd 1999;
Žil Delez, Bergsonizam. Preveo Dušan Janić. Narodna knjiga, Beograd 2001.

SLEDEĆA STRANA >>>