Br. 21: ČLAN VENČANJA
(The Member of the Wedding)

Br. 30: SRCE JE USAMLJENI LOVAC
(The Heart Is A Lonely Hunter)

Američka književnica Karson Mekkalers (Carson McCullers, 1917-1967) bavila se ''tajnama usamljenih i potpuno izolovanih ljudi na Jugu Amerike''. Bila je tri godine u braku sa nekim neuspelim piscem, takođe homoseksualcem, tako da su u tom pogledu oboje bili slobodni.

Knjigu ''Srce je usamljeni lovac'' (1940) napisala je rano, u svojoj 22. godini, i po njoj je sniman istoimeni film u režiji Roberta Elisa. U knjizi, kao i u drugima koje će slediti, opisuju se homoseksualni likovi, s tim što se naglasak stavlja na usamljenost i otuđenost ljudi u modernom američkom društvu.

Jedno vreme je živela u Njujorku, družeći se sa tamošnjim glasovitim homoseksualcima, a posle Drugog svetskog rata, pretežno je živela u Parizu. Tamo se ponovo venčala sa bivšim mužem, ali ta veza ni tom prilikom nije dobro funkcionisala, on je uskoro izvršio samoubistvo, a i ona je pokušala da ubije samu sebe.

U knjizi ''Član venčanja'' (1946) opisana su tanana osećanja mlade devojke sa lezbejskim sklonostima prilikom svečanosti venčanja njenog brata. Na osnovu te knjige sačinjen je dosta uspešan brodvejski komad, sredinom XX veka, a poznati režiser Fred Cineman je 1952. godine snimio istoimeni film.

Prevodi :
Karson Makalers, Srce je lovac samotan. Prev. Gorjan Zlatko, Sarajevo: Svjetlost, 1960.
Na hrv. je preveden i njen roman :
Carson McCullers, Dama i njen vojnik. Prev. Zlatko Gorjan, Zagreb : Matica Hrvatska, 1961.

Preporučujemo>>

		Amerikanac Džon Reči (John Rechy, 1934-) završio je novinarstvo i jedno vreme radio kao univerzitetski profesor. Na ideju da napiše svoj prvi roman ''Noćni grad'' (1963) došao je nakon iskustava doživljenih u Nju Orlinsu, za vreme tamošnjih famoznih pofrancuzenih svetkovina ''Mardi Gras''. Ličnosti u knjizi su homoseksualci, ali njihov život je daleko od toga da bude prikazan kao ''gay'' (veseo), pre je mučan i težak, prvenstveno zbog postojanja još uvek velikog animoziteta prema njima u savremenom američkom društvu.
Zapravo, u pitanja je knjiga o Americi, o usamljenosti, o čovekovoj težnji za srećom, odnosno beskrajnom, i najčešće bezuspešnom, traganju za ljubavlju. Slike iz svakodnevnog života date su sa brutalnom iskrenošću i razumevanjem, bez sentimentalnosti i samosažaljenja.
Nepoznato u prevodima. Preporučujemo>>

		Izabel Miller je rođena kao Alma Routsong u Mičigenu, 1924. god, gde i završava koledž 1949. god. U književnom svetu se pojavljuje pod pseudonimom ''Isabel Miller'', što je kombinacija anagrama za ''lesbia'' i majčinog prezimena po rođenju. Godine 1963. se preseljava u Njujork, u kom objavljuje svoja najznačajnija dela. Sa romanom ''A Place for Us'' (1969) postaje poznata, a njegovo prvo izdanje, štampano u 1000 primeraka, sama Izabel je finansirala.
Pejšens i Sarah je objavljen tri godine kasnije. Inspirisan prijateljstvom Meri An Vilson i Mis Brandidž, koje su živele u Njujorku početkom dvadesetih godina XIX veka, roman ''Pejšens i Sara'' je istorijsko-ljubavna romansa koja slavi sadašnjost projektovanjem njegovih zabrana i žudnji na idealizovanu prošlost. Njeno delo slavi lezbejsko iskustvo, čijem definisanju doprinosi. Šta više, lezbejska reprezentacija u ''Pejšens i Sara'' pruža način za čitanje lezbejske kulture. Izabel Miler je umrla 1996, neposredno nakon pojavljivanja njenog poslednjeg romana Laurel.
Nepoznato u prevodima. Preporučujemo>>

		Američki avangardni pisac i ekscentrični samoproklamovani genije Gertruda Stein (Gertrude Stein, 1874-1946) je najveći deo života provela u Parizu. Kao dobro situirana Jevrejka, široko obrazovana osoba i briljantan kozer, družila se sa mnogim tadašnjim umetnicima u Parizu, i o tome je pisala. Tamo je srela i Alisu B. Toklas, koja će joj postati verna doživotna saputnica. Uspela je, mada mnogima nije bilo jasno kako, da za vreme nemačke okupacije Pariza, sačuva glavu i izbegne nemačko proganjanja lezbejki i Jevrejki.
Među više knjiga sa lezbejskom tematikom, najpoznatija je ''Autobiografija Alise B. Toklas'' (1933). Zapravo, u pitanju je njena lična autobiografija.
Autobiografija Alise Toklas ne postoji u prevodu na srpski. U prevodu: Getruda Štajn, Mekankta. Prev. Božidar Marković, Beograd: Nolit, 1956. Getruda Štajn, Melankta: i druge mogu kao ona. Prev. Božidar Marković, Beograd: Rad, 1969. Getruda Štajn, Pikaso. Prev. Aleksandra Grubor, Čačak: Gradac, 2000. Preporučujemo>>

Br. 26: DRUGI GLASOVI, DRUGE SOBE
(Other Voices, Other Rooms)

Američki pisac i dramaturg Truman Kepout (Truman Capote, 1924-1984) je rano počeo da piše članke za novine, za koje je osvajao nagrade te je dobio epitet ''dečko koji mnogo obećava''. Njegov lep i mladolik izgled pomogao mu je da bude u centru pažnje svuda gde se pojavljivao. Imao je hrabrosti i da se, u svojoj ranoj mladosti, otvoreno izjasni kao homoseksualac, što je u četrdesetim godinama XX veka bila retkost. U 1948. godini sreo je Džeka Danfija, koji je, mada oženjen, postao njegov višegodisnji ljubavnik, a ostali su doživotni prijatelji.

''Drugi glasovi, druge sobe'' (1948) je prvi Kapoutov roman. U njemu je opisan dečak koji odrasta na zabitom americkom Jugu, živeci u vezi sa jednim dekadentnim transvestitom. Knjiga je doživela veliki uspeh, mada je kod mnogih pobudila kontraverze zbog načina na koji je tretirala homoseksualnost.

Međutim, knjige koje su Kepoutu donele svetsku slavu jesu ''Doručak kod Tifanija'' (1958), po kome je sniman istoimeni poznat film, i ''Hladnokrvno ubistvo'' (1966), o monstruoznom zločinu iz stvarnog života, kada su dvojica ludaka masakrirali celu jednu porodicu na američkom Jugu. Pri kraju života Kepout se odao drogi i prekomernom konzumiranju alkohola.

Drugi glasovi, druge sobe nije preveden na srpski, mada nekolicina njegovih romana postoji u prevodu:
Kapot Truman, Doručak kod Tifanija. Prev. Nada Prodanović-Ćurčija, Novi Sad: Matica srpska, 1968. (Novo izdanje: Beograd: Narodna knjiga- Alfa, 2001.)
Truman Kepout, Uslišene molitve: nedovršeni roman. Prev. Vlada Lazarević, Beograd: Rad, 2001.
Truman Kepout, Muzika za kameleone. Prev. Vladimir Lazarević, Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2003.

Prevodi na druge ex-yu jezike:
Kapot Truman, Drvo noći i druge pripovijetke. Prev. Slavica Foht, Sarajevo: Svjetlost, 1966.
Capote Truman, Hladnokrvno ubojstvo. Zagreb: Prosvjeta, 1973.

Kepout na našem sajtu>>>

Br. 27: BOSTONCI
(The Bostonians)

Henri Džejms (Henry James, 1843-1916) je američko-britanski književnik. Rođen je u Njujorku, u bogatoj, intelektualnoj porodici, ali je uglavnom živeo u Parizu i najviše u Londonu. Bio je plodan pisac i u njegovim romanima ima više divno izrađenih ženskih portreta, naročito dama iz visokog društva.

Knjigu ''Bostonci'' napisao je u 1886. godini, eri začetka feminističkog pokreta. Dzejms, jedan od najvećih pisaca engleskog jezika, od svojih savremenika je obično opisivan kao ''aseksualni neženja'', čovek koji samo uživa da bude u društvu dama iz visokog društva - dama koje opisuje u ''Bostoncima'' i u ''Evropljanima'', ali koji ne ide dalje od toga. Samo neki od poznanika su se usuđivali da u njemu vide latentnog homoseksualca, a o otkrivanju njegove prave prirode da i ne govorimo. Međutim, posle njegove smrti, njegovi biografi su utvrdili da je Dzejms tokom života imao čitav niz muških prijatelja-ljubavnika. Prvi njegov ljubavnik, kada je imao samo 22 godine, bio je Oliver Holms, čovek koji će kasnije postati uticajan i veoma popularan sudija u Americi. Među 2 000 pisama iz zaostvštine otkrivena je i Džejmsova velika ljubav prema Hendriku Andersenu, američkom vajaru norveškog porekla. Njih dvojica su se sreli u Rimu, u maju 1899. godine, kada je Dzejms imao 56, a Hendrik 27. godina. Nikad nije kasno za velike ljubavi.

Bostonci nisu prevođeni na srpski. U prevodu postoje Evropljani i drugi njegovi romani.
Henri Džejms, Evropejci. Prev. Vasilija Đukanović, Novi Sad: Matica srpska, 1965.

Preporučujemo>>

Američka spisateljica Džejn Boulz (Jane Bowles, 1917-1973) je u mladosti raskalašno živela u njujorškom Grinvič-Vilidžu, što je zadavalo velike probleme njenoj uglednoj porodici. Da bi se stvar nekako ''rešila'', pristala je da se iznenada uda za već poznatog kompozitora i pisca Pola Boulza, koji je, takođe, bio homoseksualac. Kada je napisala knjigu ''Dve ozbiljne dame'' (1943), ne samo da je njena porodica smatrala, već i njena višegodišnja ljubavnica Helviktija Perkins, da je knjiga prenaglašeno lezbejska.

Godine 1943. Pol Boulz je otišao u Maroko i nastanio se u Tangeru, lepoj luci na Mediteranu, sa pogledom na Španiju (preko Gibraltarskog tesnaca, širokog samo 14 km.) (Tanger je izuzetno važan locus za mnoge gej pisce i njihova homoerotska iskustva - u njemu i o njemu pišu Rolan Bart, Berouz, Ginzberg i drugi. Prim. prired.) Džejn se uskoro pridružila mužu, ovog puta sa svojom novom ljubavnicom, po imenu Kori, ženom sklonom prekomernom uzimanju žestokih pića. Ta veza se ubrzo raspala, te je Džejn, koja se i sama odala alkoholu više nego što treba, mesecima jurila jednu nadobudnu Arapku, po imenu Šerifa. Za to vreme njen muž Pol nije sedeo skrštenih nogu, te se on ludo zaljubio u marokanskog slikara Ahmeda Jakupija. A kada je, sa svoje strane, Ahmed Jakupi uhvaćen pošto je napastvovao nekog nemačkog golobradog dečaka od 14 godina koji je sa roditeljima bio turista u Tangeru, dospeo je u zatvor, što je itekako uzbudilo bračni par Boulz. U međuvremenu, Džejnino zdravlje se naglo pogoršalo, te je ostatak života provela po psihijatrijskim bolnicama u susednoj Španiji, gde je i umrla.

Njena drama ''U letnjoj kući'' izvedena je na Brodveju u 1953. godini.
U 1998. godini u SAD je snimljen film ''Neka dođe - život Pola Boulza'', koji je uključivao i scene sa Džejn Boulz.

Nepoznato u prevodima.

Preporučujemo>>

		Doroti Alison (Dorothy Allison, 1949- ) potiče iz siromašne i nesređene porodice sa američkog Juga (rođena je kao vanbračno dete, u detinjstvu je uglavnom živela kod bake). Kada joj se majka udala, bila je često tučena i seksualno zlostavljana, odnosno silovana od očuha. Stoga će u njenim knjigama stalno biti prisutno njeno osećanje srama i krivice. Sredinom sedamdesetih godina XX veka Doroti se pridružila rastućem feminističkom pokretu, u čijim aktivnostima je našla smisao svog novog života.
''Feminizam me je spasio'' - često govori. ''Kopile iz Karoline'' je njena autobiografska knjiga, a napisala je još nekoliko knjiga sa lezbejskim temama.
Nepoznato u prevodima. Preporučujemo>>

Sačinio: Sebastijan Jovanović
Bibliografske napomene: Nicodemus

Prvi deo>>