Making Sex : Body and Gender from the Greeks to Freud.
Cambridge, Mass. : Harvard University Press, 1990, 313 str. Uključuje bibliografske beleške i indeks.

Zapadna percepcija pola i roda nije statična. Kao što pokazuje Laqueur, profesor istorije na Berkley Univerzitetu, dramatično pomeranje ovih percepcija odigrava se oko XVIII veka, menjajući naše načine mišljenja o samim sebima.

Od Galena pa do vremena prosvetiteljstva, ljudsko telo je viđeno kao da odslikava varijacije na jedan (muški) ideal. Ovaj 'jedno-polni' ideal nije bio samo filozofski konstrukt. To je bilo verovanje koje je prožimalo Zapadnu kulturu. Naučna studija ga je podržavala, kao što je to činila i teologija, a anatomije je korišćena da ga učvrsti. Muški i ženski reproduktivni organi su viđeni kao suštinski identični u svemu, osim u poziciji. Žena je nesavršena verzija muškarca i njena anatomija i fiziologija se shodno tome tumačila; ženski organi su posmatrani kao unutrašnja verzija onog što muškarac ima spolja: vagina je viđena kao unutrašnji penis, uterus kao mošnice, jajnici kao testisi. Verovalo se da je za začeće potreban orgazam oba partnera. Mogućnost ženskog tela da se transformiše u muško - transformacija koja se dokumentovona u naučnim spisima, učinila je seksualni identitet fluidnim konceptom. Polne razlike nisu bile jasno označene telom, a kulturom definisane rodne uloge bile su neophodne u odredjivanju seksualnog identiteta.

Medjutim, tokom XVIII veka žena počinje da se definiše kao odvojeno biće, skoro odvojena vrsta od muškarca. U XIX veku ovo reinterpretiranje je potpomognuto kako biologijom tako i psihologijom. Dolazi do diferenciranja muških i ženskih polnih organa, čak su i preimenovani. Uočene razlike izmedju polova u temperamentu, pripisuju se uticaju uterusa. Seksualnost žene je predefinisana: kada se otkrilo da ženski orgazam nije neophodan za začeće, ženska uloga u seksualnom odnosu je postala uloga pasivnog partnera sa malo seksualne želje. Seksualna anatomija postaje odredjujući faktor za rod.

Ovakvo pomeranje u percepciji pola i roda uzrokovano je skupinom uvida iz nauke, filozofije i politike. Nauka je demonstrirala fizičke razlike izmedju muškarca i žene - ali anatomija nije bila vekovima izmenjena. Filozofska evolucija od pogleda na svet koji se temeljio na religiji i velikom lancu bića ka pogledu koji se sada temelji na prirodi i objektivnoj analizi, uveliko je uticala na ovakvu interpretaciju. Ovakva gledišta omogućila su patrijarhalnoj politici da koristi nerastajući korpus znanja koja se tiču fizioloških polnih razlika (koliko god to, medjutim, bilo neprecizno) u stvaranju rodnih definicija koje potpomažu hijerarhiju moći.

Ilustracije:

1. Zenski torzo sa penisom kao vaginom (XVII vek)

2. Vagina kao penis, Vesalius " De humani corporis fabrica" (1543)

3. Vagina i uterus, Vidus Vidius "De anatome corporis humani" (1611)

Sadržaj/Contents

1. The Language of the Flesh 1
2. Destiny Is Anatomy 25
3. New Science, One Flesh 63
4. Representing Flesh 114
5. Discovery of Sexes 149
6. Sex Socialized 193
Notes 245
Credits 303
Index 305

Susan D. Herring

Iz: Thomas J. Whitby & Suzanne G. Frayser, Studies in Human Sexuality. A Selected Guide (2nd Edition), Engelwood, Colorado, 1995.

Prevod: N