Huliju Kortasaru

Mrak. Heorhina:

Ležim spokojno u ovoj sobi, hiljadama kilometara od Buenos Airesa, ležimo povučene u sopstvenim telima, ležimo jedna do druge oblačeći se jedna u drugu, dodirima. Ležimo iste, potpuno iste: sestre bliznakinje. Kroz glavu mi često prolazi jedna uspomena iz detinjstva. Ja i Alehandra stojimo pred ogledalom i gledamo ne dvostruko, već četvorostruko, bezbroj kombinacija odslikavanja: ja se pretapam u Alehandru koja je do mene, ja se pretapam u Alehandru koja je u ogledalu, ja se pretapam u sopstveni odraz u ogledalu. Gledajući njen lik na glatkoj površini, tada prvi put (a nismo imale više od pet godina) osetih potrebu za potpunom bliskošću s njom (ili je to bila potreba za potpunom bliskošću sa sobom?).

Majka nas je ostavljala da se kupamo u limenom koritu, a ja sam prizivala svako nedeljno jutro da sto brže dođe, da bi moji prsti kliznuli njenom kožom, a njeni mojom.

Uveče, u tami sobe, u kojoj su se mešali hrkanje babe, povremeno prdenje našeg očuha i buncajuće molitve naše majke u snu, moje su usne tražile njene usne, njeni prsti su čeprkali mojim međunožjem tražeći puls koji kuca kao srce ispod njenog dodira.

Ležimo nespokojne u ovoj sobi, hiljadama kilometara od Buenos Airesa, dok njen jezik kao skazaljka sata pravi krugove oko moje desne bradavice, ležimo noseći u sebi sećanje na tamu one sobe, hiljadama kilometara odavde, dok se jezik moje sestre bliznakinje spušta sve niže i niže, traje mrak noći u kojoj vidimo smrt naše majke, jezik moje sestre dodiruje moj pupak, liže ga dok nas pritiska sećanje na noć u kojoj nas je naš očuh vezao za krevete i prvi i poslednji put, pokazao nam šta muško telo može da čini sa ženskim telom, to nam je pokazao na samo nekoliko koraka od mrtvog tela naše majke, udarao je moju sestru, a i mene su boleli udarci, nju je silovao, a ja sam gubila nevinost zajedno s njom, i mrak te sobe, i sve što se događa te noći u tom mraku, vraća se u meni dok se jezik moje sestre bliznakinje spušta ka mom međunožju, liže moj klitoris, a ja dodirujem njenu kosu i ćutim, ako ćutanjem može da se nazove slatko stenjkanje.

Voda. Alehandra:

Niti su ove obale La Plata, niti je Sena Atlantski okean, ali je ipak voda. Ume da ugrabi i odnese, a ja to znam, znam to sada, dok se munjevito približavam Seni, dok padam s mosta Nef. Nema drugog izlaza osim ovog precutnog odlaženja, nema drugog izlaza iz tunela u koji smo ušle napuštajući Buenos Aires pre pet godina, bežeći od samih sebe, svoje prošlosti, neželjene budućnosti, od grupa koje su ulicama izvikivale ime Huana Perona, od straha šta sve može da nam uradi režim Huana Perona ukoliko se sazna za našu ljubav. I ovo sada je bekstvo, bekstvo koje će za razliku od prethodnog bili uspešno, jer mi smo bežeći iz Buenos Airesa prošlost uzele sa sobom, a ovde nas pritišće emigrantska stvarnost (Pariz ipak nije grad svetlosti). Sada sam već na pedalj iznad površine Sene, gledam svoj lik u Seni i ne čini mi se da je to moj lik, već da posmatram Heorhinu i munjevito padam u vodu, u lik, u Heorhinu, padam u nju, i u sebe, i u vodu istovremeno, propadam u vodu i u smrt ovog hladnog jutra hiljadu devetsto pedeset i trece godine, propadam otkako na samoj površini vode ostavih sve ono što sam nosila u sebi prošlih četrdeset godina.

Most. Heorhina:

Proleće je, dvadeset i drugo proleće posle njene smrti.
Koračam mostom Nef, koračam sa kancerom koji nosim u svojoj desnoj sisi, čiju je bradavicu Alehandra grickala pre nego što je otišla zauvek, koračam očekujući da sretnem smrt, jer je doktor bio direktan: "Ostaje Vam još nekoliko dana života," rekao mi je u petak. Koračam mostom sama, gledam u vodu koja teče ispod mene, ispod mosta, gledam u onu drugu, a ipak istu vodu u koju je ona skočila ne govoreći mi da će to učiniti. Pokušavam da vidim njen lik u vodi, i sve što mogu da vidim je jedno osećanje koje me neprestano obavija, kruži oko mene i sada mi se čini da to osećanje pada u vodu, pada u Senu, gledam kako tone osećanje koje me je obuhvatalo sve do srži mojih kostiju, uvek kada bih pomislila na krajnju isprepletenost sudbine koja gradi sazvežda na Zemlji, sazvežda koja jedino mogu da se vide sa neke zvezde.