Neuspeo pokušaj prvog gej venčanja u Latinskoj Americi

Planirali su venčanje kakvo u Latinskoj Americi još nije viđeno. Ali, dok su se Hose Marija Di Belo i Aleks Frejri spremali da obuku svoje smokinge, argentinski sudija je noć pred održavanje ceremonije izdao naredbu kojom se zabranjuje sklapanje prvog gej braka na tom kontinentu.

Di Belo i Frejri planiraju da se svejedno pojave u opštini, na ceremoniji zakazanoj nakon što je prethodno drugi sud odobrio venčanje, kaže Marija Rahid, koja je predvodila pravni tim koji se bavio tužbom ovog para. Ukoliko budu sprečeni u svojoj nameri, par će pokrenuti proteste na ulicama Buenos Ajresa.

''Oni su šokirani i pogođeni ovom vešću, ali se i dalje nadaju da će venčanje biti održano kao što je i planirano'', kaže Rahidova, predsednica Argentinske federacije lezbijki, gejeva, biseksualaca i transseksualaca. Sutkinja Marta Gomez Alsina, zabranila je venčanje dok Vrhovni sud ne uzme slučaj u razmatranje, istaknuto je na zvaničnom sajtu ovog suda. Ovom odlukom preinačena je presuda sutkinje Gabrijele Sejas koja je 20. novembra presudila da je paru protivustavno odbijena bračna licenca, a gradonačelnik Buenos Ajresa, Mauricio Makri, je saopštio da se neće žaliti na odluku suda. Di Belo i Frejri, obojica HIV pozitivni, izabrali su da se venčaju baš na Dan borbe protiv HIV-a kako bi dali svoj doprinos podizanju opšte svesti. Četrdesetjednogodišnji Di Belo, direktor organizacije Crveni krst u Argentini, upoznao je dve godine mlađeg Frejrija, izvršnog direktora Fondacije za borbu protiv side u Buenos Airesu, na konferenciji o toj bolesti.

''Volimo se i uzbuđeni smo zbog venčanja, ali ne možemo razmišljati o svadbenom veselju, bračnoj noći ili medenom mesecu'', kaže Frejri. ''Mi smo aktivisti i kako bismo živeli sa tim ako bismo zaboravili na prava koja zastupamo?'' Njih dvojica su podneli žalbu nakon što im prošlog aprila nije izdata licenca za sklapanje braka. Sudska odluka odnosila samo na njihov slučaj, uprkos tome što na desetine gej parova pokušava da na isti način dobje bračnu dozvolu. Zakon legalizaciji gej brakova dospeo je u oktobru u argentinski Kongres, ali bez glasanja odbijen.

''Ovo venčanje predstavlja neku vrstu pravde'', kaže Julijana Di Tulijo, članica Justicijalističke stranke i jedna od autorki zakona. ''U jednom trenutku ćemo morati da se pozabaviom ovim pitanjem.'' Svega sedam zemalja u svetu legalizovala je gej brakove: Kanada, Španija, Južnoafrička Republika, Švedska, Norveška, Holandija i Belgija. Države SAD koje dozvoljavaju sklapanje braka među osobama istog pola su: Masačustes, Vermont, Konetiket i Nju Hempšir. Argentinska prestonica ustanovila je svoju gay friendly reputaciju 2002. time što je postala prvi latinoamerički grad koji je legalizovao sklapanje građanskih zajednice među istopolnim parovima. Drugi argentinski gradovi su vremenom doneli istu odluku, a takve zajednice su sada takođe priznate u Meksiko Sitiju i u još nekoliko meksičkih i brazilskih država, a Urugvaj je legalizovao građansku zajednicu u čitavoj zemlji.

Iako je zakon o građanskim zajednicama u Buenos Ajresu slavljen kao velika pobeda za lezbijke i gejeve, i dalje postoji mnogo prava koja su zagarantovana isključivo venčanim parovima, poput prava na usvajanje dece od strane oba roditelja, mogućnost da jedan od partnera stekne državljanstvo drugog partnera (ukoliko je reč o partnerima iz različitih država, prim. prev.), prava na nasledstvo ili osiguranje. Mnogi u Argentini se i dalje protive gej brakovima, posebno Rimokatolička crkva, koja još uvek ima značajan uticaj na državne poslove. Ubrzo nakon što je Makri izjavio da se ne protivi odluci sutkinje kojom se Di Belu i Frejriju dozvoljava sklapanje braka, nadbiskup Jorg Berđorđo je izjavio da je nezadovoljan ovakvom reakcijom.

e-novine.com