Naučnici proučavaju gej braću u potrazi za uzrokom homoseksualnosti

Naučnici se u većini slažu da je seksualna orijentacija u najmanju ruku određena biologijom. Naučnici koji proučavaju genetsku osnovu homoseksualnosti su regrutovali više parova gej braće u Čikagu.

Molekularna genetska studija seksualne orijentacije je najobuhvatnija studija svoje vrste. Nju je započeo tim istaživača sa Čikaških univerziteta pre četiri godine. Istraživači se nadaju da će sakupljanjem DNK uzoraka od hiljadu parova gej braće biti u mogućnosti da pronađu genetske povezanosti koje manje studije nisu uspele da primete.

Rezultati ove studije mogu da vode do masivne kontraverze, istovremeno obezbedivši municiju u kulturološkom ratu koji besni oko pitanja homoseksualnosti, kao i da povećaju strah o etički spornim primenama kao što su genetički profajling i prenatalno testiranje.

Ipak, naučnici koji se ovim bave tvrde da je ovo istraživanje neophodno za naše biološko razumevanje seksualnog ponašanja.

"Ukoliko postoji genetski doprinos seksualnoj orijentaciji, on neće ostati skriven zauvek. Marš genetike ne može da bude zaustavljen", izjavio je za Čikago Tribjun (Chicago Tribune) Timoti F. Marfi (Timothy F. Murphy) savetnik za bioetiku.

"To nije pitanje da li ćemo ili nećemo da radimo ovo istraživanje, već je pitanje da li smo mi spremni da zaštitimo ljude od loše upotrebe ove nauke."

Naučnici se uglavnom slažu da seksualna orijentacija sigurno jednim delom zavisi od biologije. Greg Mierou (Gregg Mierow ) učesnik u ovoj studiji ima dva gej brata i četvoricu stejt.

"Ovo mi se čini urođenim" za Čikago Tribjun kaže Mierou, koji radi u advertajzingu i kao instruktor joge u Čikagu.

"Ne čini mi se da je to pitanje nekog izbora, i to mi je bilo veoma jasno čak i kada smo bili veoma mladi."

Studije blizanaca konstantno ukazuju da i genetske kao i komponente sredine utiču na homoseksualnost.

Identični blizanci, koji dele 100% svog genetskog materijala, pokazuju veću šansu da budu oboje gej, u poređenju sa neidentičnim blizancima koji dele samo pola svog genetskog koda, ali istu sredinu.

Istraživači su u ranim devedesetim počeli da porede genetski kod gej braće, koja dele 50% svojih gena u povezanoj studiji.

"Povezana studija"pokušava da otkrije delove koji se pojavljuju kod obojice muškaraca i to učestalije nego što bi bilo da je slučajno, što sugeriše da je jedan ili više gena u toj oblasti verovatno povezano sa seksualnom orijentacijom.

1993. godine genetičar Din Hamer (Dean Hamer) je najavio da je njegov tim našao deo na X hromozomu koji muškarci nasleđuju od svoje majke. Ali je broj parova braće koji su ušestvovali u toj studiji bio mali i studije koje su usledile nisu uspele da ponove Hamerove rezultate.

"U složenom genetskom scenariju, ljudi su shvatili da je potreban veći uzorak kako bi se dobila bolja statistička sila" kaže za Čikago Tribjun dr Alan Sanders, psihijatar u Evanston Northwestern Healthcare i vođa trenutnog istraživanja.

Da bi se povećala šansa da se pronađe genetsko područje koje se povezuje sa homoseksualnošću, Sanders je predložio da se skupi skoro deset puta više parova braće nego kod prethodnih studija.

Ovaj projekat je dobio novac 2001. godine i počeo je da regrutuje ispitanike na gej prajd festivalima, kao i kroz štampana izdanja namenjena gej čitalaštvu i na internetu.

Do sada su istraživači iz Čikaga prikupili krv ili pljuvačku sa DNK uzorcima od više od šest stotina parova braće, a još nekoliko stotina volontera čeka da prođe kroz ovaj proces.

Sanders se nada da će objaviti svoje pronalaske u naučnom časopisu tokom sledeće godine iz prvih nalaza DNK uzoraka.Ali on upozorava da povezane studije mogu da izvoje samo delove genetskog koda, ali ne i pojedinačne gene. "Jedna od prednosti ovih povezanih studija jeste da ne moramo da znamo ove stvari unapred " kaže Sanders."To je velika prednost zato što mi ne znamo o biologiji i seksualnoj orijentaciji još uvek, tako da možemo prvo da nađemo gene, a zatim da proučimo biologiju."

"Geni bi verovatno uticali na seksualnu diferencijaciju možda tokom prenatalnog života" kaže za Čikago Tribjun Džej Majk Bejli (J. Michael Bailey) sa Nortvestern univerziteta, profesor psihologije koji je uključen u projekat.

Ono što naučnici sve više cene jeste da geni mogu da utiču na osobine na način na koji nikada ne biste ni pomislili.