Nasilje u kući

Nasilje u kući može da se desi svakome, muškarcu, ženi, strejt ili gej osobi. Zato postoje organizacije koje pružaju pomoc žrtvama, a jedna od njih je i britanska humanitarna organizacija Broken Rainbow.

Kada pomislimo na kućno nasilje, prva asocijacija jeste muškarac koji tuče ženu, i možda žena koja fizički napada muškarca. Ali u nasilje u kući ne spadaju samo fizički i seksualni napadi, već i psihičko maltretiranje. Isto tako ovaj problem se ne javlja samo kod heteroseksualnih parova. Organizacija Broken Rainbow osnovana 2004. godine, je prva organizacija koja je posvećena smanjenu i borbi protiv nasilja u kući prema pripadnicima LGBT populacije.

Broken Rainbow obezbeđuje trening podršku i drugim organizacijama koje se bave ovim problemom, kao što su lokalna uprava, društvena služba, policija i LGBT portparoli. Ova organizacija koju vode obučene LGBT osobe, vodi kampanju, lobira, istražuje i pruža pomoć žvrtvama ove vrste nasilja.  Njihova direktorka Jackie Fernandez je za Timeout magazin dala odgovore na sledeća pitanja.

Da li možete da nam date primere slučajeva sa kojima ste se suočavali?

Rosie (ovo nije njeno pravo ime) je živela sa svojom nasilnom partnerkom više godina, kada je pozvala policiju nakog jednog incidenta u kući.  Kada je policija stigla, Rosie je očekivala da će dobiti zastitu. Šokirao ju je stav policije koja nije poverovala da je Rosie žrtva nasilja u kući, jer su je okarakterisali kao "muškobanjastu" u odnosu na partnerku koja ju je maltretirala. Policija joj nije pružila nikakvu zaštitu niti podršku, i Rosie nije dalje tražila njihovu pomoć, jer je verovala da je neće ni dobili i da će biti teško da napusti svoju agresivnu partnerku.

Dok je na Internetu pokušavala da pronađe organizaciju koja bi joj pomogla, naišla je na Broken Rainbow i nazvala je našu telefonsku pomoć.  Uz našu pomoć je Rosie smogla snage da napusti svoju partnerku, isplanira siguran način raskida veze i pronađe privremeni smeštaj.  Rosie je promenila i sredinu u kojoj živi, i raduje se svom novom i boljem životu.

Koliko je čest i ozbiljan problem nasilja u kući u LGBT zajednici?

Istraživanja pokazuju da najmanje jedno od četvoro LGBT osoba iskusi neki oblik nasilja u kući. Većina ljudi misli da su jedine žrtve kućnog nasilja heteroseksualne žene. Postoji opšta zabluda da se nasilje ne dešava u istopolnim zajednicama.

Sa oko šest miliona LGBT osoba koliko ih ima u Britaniji, naša marginalizovana zajednica se suočava sa ozbiljnim naporom da skrene na sebe pažnju mejnstrim organizacija koje pružaju zaštitu u slučaju kućnog nasilja. Poražavajuće je da većina žrtava ni ne prijavljuje nasilje organima vlasti, jer se plaše da im neće poverovati ili će biti diskriminisani. Takođe postoji zabluda da je bilo koji oblik nasilja u istopolnoj zajednici uzajaman i da je mogućnost napuštanja ovakve zajednice veća nego kod heteroseksualne zajednice, što naravno nije istina. Mnogo je teže identifikovati žrtvu i nasilnika zbog rodnih i ostalih stereotipova o fizičkom izgledu koje ljudi imaju.

LGBT osobe često imaju osećaj da ih zakon ne štiti, a zakon često pak i ne uzima LGBT probleme u razmatranje.  Postoji pojačani strah od homofobije i dalje viktimizacije što posledično rezultira nedostatkom odgovarajućih službi.  Postoji velika potreba za jasno definisanim LGBT savetovalištima namenjenim žrtvama nasilja u kući.

Da li je nasilje u kući učestalije među gej muškarcima nego ženama?

Naše iskustvo i neka druga istraživanja pokazuju da je 38% mladih lezbejki i gej muškaraca zbog svoje seksualnosti iskusilo nasilje u kući od strane člana svoje porodice. 22% lezbejki i 29% gej muškaraca su iskusili nasilje od osobe koja je istog pola. Nedavna istraživanja ukazuju da je 41% žena i 35% muškaraca prijavilo nasilje od osobe istog pola. Ovo ukazuje da će manje od 20% prijaviti nasilje nekoj zvaničnoj instituciji.

Šta još može da se uradi kako bi se rešio ovaj problem?

Neophodna je kampanja kojom se podiže svest o ovom obliku nasilja u kući, i to nacionalna i lokalna u svim LGBT zajednicama. Neophodno je sprovesti treninge i edukaciju o istopolnim zajednicama u državnim institucijama, sudovima, kao i LGBT i organizacijama za zaštitu od nasilja u kući, jer ovaj vid nasilja nije samo problem sa kojim se suočava isključivo heteroseksualna populacija.

Timeout