Najbolji gej fudbalski klub

Britanski Stonvol postoji više od deset godina. Važi za najuspešniji tim na svetu u kojem igraju samo homoseksualci. Put do uspeha bio je mukotrpan, a ekipa se okupila 1991, javivši se na oglas u gej časopisu

Dok većina homoseksulaca u Srbiji neće smeti da izađe na ulicu kada se 10. oktobra bude održavala Parada ponosa, Britanci su uspeli da spoje dve stvari koje nekada zvuče nespojivo - fudbal i homoseksualce. FK „Stonvol" je najuspešniji fudbalski klub na svetu u kojem igraju isključivo homoseksualni igrači, a postoji već više od deset godina.

Ali put do uspeha bio je težak, praćen uvredama i diskriminacijama. Sve je počelo 1991, pošto je u jednom londonskom listu namenjenom homoseksualnoj muškoj publici objavljen oglas: „Tražim osobe istog pola sa kojima bih mogao da igram fudbal." Iako ni sam autor nije verovao da će se na njegov oglas javiti toliki broj gejeva željnih igranja fudbala, ovaj kratki tekst označio je početak pokretanja fudbalskog kluba za one drugačijeg seksualnog opredeljenja. Samo nekoliko dana posle objavljivanja desetak mladića počelo je da trenira na igralištu u istočnom delu Londona.

Neki su ovde prvi put potrčali za loptom, ali većina se već u prošlosti bavila ovim sportom - naravno pre javnog priznanja svojih seksualnih opredeljenja.

- U početku je bilo teško... Svi smo do tada već više puta bili suočeni s uvredljivim povicima na račun homoseksualaca, koji se čuju sa fudbalskih tribina i koji su, nažalost, sastavni deo navijačke kulture, tako da nam je bilo izuzetno teško. Morali smo doslovno da se izdignemo iznad sebe samih i skupimo svu hrabrost kako bismo mogli da zaigramo na fudbalskom terenu - priseća se Erik Najib, današnji trener i golman Stonvola.

Njihovi strahovi nisu bili neosnovani. Samo dve godine ranije se u blizini njihovog kluba, u jednoj garaži, obesio Džastin Fašanu - do danas jedini profesionalni fudbaler koji je u javnosti otvoreno progovorio o svojim homoseksualnim opredeljenjima. Ali pritisak, uvrede, diskriminacija i pretnje smrću, koje su posle njegovog javnog nastupa usledile, na kraju su ipak učinile svoje.

- Na treninzima smo često o tome pričali. Većina se bojala za svoj život, iako zapravo nismo bili ni poznati ni popularni - kaže Najib i dodaje da su uprkos tome na utakmicama uvek iz početka doživljavali poniženja svih vrsta: kako od publike, tako i od suparničkog tima. Čak su i sudije često otvoreno sudile na njihovu štetu.
Ali hrabrost i upornost su se na kraju isplatili. Pre deset godina Stonvol je počeo da igra u Midlseks kaunti premier divižnu i od tada se nalazi u ligi iznad koje igraju već samo poluprofesionalci. Osvojili su brojna prvenstva, između ostalih, ove godine su odneli već treću pobedu na „Gej olimpijadi" u Kelnu i tako postali najuspešniji homoseksualni fudbalski klub na svetu. Među njihovim sponzorima je i engleska banka Barkliz, o čijoj finansijskoj podršci sanja i veliki broj engleskih profesionalnih klubova.

- Uprkos uspehu, još smo izloženi predrasudama i uvredama. Fudbal je bio i ostao tipično „muški" sport, rezervisan isključivo za heteroseksualce. Pri tome veliku ulogu igraju i sami mediji - kaže Erik i dodaje da je homofobija jedna od retkih vrsta diskriminacije koja je u Velikoj Britaniji još „normalna".

Press Online