Mržnja kao motiv zločina

Predloženo je da država vodi statistiku o zločinima iz mržnje i tako ustanovi koje su društvene grupe najranjivije.

Državna statistika o zločinima učinjenim iz mržnje treba da omogući sprečavanje takvih krivičnih dela i da pokaže koje su društvene grupe najranjivije. To je rečeno na zajedničkoj konferenciji za novinare Komiteta pravnika za ljudska prava i Gej Strejt Alijanse.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave Gordana Stamenić istakla je da država treba da obuči ljude za rad u institucijama sa žrtvama takvih zločina.

Budući da vrlo mali broj žrtava prijavljuje zločine iz mržnje, neophodno je u društvu razviti svest o štetnosti svake vrste diskriminacije, a zbog toga je i u Krivični zakonik uneta odredba o mržnji kao otežavajućoj okolnosti pri odmeravanju kazne.

Zločini iz mržnje poznati su u krivičnom pravu kao zločini motivisani predrasudama. Počinilac napada žrtvu zbog njene stvarne ili pretpostavljene pripadnosti određenoj.

Žrtve zločina iz mržnje su obično predmet napada zbog njihove rase, „invaliditeta, klase, etničke pripadnosti" starosti, pola, rodnog identiteta, društvenog statusa ili političke pripadnosti.

Mržnja kao motiv izvršenja zločina može doneti par meseci ili čak par godina više u zatvoru onome ko je udario, pretukao ili ubio upravo iz tog razloga - iz mržnje. Sud će mržnju ceniti kao posebnu otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.

Ako je mržnja kao motiv zločina postojala „zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica", onda je to „posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje".

Na taj način je u Krivičnom zakoniku pojačana zaštita pripadnika društvenih grupa koje su posebno ranjive ili su meta pojačanih napada.

- Mržnja je element mnogih krivičnih dela. Na primer, krivično delo izazivanja verske i nacionalne mržnje ili netrpeljivosti već ima mržnju u opisu dela i u takvim slučajevima mržnja se ne može uzeti kao otežavajuća okolnost, jer ona već čini to krivično delo. Ona može biti pobuda za gotovo sva krivična dela, pa čak i za krađu. Različite pobude za izvršenje dela uvek se uzimaju kao okolnosti, olakšavajuće ili otežavajuće, za odmeravanje kazne. Međutim, ovde je cilj bio da određene grupe, koje su izložene pojačanom nasilju, budu posebno zaštićene - kaže za „Politiku" dr Zoran Stojanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik radne grupe Ministarstva pravde za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Sud će dokazivati postojanje mržnje u svakom konkretnom slučaju.

- Mržnja je teška za dokazivanje, kao i sve ono što je subjektivno, što je u glavi učinioca krivičnog dela. Sudovi to dokazuju uglavnom posredno, pomoću objektivnih okolnosti slučaja ili ako je mržnja i verbalno iskazana prilikom izvršenja dela. Kao što je nekada i kod ubistva teško dokazati umišljaj tako će i ovde biti teško dokazati mržnju - objašnjava profesor Stojanović.

Ukoliko se dokaže da je, na primer, teška telesna povreda naneta iz mržnje, sud je u obavezi da odmeri težu kaznu, ali samo u propisanom rasponu za to krivično delo.

- Ako je propisana kazna od šest meseci do pet godina zatvora, od suda će u svakom konkretnom slučaju zavisiti da će odmeriti kaznu za par meseci ili par godina više, u okviru ovog raspona, zbog toga što je krivično delo učinjeno iz mržnje - kaže dr Stojanović.

Mnoga ubistva se čine iz mržnje, ali ako je uzrok te mržnje pripadnost drugoj naciji ili drugom polu, sud to mora da ceni kao posebnu otežavajuću okolnost. Za „obično ubistvo" propisana je kazna od pet do 15 godina zatvora, pa sud može odmeriti 10 godina za ubistvo i dodati još pola godine ili više - zbog mržnje kao pobude. Međutim, sud ne može izreći kaznu veću od 15 godina zatvora.

Inicijativa Ministarstva pravde i državne uprave da se vodi posebna statistika o ovim zločinima, ukazuje i na potrebu za vođenje statistike i za druge specifične vrste krivičnih dela. Tako su „poseban tretman" već dobila krivična dela silovanja i seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima, što je predviđeno takozvanim Marijinom zakonom, koji ima za cilj sprečavanje novih zločina.