Uprkos tome što su, treću godinu za redom, gradske vlasti zabranile održavanje Parade ponosa i preventivno uhapsile nekoliko LGBT aktivista, moskovske lezbejke i gejevi su 1. juna uspešno održale Prajd uz direktan prenos nekolicine alternativnih, ali i nekoliko poznatih međunarodnih i ruskih medija. Nekoliko sati nakon protesta, policija je pokušala da uhapsi najpoznatijeg ruskog gej aktivistu Nikolaja Aleksejeva, koji je uspeo da im pobegne automobilom.
Nekoliko sati pre toga, neo-fašističke i religiozne grupe su „zagrizle mamac" i poverovale u informaciju da će se Prajd održati u vidu protesta ispred kancelarije notorno anti-gej nastrojenog gradonačelnika Jurija Lužkova. Dok je policija bila zauzeta blokiranjem gradske skupštine i hapšenjem fašista i religioznih fanatika koji su tu došli da fizički zaustave održavanje manifestacije, LGBT aktivisti, njih dvadesetak, su u tajnosti doveli novinare do obližnjeg spomenika posvećenom kompozitoru Čajkovskom (za koga se veruje da je bio gej), gde je Prajd održan.
U jednom trenutku, sa zgrade preko puta gradske skupštine je spušten baner na kome je pisalo: „Prava za gejeve i lezbejke - kazniti homofobiju gradonačelnika Lužkova."
Ruske vlasti su kasnije uhapsile neke od aktivista koji su spuštali baner, ali su oni pre nego što je policija dobila nalog za njihovo hapšenje 7 sati bili zaključani u jednoj sobi iz koje su uživo davali intervjue novinskim agencijama, uključujući Interfax i RTR (najgledaniji TV kanal u Rusiji).
Ubrzo nakon hapšenja, svi veći ruski gej web-sajtovi su blokirani, u pokušaju da se prikriju vesti o ovom javnom poniženju moskovskih vlasti. Uprkos tome, informacije su pristizale uz pomoć blogova.