Miroslavljevo jevanðelje u "Pamćenju sveta"

Deset dana za publiku

Miroslavljevo jevanðelje "otvarano za javnost" povodom upisa u "Pamćenje sveta"

Miroslavljevo jevanðelje, najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis, u junu ove godine upisan je u listu "Pamćenje sveta", o čemu je Narodni muzej u Beogradu dobio sertifikat od Uneska. Tim povodom, u petak u Atrijumu Narodnog muzeja, održana je svečanost kojom je Miroslavljevo jevanðelje otvoreno za javnost do 13. novembra - deset dana, koliko uslovi konzervacije i čuvanja ovog, u svakom smislu vrednog, eksponata to dozvoljavaju. Izložbu će od ponedeljka do petka, od 17.30 do 18 sati, u atrijumu Narodnog muzeja, pratiti tematska predavanja.

Jevanðelje je nastalo osamdesetih godina XII veka po narudžbini humskog kneza Miroslava i pretpostavlja se da je bilo namenjeno episkopskoj Crkvi sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju, Miroslavljevoj zadužbini. Iz zapisa na poslednjem listu knjige saznaje se i ime dijaka Gligorija koji je verovatno slikar minijatura kojih je u jevanðelju 296. Meðu njima je i inicijal "P" sa dve ptice, upotrebljen za logo Narodnog muzeja. Slikarstvo Miroslavljevog jevanðelja kombinuje romanički stil i vizantijsku tradiciju, pa su mogući izvori uticaja prepisivačke radionice centralne Italije. Kožni povez nije prvobitan, već potiče najverovatnije iz XIV veka i to iz nekog od svetogorskih manastira. Prvi poznati podatak o mestu čuvanja jevanðelja - u manastiru Hilandar, jeste iz 1845/46. godine kada je ruski vladika i naučnik Porfirije Uspenski, očaran lepotom knjige, isekao jedan list iz Jevanðelja i odneo ga u Petrograd, gde se i danas čuva u Nacionalnoj biblioteci. Rukopis je 1896. donet u Beograd kada ga je na poklon od manastirskog bratstva dobio kralj Aleksnadra Obrenović.

Za vreme Prvog svetskog rata Jevanðelje se "kretalo" kuda i srpska vojska sve do Krfa, zatim vraćeno u Beograd, da bi, najzad, 1935, dospelo u Muzej kneza Pavla (danas deo Narodnog muzeja). Za vreme Drugog svetskog rata čuvano je u manastiru Rači, pa u Narodnoj banci, i od 45. nalazi se u Narodnom muzeju.

Pored arhiva Nikole Tesle, ovo je drugi dokument iz naše zemlje koji se našao na Unesko listi "Pamćenje sveta", a samo još sedam zemalja, od ukupno 172 čiji se dokumenti nalaze na ovoj listi, takoðe ima dva dokumenta, rekao je na svečanosti povodom upisa Miroslavljevog jevanðelja Jovan Ćirilov. Na toj listi su i Dnevnik Džejmsa Kuka, arhivi tradicionalne muzike Kine, rukopisi Hansa Kristijana Andersena, Serena Kjerkegora, Kopernika... Elektronsko izdanje Miroslavljevog jevanðelja, nastalo u saradnji Narodnog muzeja i Narodne biblioteke Srbije, predstavio je upravnik NBS Sreten Ugričić. Prvo od planirana dva izdanja namenjeno je širokoj publici, popularno i dvojezično - na srskom i engleskom jeziku, sa osnovnim informacijama o rukopisu, a predstoji i izrada kritičkog izdanja, namenjenog istraživačima. To što je Miroslavljevo jevanðelje sada na Unesko listi znači da ono pripada čitavom čovečanstvu, a to opet govori o našem mestu i značaju u svetu, dodao je Ugričić.

Prisutne, meðu kojima i predstavnike diplomatskog kora i crkvene velikodostojnike, na kraju je, pre nego što ih je pozvao da pogledaju Jevanðelje, pozdravio i republički ministar kulture Dragan Kojadinović, istakavši zasluge ambasadora SCG pri Unesku Dragoljuba Najmana za ovaj dogaðaj.