TEMA O KOJOJ SE U SRBIJI ĆUTI
MEDIJI I GEJ-LEZBEJSKA PRAVA
Mediji se gotovo uopšte ne bave gej-lezbejskim pravima, a i kad se
bave ovim temama, reč je o rubrikama poput estrade, privatnog života,
afera, globusa, regiona ili sveta. Pored toga, u medijima gotovo da se
ne objavljuju tekstovi o gej-lezbejskim pravima ili o zakonu u
rubrikama kao što je društvo, pokazala je analiza sedam štampanih
medija u Srbiji, koju su uradili predstavnici "Labrisa", beogradske
organizacije za ljudska lezbejska prava.
Ova analiza, čiji se rezultati ponavljaju već godinama, predstavljena
je učesnicima seminara "Promocija različitosti", u organizaciji
Nezavisnog društva novinara Vojvodine, uz podršku Švedskog helsinškog
odbora za ljudska prava, održanog nedavno u hotelu "Norcev" na Fruškoj gori.
- Najveću odgovornost za nepoštovanje gej-lezbejskih prava, ali i
celog korpusa ljudskih prava, imaju političari i vlast, koji takva
pitanja ne shvataju ozbiljno, ponekad selektivno i nezainteresovano
objasnila je Dragana Vučković, aktivistkinja "Labrisa", dodajući da
pored tema kao što je Kosovo, Hag, referendum u Crnoj Gori, kod nas ne
postoji nikakva svest da su gej-lezbejska prava ozbiljne stvari i da
se o njima mora ozbiljno i razmišljati.
Američka asocijacija psihologa i Američka asocijacija psihijatara, još
sedamdesetih godina 20. veka skinule su homoseksualnost s liste
mentalnih bolesti. Svetska zdravstvena organizacija zvanično je s te
liste uklonila homoseksualnost u maju 1990. Prema rečima Dragane
Vučković, "Labris" je, prošle godine, uputio Srpskom lekarskom društvu
zahtev da izda zvanično saopštenje u kome se kaže da homoseskualnost nije
bolest. To, meðutim, dosad nije učinjeno.
U medijima se često, iz neznanja, koriste izrazi koji nisu korektni, a koji,
kako je navela aktivistkinja "Labrisa", samo potkrepljuju
predrasude koje u društvu postoje. Tako, na primer, termine
"homoseksualac" i "homoseksualnost" usvojili su, zbog njihove kliničke
istorije, antigej aktivisti, kako bi implicirali da su gejevi i
lezbejke bolesni ili psihološki nestabilni. Ona je ocenila i da u
medijima nema etičkog kodeksa koji bi važio za sve i koji bi na
značajnijem nivou kontrolisao redakcije.
- Čini se da mediji koriste potpuni haos i pozicije u kojima ne moraju
da odgovaraju ukoliko objave ili kažu nešto ružno - podvukla je
Vučković. Imam utisak da ćemo se još dugo vraćati na priču da su
ljudska prava nedeljiva i da nema hijerarhije. I da ne treba da je
bude. I da je nekome važan nacionalni identitet, a nekome njegovo
versko opredeljenje. Ali, to što sam ja žena, a što je neko muškarac,
što je neko ove vere, a što je neko ateista, ne sme da bude važno ni
manje ni više od prava na izbor odreðene seksualne orijentacije,
odnosno na seksualne orijentacije koja je različita od heteroseksualne
- zaključila je Vučković.
Antrfile:
"Mrtvo" slovo na papiru
Medijska sfera je prva sfera u kojoj je u Srbiji zabranjena
diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije. Vučković je podsetila
na dva zakona koji na najpreciziniji način sintagmom "seksualno
opredeljenje" zabranjuju diskriminaciju ove vrste. Prvi, Zakon o radio
difuziji, izglasan 2002. godine, u čak dva člana sankcioniše
diskriminaciju, mržnju, netrpeljivost i pozivanje na nasilje na osnovu
seksualne orijentacije.
U drugom, Zakonu o javnom informisanju, donetom 2003. godine, Članom
38. zabranjuje se objavljivanje tekstova koji diskriminišu, pozivaju
na mržnju, netrpeljivost i nasilje na osnovu seksualne orijentacije.
Tako ispada da se upravo u medijskoj sferi suzbija govor mržnje i
diskriminacije. Ipak, Vučković smatra da se zakoni ne primenjuju i da
za sada ne predstavljaju ništa drugo do običnog slova na papiru.
kraj