Meč lopta

U poslednjih godinu dana pobedila je rak dojke, izborila se sa plućnim edemom na padinama Kilimandžara.  Na terenu i van njega Martina Navratilova je i dalje borac.

Martina Navratilova je imala i bolje dane.  Prošla godina je započela frakturom zgloba koji je zaradila dok je igrala hokej, i to je bilo prvi put, da je jedna od legendi profesionalnog sporta polomila kost. Zatim u februaru Navratilovoj je dijagnostikovan rak dojke.  Nije bio invanzivan, ali je ipak zahtevao malu intervenciju i terapiju zračenjem.  Povrh svega Navratilova je morala da plati tri miliona dolara za nagodbu u sudskom procesu koji je pokrenula njena bivša partnerka, a koji su tabloidi propratili naslovima tipa "Martina Navratilova da plati milione" i "Napustila suprugu bez upozorenja."  Zatim se tokom dobrotvornog trekinga u decembru po najvišem afričkom vrhu pojavila opasnost da oboli od plućnog edema usled velike nadmorske visine, što se završilo njenim hitnim spuštanjem i višednevnom hospitalizacijom.

"Zbogom 2010.," napisala je Navratilova na svom vebsajtu, kako se godina približavala kraju. "Da si riba, vratila bih te u vodu."

Teški trenutci su nastupili dok je pedeset četvorogodišnja bivša teniserka ležala u bolničkom krevetu u Najrobiju i gledala CNN. "Prikazivali su petominutnu reportažu iz Sveta sporta u kojoj su spominjali i moje penjanje, pričajući kako se odvijalo, i sve je bilo veoma tačno, pa sam pomislila, "o baš je bilo dobro" kaže Navratilova, "a zatim se pojavio tekst ispod slike u kome piše ‘Martina Navratilova odustala od pokušaja osvajanja Klimandžara'" dodaje Navratilova sa kiselim osmehom na usnama.  Reč "odustala" je teško izgovorila, iako nam priča ovu priču sa zdravom dozom humora kojom boji svoju iznerviranost.  "Ja mogu da kažem da sam odustala, ali niko drugi to ne može da kaže.  Jedina druga opcija da nisam odustala je bila da se popnem do vrha i umrem, a to nije bilo dobro rešenje.  Odustajanje sugeriše da postoji izbor.  Ja nisam imala izbor."

Verovatno ne bi trebalo da bude iznenađenje veoma jasan rečnik koji Navratilova koristi, koja je rekorder u broju titula, 167 osvojenih u singl mečevima, broj koji teško da će biti nadmašen u profesionalnom tenisu (Venus Williams ima najvise titula od svih aktivnih sportista današnjice, 43 u singlu).  Nekoliko dana pre ovog intervjua, za koji je trebalo da se nađemo u ili blizu Aspena, Kolorado, gde Navratilova živi, dobili smo imejl od njenog asistenta, u kome je bila poruka Martininog menadžera.  U poruci nije zahtevano da se neke teme ne pominju, već je traženo da se intervju pre štampanja pošalje na odobravanje Navratilovoj.  Pošto to nije praksa našeg časopisa, pomislili smo da će intervju biti na kraju otkazan, ali naš je urednik obavio nekoliko telefonskih poziva, i jednog jutra mi smo se našli na vijugavom seoskom putu.  Intervju je bio zakazan za tri sata posle podne.

Sama ideja intervjua u Aspenu, i to u kući Martine Navratilove, je izazvala izvesnu nervozu: da li će nas dobro prihvatiti, poznato je da je teniserka tokom svoje karijere burno reagovala na novinarska pitanja ukoliko joj se nisu dopala.  Očekivali smo impozantnu kapiju koja će voditi do još impozantnije kuće, nešto poput kuća u kojima moguli iz Silicijumske doline provode duge vikende. Očekivali smo i da nam asistent otvori vrata, pokaže nam da sačekamo u predvorju, a tu bi se pojavio i neki mali, skupi rasni pas.

Sva naša nagađanja su bila pogrešna.  Navratilova ima dva psa, ali ni jedan nije ši cu (imala je malog psa, ali ga je poklonila prijatelju u Njujorku, jer se plašila da bi ga kojoti u Koloradu pojeli).  Njena dvospratna drvena planinska kuća nema kapiju, niti predstavlja vrhunac moderne arhitekture o luksuzno dizajniranog enterijera. Napolju, na prozoru je zarđala četvorougaona tabla na kojoj piše "Na prodaju", koja potiče verovatno još iz 1978. godine kada je Navratilova osvojila svoj prvi Vimbldon, dok se kroz prozor pruža pogled na planinski vrh Sopris i prostranstvo koje nije naruženo milonerskim kućama za odmor.  Zemlja na kojoj Navratilova ima kuću je u njenom posedu, i po njoj se često irvasi slobodno kreću. Svuda okolo je mirno, sunčano i ledeno hladno. Unutar tople kuće sa visokim tavanicama, se nalazi i klupa za gledaoce iz Vimbldona, kao i skulptura lokalnog umetnika, koja predstavlja Chris Evert, Martininu nekadašnju najveću rivalku. "Naše prijateljstvo je veoma iskreno. Znam da njoj mogu da kažem sve što želim o svemu što se dešavava u mom životu, i ona će mi reći tačno šta misli, bez cenzure, bez skrivenog motiva i obratno.  Mi dajemo najbolje od sebe jedna drugoj."

Dok sedamo na udobnu sofu, pripremamo se za pomalo neprijateljski intervju, smišljajući način da ga prekinemo posle sat vremena.  Mediji su, na kraju svega, ipak bili ti koji su je naterali da javno otkrije svoju seksualnost.  Svaki stav koji Navratilova, rođena u Češkoj, ima prema američkoj spoljnoj politici ili antibileralnom odnosu, je uvek dočekivan sa "Ukoliko ti se ovde ne sviđa, zašto se ne vratič odakle si došla?" odogovorom koji su joj upućivali Bill O'Reilly i njemu slični. Uprkos njenim pobedama na teniskom terenu, činilo se da je uvek gubila u mečevima sa medijima.

Navratilova ima prehladu I poslekla je prst jutros dok je sekla hleb. Ne doticemo se ni teme odobravanja intervju, Navratilova je izuzetan domacin. Kada je pitamo kako joj je ,narocito nakon terapije protiv kancera I situacije na Kilimandzaru, ona veselo odgovara kao I kad je ljudi upitaju za njeno zaljubljenistvo u drvodeljstvo: "Deset prstiju!" kaze ona sa osmehom, dizuci obe ruke. "Deset prstiju na rukama, na nogama I dve dojke." Prognoze nakon terapije su odlicne. "Manje od 5% mogucnosti da se ponovo javi.  Svidja mi se ta prognoza. Ukoliko se vrati nosicu se ja sa tim.  Ukoliko ne, jos bolje.  Prosle nedelje sam uradila mammogram I sve je u redu."

Uz mineralnu vodu koju pije, odevena u kašmirski džemper zagasito crvene boje, u šik sivim pantalonama i sa belim keramičkim satom na ruci, Navratilova je zaista srećna što je danas živa, čak iako ona to ne potencira ("Ona nije od onih koji sede i vrpolje se, ona se samo baci u akciju" izjavila je za CNN prošle godine Billie Jean King.)

Plućni edem koji može da izazove velika nadmorska visina nije nešto sa čim se treba šaliti. Nagomilavanje tečnosti u plućima može da dovede do prestanka disanja i smrti.  Po nekoliko ljudi godišnje umre penjući se na Kilimandžaro, većina njih zbog komplikacije od akutne planinske bolesti, plućnog ili cerebralnog edema.  Navratilova je obecala da će se popeti na vrh u timu od 27 osoba (Laureus Sport for Good Foundation), ispred međunarodne neprofitne zajednice sportskih programa, čiji je Navratilova dugogodišnji pobornik.  Sam početak trekinga nije dobro započeo.  Navratilova je počela sa dijarejom, posledicom sumnjive ribe koju je jela neposredno pred početak ekspedicije.  Za Navratilovu, prvi dan je bio relativno lako osmočasovno penjanje, ali je vreme bilo užasno, kiša i na većim usponima sneg.  Čak se i neki nosači nisu dobro osećali.

Navratilova je počela da gubi apetit, i četvrtog dana je počela da se bori za vazduh.  Svaka nada da će uspeti da se popne na vrh je nestala. "Nije bilo bolno. Ništa me nije bolelo, samo nisam mogla da dišem. Nikada se nisam suočila sa nečim opasnim po život kao što je bilo ovo, sem raka, što bi bio ubica na duge staze. To me je uplašilo.  Da sam ćutala i otišla na spavanje, verovatno bih bila u velikoj nevolji."

"Skupili smo dosta novca i izazvali dosta pažnje, što nam je bio i cilj. Tome su doprineli svi, kao i moj neuspeh" kaže Navratilova sa osmehom. "Verovatno ne bih dobila toliko publiciteta da sam se popela na vrh."

Tempo života severno od Aspena je spor, ali ovde ili bilo gde na svetu, Navratilova je uključena u dešavanja kao aktivistkinja, neko ko je pre više od osamnaest godina bio vrsta tužitelja u Romer protiv Evans, sudskoj parnici protiv mrskog Amandmana 2 države Kolorado, koja nije pružala nikakvu antidiskriminatornu zaštitu svojim gej, lezbejskim i biseksualnim stanovnicima.  Dok je bila na turnirima ranih devedesetih Navratilova je bila veoma glasna po pitanju svog neodobravanja ovog zakona, u vreme kada nije bilo obavezno za poznate ličnosti da imaju cilj za koji se bore, naročito kontroverzan.  Navratilova je bila uporna. "Zar me ne biste želeli u prvim linijama?"pitala je časopis Sports Illustrated 1992. godine, u članku je novinar implicirao da aktivizam Navratilovu odvlači od sporta.  Nekoliko godina kasnije je Vrhovni sud SAD ukinuo ovaj amandman.  Sada se on citira u sudskim procesima koja se tiču gej prava, uključujući i federalni Defense of Marriage Act i kalifornijski Proposition 8.

"Ukoliko bi se amandman 2 ponovo pojavio, vrlo lako bi bio oboren. Uprkos svemu što divni ljudi Kolorado Springsa pokušavaju da urade" kaže Navratilova za američku prestonicu evanđelizma.  I možda je u pravu.  Za sada je Colorado Senate Judiciary Committee odobrio samo državne civilne zajednice.

Postoje neke osobine koje su karakteristične za sve efikasne aktiviste. Neumornost i izdržavanje uvreda su neke od njih, a Navratilova ukazuje na njih, kada priča o nepravdi koja se konstantno nanosi gej ljudima. O tinejdžerima koji su se obesili, predozirali ili skočili sa mostova prošle godine: "Koja je to cena plaćena da bi se skrenula pažnja na maltretiranje u školama koje ta deca trpe.  Kevin Jennings [suosnivač Gay, Lesbian, and Straight Education Network i sada pomoćnik zamenika sekretara u američkom Ministarstvu za obrazovanje] je godinama doživljavao da na njega viču i deru se.  I tek sada ovaj problem dobija pažnju koju je trebalo godinama pre."  O autorima zakona koji koriste homofobiju u političke svrhe: "Samo bih htela da zadavim te, većinom Republikance, koji odbijaju da preproznaju zločin iz mržnje i koji izjednačavaju homoseksualnost sa pedofilijom i sodomijom i prolaze sa tim.  Obama je neverovatan. Zašto je OK za njih da budu siledžije?" O demokratama: "Ne mogu više da se saginju. Ustanite! Ja se nisam slagala sa predsednikom Bušem, ali se on čvrsto zalagao za ono u šta je verovao, i nije se povlačio, čak i kada činjenice nisu bile na njegovoj strani.  Obama tek treba da se dokaže, ali mislim da se povlači suviše."

Povlačenje je nešto što ne možete da pripišete Navratilovoj tokom svoje karijere, čak i kada joj život nije išao po planovima.  Pre trideset godina, 1981. je dala intervju za njujorški Daily News, u kome je spomenula svoj lični život i seksualnu orijentaciju, ali pod uslovom da novinar ne objavi priču dok Navtatilova ne odluči da se izjasni u javnosti o svojoj seksualnosti.  Danas se ona priseća da je želela da javno kaže o sebi nekoliko godina pre, ali joj je savetovano da to ne čini, jer bi to loše uticalo na ženski tenis. 1980. godine je dobila više glasova od Chris Evert u kandidaturi za predsednika Ženske asocijacije teniskih igrača, ali su glasovi došli u glavnom kao rezultat njene iskrenosti sa direktorima Upravnog odbora.  Javno deklarisanje kao homoseksualne osobe je moglo da znači gubljene sponzorskih ugovora, ka što se desilo Billie Jean King 1981. godine, kada je njenu seksualnost javno iznela njega sekretarica, Marilyn Barnett, koja je podnela tužbu protiv Kingove za podelu imovine.

Navratilova je takođe bila u procesu dobijanja američkog državljanstva, koje joj je odobreno u leto 1981. godine.  "Od 1952. do 1990. godine LGBT ljudima je zakonom bilo zabranjivano da ulaze u Sjedinjene Države, zbog "psihopatoloških poremećaja ličnosti", a zatim zbog "sekusalnih devijatnosti", kaze Izvršna direktorka za imigracionu ravnopravnost Rachel B. Tiven. "Sudska odluka 1983. godine je imala malo uticaja na promene koje su nastale, ali da je Martina otvoreno priznala da je gej, njoj bi bio zabranjen ulaz u zemlju po tom osnovu."

U vreme Daily News intervjua, Navratilova se zabavljala sa profesionalnom košarkašicom Nancy Lieberman, koja se nija javno deklarisala kao gej.  Nakon što je dobila državljanstvo, Navratilova je i dalje odbijala da se javno izjasni, iako su u intervjuju objavljene njene izjave o seksualnoj opredeljenosti. Ali isto tako ona nikada nije poricala svoju homoseksualnost. Navratilova kaže "Ponosna sam na to."

Sve ostalo je istorija.  Ali evo ukratko kroz šta je sve prošla: Navratilovu bi neprijatno napadali povremeno, kao prilikom U.S. Open meča protiv Chris Evert, da nije "prava" žena; da koristi steroide (što nije bilo istina); sportski komentator ju je ismevao da je  "šetajući miks dubl tim" zbog njenih ranijih komentara da je biseksualna.  Navratilovoj su bile potrebne godine da se uklopi u progresivnije elemente korporativnog sveta sponzorstva. Ona je dominirala ženskim tenisom usled izuzetnog servisa i voleja, i u svojim pedesetim se takmičila u dublovima sa igračima koji su triputa mlađi, ali se čini da je na svaki sportski naslov o njenim uspesima dolazila i priča iz tabloida o njenim neuspešnim vezama.

Među najjačim otpužbama je ona da je koristila anti-gej zakon u svoju korist na sudu. "Martina je gej i lazbejski hipokrita. Ona za sebe kaže da je veliki borac za gej i lezbejska prava, ali samo onda kada to njoj odgovara" kaže Ray Rafool, advokat koji je zastupao Toni Layton, bivšu partnerku Navratilove.  Layton je tvrdila da ju je između ostalog, Navratilova zgrabila za ramena, udarila je o zid, i ponudila joj siću kao nadoknadu za njihov razlaz.  "Da je u pitanju bio heteroseksualni razvod, zakon bi bez sumnje bio na strani Laytonove i dodelio bi joj alimentaciju kao i podelu imovine" pisao je Louis Bayard u časopisu Salon.  On je još dodao: "Martina Navratilova ne može više za sebe da kaže da je predvodnik gej prava dok koristi homofobične legalne medote kojom uskaćuje alimentaciju svojoj partnerki.  Ovo je više od lošeg ponasanja, ovo je loš presedan."

Nastupa jedini momenat ovog popodneva kada se urednička kontrola budi, ali Navratilova je ona koja želi da kontroliše svoj sadržaj.  Kada smo je pitali da li ima nešto da pojasni po pitanju ličnih pravnih problema, ona počinje veoma čvrsto: "Parnica još uvek nije završena. Zapravo, ja ne znam da li smem uopšte nesto da kažem. Moji adokati kažu:"Ne, ne smeš da kažeš ni reč", zato što bih mogla da budem u problemima bez obzira šta da kažem."

Još jedan uzdah. "Ali mogu samo da kažem da dosta toga što je rečeno nije istina. Mogu to da kažem, ali ne mogu da kažem koji deo, jer ću u protivnom biti opet tužena."

Da li je iznervirana onim što je napisano o njoj?  "Veći deo ni ne čitam" kaže Navratilova. "Mislim da nije fer da se objavljuje sve što se kaže bez prethodne provere i to duple provere. Znate me već trideset godina, znate ko sam i onda objavite šta je neko tamo koga ni ne znate rekao, ali to su današnji mediji.  Postali su lenji.  Glasine su postale istina.  Neki bloger tamo kaže nešto, i sledeće je, to se pojavio u USA Today."  Mantra Navratilove je oštrija verzija izreke pokojnog senatora Daniel Patrick Moynihana "Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ne i svoje činjenice." Navratilova kaže "Možete da pišete da smatrate da sam šupak, ali ne možete da napišete ‘Ona je šupak.'" Zatim se vraća na prokleti CNN kajron Martina odustala. "Aaaa, nije istina. Ja ne odustajem. Bolje da ni ne znam."

Bilo bi netačno da kažemo da Martina Navratilova koristi veći deo intervjua da priča o navodnim neistinama o sebi.  Ona je srdačna osoba. Naročito se ozari kada pričamo o tenisu, njenim profesionalnim uspesima, o izvrsnosti Justine Henin ("Tom bekendu je mesto u muzeju"), i izložbi i mečevima po pozivu koje još igra, uključujući i onaj prošlog leta na Vimbldonu, gde je osvojila žensko finale u dublu po pozivu, zajedno sa šampionkom iz 1998.godine Janom Novotnom.  Navratilova je stigla na turnir samo četiri dana nakon svoje poslednje terapije zračenja. "O, to je prava poslastica!  Prošle godine je bilo prvi put da sam igrala sa krovom," Navratilova priča o centralnom terenu na Vimbldonu (planira da se takmiči u delu po pozivu i ove godine na Vimbldonu, kao i na Frenč Openu). "Lopta ima drugačiji zvuk. Postoji neki mali eho koji nije ranije postojao, tako da sam ja sada oduševljena, ooo, novo iskustvo."

Kako frustrirajuće može da bude, i dalja opskurnost gej i lezbejskog istorijskog dostignuća, onima koji su odlučili da se ne kriju onda kada je bilo i unosnije i pametnije da to učine. Naravno da postoji pisani trag: svaka ozbiljnija biblioteka drži bibliografije Bayarda Rustina ili Alice B. Toklas, i naravno Navratilove. Bezbrojni vebsajtovi, profesionalni ili iz "domaće radinosti" mogu da objave tekstove o tajnim robijanjima, brutalnom policijskom ponašanju ili poeziju koja je ostala iza onih koji su umrli od AIDS-a, ali je i dalje malo verovatno da ćete u američkim učionicama učiti o dobu kada priče poznatih koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti nisu dobijale negativne naslovnice u časopisu People. "Razljutim se kada sam na nekom gej dešavanju i osoba nema predstavu ko sam ja" kaže Navratilova.  "Ja uzvratim tako sto kažem‘Ti treba da naučiš mnogo o svojoj gej istoriji dečko.' Mislim da mlađe generacije uzimaju sve pomalo za gotovo."

Teško da možemo da pobijemo ovu tvrdnju, niti možemo da je krivimo za potrebu da bude veoma precizna.  Iako se pitamo da li je, gledajući unazad na njenu karijeru i želju da ne krije ništa, mogla drugačije da postupi.

"Ne. Nikako," Navratilova odgovara odlučnog pogleda. "Ako bih nešto menjala to je da budem još direktnija."

Advocate