LGBT populacija u strahu pred Paradu ponosa

U Beogradu bi ove nedelje trebalo da se održi prva Parada ponosa, za koju se očekuje da će biti uspešna.

Reč je o skupu građana koji probleme gej, lezbejske, biseksualne i transrodne zajednice u našem društvu žele da učine vidljivijim, a tim povodom je u Radio kafeu, u okviru ciklusa tribina "Dijalozi u Radio kafeu", organizovana javna diskusija pod nazivom "Da li smo spremni za Paradu ponosa?", a na kojoj su učestvovali donedavni državni sekretar Ministarstva za ljuduska i manjinska prava, Marko Karadžić, član organizacionog odbora Parade ponosa, Adorijan Kuruc i psihijatar.

Prilikom prošlogodišnjeg pokušaja organizacije parade, država je kapitulirala pred pretnjama huliganskih i profašističkih grupa, dok su pre devet godina učesnici parade, brutalno prebijani na beogradskim ulicama. Sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja, naše društvo je u odnosu na pre, bar nešto spremnije da prihvati različitost, iako je pet odsto onih koji žive u ovoj zemlji spremno da prema pripadnicima seksualnih manjina primeni nasilje i iako je četiri puta više njih spremno da ga opravda. Da su homoseksualci "ljudi kao i svi mi" smatra 52 odsto građana, što je u odnosu na pre dve godine više za 14 odsto, dok je deo onih koji smatraju da je homoseksualnost bolest, manji za tri procenta, tako da ih je sada 67 odsto, pokazuje istraživanje Gej strejt alijanse, koje je realizovano uz podršku Centra za slobodne izbore i demokratiju.

Da se kod nas razvija atomosfera tolerancije, ako već ne uzajamnog poštovanja, potvrđuje član organizacionog odbora Parade ponosa i grupe za podršku mladim gej muškarcima u Novom Sadu, Adorijan Kuruc, ali dodaje da je strah kod pripadnika LGBT populacije i dalje prisutan. "Kada planirate da odete od tačke A do tačke B, onda ozbiljno razmislite kojim krajem prolazite, koji je najbezbedniji prevoz, isplanirate način na koji ćete se vratiti kući, a to je nešto što ne bi trebalo da radimo. Ako se meni šeta do Radio kafea od kuće, onda ću prošetati, ako nemam vremena, onda ću uzeti taksi. Ja ću sada svaki put uzeti taksi", kaže Kuruc.

Najveći problem - negovanje kulture nasilja

Zemlja u kojoj njeni građani strahuju za sopstvenu bezbednost, a da pri tom sigurnost drugih ne ugrožavaju,  ne može se nazvati normalnom zemljom. Da među onima koji bi batinali pripadnike LGBT populacije ima onih koji se na taj način bore protiv sopstvene homoseksualnosti, potvrđuje psihijatar Nebojša Baračkov. On ističe da je najveći problem što se u našem društvu neguje kultura nasilja, pa tako jedno istraživanje pokazuje da čak 87 odsto učenika prvih razreda srednjih škola, ne želi da živi sa homoseksualcima ili smatra da ih treba proterati. "Znači 87 odsto, klinaca od 15 - 16 godina, koji nemaju te neke pulzije homoseksualne, ove one. To je naučeno ponašanje. Uče sa televizije, u školi, iz novina, od vršnjaka. Mi ih učimo tome. Dokle - to je pitanje", kaže Baračkov. On dodaje da je Svetska zdravstvena organizacija još pre osam godina pripremila programe borbe protiv nasilja, ali da se za njih nije zainteresovao niko iz struktura vlasti.

Doskorašnji državni sekretar Ministasrtva za ljudska i manjinska prava, Marko Karadžić, kaže da je državni sistem pun nesposobnih ljudi, koji ćute zbog opravdanog straha da će izgubiti posao, te da je pod takvim okolnostima neophodno da organizacije civilnog društva istraju u vršenju pritiska na državu, a ne da njeni predstavnici odlažu godišnje odmore kako bi se sastajali s predsednikom države. U kakvom stanju je aktuelna vlast i kako razmišljaju oni koji je čine, između ostalog, pokazuje i to što se iz Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom pisanja drugih zakona, ne preuzima definicija diskriminacije. "Pitao sam - zašto niste preuzeli definiciju iz zakona koji je već usvojen, zašto ste izbacili LGBT populaciju. Kažu - nemoj to da nam radiš, opet ćemo 600 amandmana od radikala da dobijemo! Ako vam je to odgovor u jednoj ozbiljnoj, demokratskoj državi, onda stvarno bolje da nema te države", kaže Karadžić.

Političari zloupotrebljavaju Paradu ponosa

Bivši državni sekretar kaže da će učestvovati na Paradi ponosa, ali da mu dešavanja pred taj skup liče na igru, kojom se omogućava, da onima koji su neiskreni, društvo predstave drugačijim nego što jeste. "Ono što ja zamišljam u Beogradu, više će me podsetiti na neki film o holokaustu. Pa znate one ljude koji ne znaju gde idu, pola njih prestravljeni, okruženi nekom policijom, idu tamo ka nekom SKC-u, gde će kao da paradiraju i da slave. Ustvari neće da slave, nego će da se prebiraju kako će posle da odu kući", kaže Karadžić.    

Parada ponosa trebalo bi da bude proslava Stounvolske revolucije iz 1969. godine, kada je u Njujorku došlo do prvog većeg okršaja pripadnika seksualnih manjina s policijom, ali će u Srbiji ona prvenstveno imati karakter protesta grupe ljudi kojoj su ugrožena prava, te građana koji se solidarišu s njima. Oni koji ne žele da se solidarišu, a ni da pokažu nezainteresovanost, protiveći se ostvarivanju elementarnih ljudskih prava najčešće se pozivaju na perverzno, grešno ili bolesno, iako bi u većini slučajeva te elemente, mogli da prepozanju u sopstvenim životima, kada bi ih malo bolje sagledali. (Dejan Stojičić)

Radio 021