LGBT+ i porodične vrednosti: Da li su ova dva pojma u praksi na suprotnim stranama?

Čak 177, od ukupno 250 poslanika parlamenta, jasno je stalo protiv održavanja međunarodnog skupa LGBT+ zajednice koji je zakazan za 17. septembar u Beogradu, a čiji domaćin svake godine bude drugi evropski grad.

Kako piše RSE, jedan od argumenata koje političke organizacije koriste protiv LGBT+ zajednice je negativni prirodni priraštaj.

Ipak, iako oni koji su protiv Parade često naglašavaju da LGBT+ znači borba protiv porodičnih vrednosti i nataliteta, u praksi nije tako.

Države Evropske unije (EU) u kojoj su istopolni brakovi dozvoljeni imaju višu stopu ukupnog fertiliteta (rađanje u reproduktivnom periodu života žene) u odnosu na Srbiju.

Predsednica Evropske asocijacije organizatora ponosa (EPOA) Kristine Garina, odgovarajući na pozive da se Evroprajd u Srbiji otkaže, citirala je navode desničara u Srbiji, koji su optužili organizatore da su protiv porodičnih vrednosti. Ona je odgovorila da svako od organizatora dolazi iz porodice i da mnogi od njih imaju svoje porodice.

Na sajtu pokreta Dveri još jedan od glavnih problema koji je naveden jeste činjenica da "mladi ljudi i čitave porodice odlaze iz Srbije".

Naime, iz Srbije je tokom 2020. godine otišlo 18.186 ljudi, pokazuju podaci Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije.

Podaci pokazuju i da neke od država EU koje priznaju LGBT+ brakove imaju znatno manji broj emigriranja od Srbije, a da one koje se protive ovakvim brakovima imaju čak i više, prenosi RSE.

U Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji, Krovne organizacije mladih Srbije iz 2022. godine, stoji da čak 49 odsto mladih planira da se odseli iz Srbije.

Kao glavni razlog mladi ističu viši životni standard, potom dostojanstveniji život, bolje javne usluge i više slobode.

U istom izveštaju stoji da je 46,1 odsto mladih za usvajanje zakona o istopolnim zajednicama, dok je 9,8 odsto neodlučno.

Prema sajtu worldhappiness.report, zemlje Evropske unije, u kojima istopolni brakovi jesu priznati, na vodećim su pozicijama kada je u pitanju rangiranje sreće.

U pitanju je trogodišnji prosek od 2019. do 2021. godine u kom je prikazano zadovoljstvo životom u pojedinačnim državama.

Na ovoj listi Srbija se nalazi na 43. mestu.

Prema izveštaju međunarodne organizacije koja prati stanje ljudskih prava u svetu Human Rights Watch (HRW), pripadnici LGBT+ zajednice u Srbiji i dalje su izloženi napadima i pretnjama koji ostaju nekažnjeni.

RSE podseća da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio 10. septembra da će MUP Srbije u roku od 96 sati pre održavanja manifestacije Evroprajd doneti odluku hoće li se događaj održati, jer je to, kako je naveo u obraćanju medijima, jedino po zakonu i Ustavu Srbije.

Predsednik Srbije je prethodno 27. avgusta izjavio da se Parada ponosa zakazana u Beogradu za septembar otkazuje ili odlaže.

Iz Vlade Srbije je istog dana saopšteno da smatraju "da u ovom trenutku ne postoje uslovi za bezbedno održavanje manifestacije Evroprajd", te ističu da su donoseći tu odluku uzeli u obzir "trenutnu političku situaciju u regionu i svakodnevne tenzije koje su prisutne".

U međuvremenu, organizatori Evroprajda poručili su da ne odustaju, pozivajući se na Ustav Srbije. U Srbiji je 12. septembra počela Nedelja ponosa, tokom koje su najavljeni mnogobrojni događaji - diskusije, izložbe, muzički nastupi.

Kako stoji na sajtu organizatora, poslednjeg dana, 17. septembra, održaće se Evroprajd šetnja, koja počinje ispred Skupštine Srbije, a završava se koncertom u parku Donji Kalemegdan.

Ukoliko vlasti budu odlučne u zabrani tog događaja, to neće biti prvi put.

Ustavni sud Srbije je 2013. godine zaključio da je zabrana Parade ponosa 2011. godine u Beogradu bila neustavna, i da je njom bio povređen član 54, koji propisuje slobodu okupljanja.