Kuba napušta komunizam

Od senzacionalnog povlačenja Fidela Kastra, posle skoro pola veka na vlasti, njegov brat Raul, novi predsednik Kube, započeo je oprezne promene u zemlji - ublažio je propise u privrednom sektoru, povećao penzije, ukinuo ograničenja za kupovinu mobilnih telefona i DVD plejera, pa se čak i njegova ćerka Mariela zauzela za veća prava gej populacije. Najnoviji potez, koji svedoči o menjanju lika ove socijalističke zemlje, jeste ukidanje odredbe o jednakim platama.

Dosadašnji sistem, koji je na snazi od komunističke revolucije 1959, nije više „zgodan", izjavio je Karlos Mateu, zamenik kubanskog ministra za rad i izrazio očekivanje da će diferencijacija plata poboljšati produktivnost.

„Postojala je tendencija da ljudi zarađuju isto, a taj egalitarizam nije koristan. To mora da se menja... jer je loše da se radnici plaćaju manje nego što zaslužuju, kao što nije dobro ni da se plaćaju više nego što su zaradili", objašnjava Mateu u listu komunističke partije „Granma". Zvaničnik ističe da će od sada „socijalistički princip raspodele" biti postignut tako što će „svako zarađivati u skladu sa svojim doprinosom, u skladu sa kvalitetom i kvantitetom", čime je Kuba odstupila od komunističke mantre „svako prema mogućnostima, svakome prema potrebama" i preuzela kapitalistički sistem zarada.
Novi propisi, precizirao je ministar, predviđaju da radnik može da dobije minimum pet odsto bonusa za ostvarenje planirane produktivnosti i da istovremeno nema ograničenja za plate. Menadžer može da zaradi 30 odsto bonusa ako su radnici prebacili normu.

Ipak, analitičari ne očekuju da će se to brzo i značajnije odraziti na kupovnu moć stanovništva. Većina Kubanaca, u okviru sistema državne kontrole privrede, bori se da sastavi kraj s krajem: prosečna plata je samo 408 kubanskih pezosa ili 19,50 dolara. Godinama je razlika u plati čistača ulica i neurohirurga jedva nekoliko dolara.

Predsednik je dozvolio stanovnicima da iznajmljuju automobile i spavaju u hotelima - što su ranije mogli samo stranci. Ukinuo je 30 smrtnih kazni, pustio deo političkih zatvorenika i potpisao sporazume o ljudskim pravima. Da su promene realne, potvrđuju i slučajevi Kubanaca povratnika iz inostranstva. I Ektor Palasios, istaknuti kubanski disident, izjavio je da planira da se vrati iz izgnanstva na Kubu i tamo nastavi opozicioni rad, jer više ne strahuje od hapšenja. „Dolaze promene", prognozira Palasios.

Kuba i EU
Države EU najavile su trajno ukidanje sankcija protiv Kube i pored protesta aktivista za ljudska prava. Pred sastanak 16. juna, na kojem ta odluka treba da se donese, u Briselu kažu da je možda došlo vreme za to zbog promena koje preduzima novo kubansko rukovodstvo. EU su 2003. zamrzle diplomatske odnose sa Havanom na visokom nivou nakon zatvaranja 75 kubanskih disidenata i pogubljenja troje ljudi koji su pokušali da pobegnu u SAD. Te mere su privremeno suspendovane 2005. i preispituju se svakih šest meseci.

Blic
13.06.2008