Izveštaj sa održane diskusije Žene u/o Prajdu

Diskusija Žene U/O Prajdu Beograd Prajda u saradnji sa Labrisom održana je 30. juna u prostorijama Labrisa.

Diskusija je proizašla iz prošlogodišnjeg iskustva i nenamernih propusta koje smo uočili i koji su nam predočeni o nedovoljnom uključivanju i konsultovanju žena o pitanjima koje se tiču Prajda i njih samih.

Na diskusiji je prisustvovalo 20 žena. Ono što jeste bilo upadljivo je da su svojim prisustvom na diskusiji izostale aktivistkinje koje imaju jasan stav o Prajdu i sa kojima bi razmena stavova bila vrlo značajna za samu organizaciju, organizatore Prajda i ženski pokret uopšte.

Uočeno je da medju gradjanima/kama i LGBTIQ zajednicom ne postoji svest šta Prajd znači, koliko Prajd uvek podiže vidljivost LGBT populacije i da je Prajd sam po sebi jasna politička poruka i da je neodržavanje i zabrana Prajda realna slika fašizma u nekoj zemlji.

Kao glavni razlog nedolaska na Prajd medju učesnicama je naveden racinalan strah od fizičkog nasilja. Došle smo do toga da se uprkos medijskom spinovanju nasilje u toku organizovanja Prajda ne povećava, nego je vidljivije i dirigovano. Prajd može da služi kao alatka za suzbijanje straha. Učesnice su se složile da i jedna osoba želi da organizuje Prajd ima pravo da ga organizuje, jer je to pravo na slobodu okupljanja garantovano Ustavom svim gradjanima/kama.

Zamerke su se odnosile na nedovoljno jasan slogan prošlogodišnjeg Prajda (Ljubav, vera, nada) i provociranje koje je izazivala. Poruka je ostala nejasna i morala je dodatno da se pojašnjava velikom delu zajednice kao i širem krugu gradjana/ki. Poruka i slogan moraju biti jasni, prosti i jednostavni, bez potrebe da se dodatno objašnjavaju. Postavilo se pitanje kako doći do dela zajednice do kog poruka/slogan ne dolaze?!

Potreba da Pride ima jasnu političku notu kroz koju će se videti protest i borba je ono sa čime su se saglasile sve učesnice.
Jasna političa poruka ostaje skrajnuta zbog fokusiranja medija na senzacionalizam i poruka biva zagušena drugim vestima, a takodje poruka ne stiže do javnosti jer zajednica sama sebi opstruira.

Sama organizacija Prajda prošle godine ostavila je jači i kompletniji utisak zbog sedmodnevnog progarama Pride Week-a kao i da je program skinuo pritisak sa same šetnje, na koju je prethodnih godina uvek bio fokus. Osetila se potreba za takvim sadržajima češće od jednom godišnje kao i potreba za neočekivanim akcijama i flesh mobovima (kao što je prošle godine bilo venčanje dve devojke u Knez Mihailovoj ulici).

Na kraju postavilo se pitanje da li će ovakih diskusija biti još do Prajda.

Za nas su vrlo značajni ovakvi razgovori gde se čuje glas zajednice i s obzirom da postoji potreba Beograd Prajd će organizovati jos ovakvih diskusija u narednom periodu.

Hvala vam na vašem vremenu, učešću i prepoznavanju značaja ovih razgovora.