in memoriam
dr Zoran Đinđić (1952-2003)
Tragična smrt dr Zorana Đinđića veliki je udarac za Srbiju, za demokratiju, za sve građane i građanke ove zemlje. Kao dinamični i beskompromisni borac za vrednosti i principe koji bi Srbiju uveli u red civilizovanih i savremenih država, premijer Srbije uživao je simpatije i podršku svih onih kojima su demokratija, ljudska prava i slobode upravo oni ciljevi za koje se u našem društvu vredi boriti. Premijer Đinđić je bio jedan od retkih političara koji je ulivao nadu da je promena ipak moguća i da normalan život ipak nije tako neostvarljiv cilj. Njegova neverovatna energija, hrabrost i optimizam bili su inspiracija i oslonac za sve nas koji se nismo mirili sa učmalošću, zaostajanjem i nesrećnom tradicijom. Svi smo verovali u njegov uspeh, jer to je i uspeh svih nas. Njegova tolerancija i stav prema gej i lezbejskim pravima od početka su bili jasni i za nas vrlo ohrabrujući. Povodom nasilja nad učesnicima/ama prve gej parade, premijer je rekao: "Mislim da je prerano da se u jednoj zemlji koja je toliko dugo bila u izolaciji i pod jednom patrijarhalnom represivnom kulturom izdrži tu probu tolerantnosti. Ja sam, naravno, pristalica tolerantnosti u svakom pogledu i svako ima pravo da ispoljava svoju različitost, ako ne ugrožava drugoga, a sigurno ne ugrožava drugoga time što ima drugačije afinitete po pitanju polova. To je najviši stepen tolerancije i ja se bojim da će nam trebati još izvesno vreme da stignemo do njega". Gubitak koji smo svi bolno osetili ozbiljno je upozorenje da smo još daleko od postavljenih ideala i da borba za normalniji život započeta pre 3 godine ni izbliza nije gotova. Još istrajniji napori da se nastavi sa započetim promenama više nisu samo naš izbor, već i obaveza.
Uređivački kolegijum sajta Gay-Srbija saoseća u žalosti sa članovima porodice i građanima i građankama Srbije.
Biografija Zorana Đinđića
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je još biran dva puta, na vanrednoj skupštini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na na redovnoj skupštini stranke 27. februara 2000.
Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ.
Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997. godine, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997. godine. Za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS.
U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine.
U junu 2000. Đinđić je pruzeo funkciju koordinatora u SZP, a potom postao i šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.
Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000.
Đinđić je predsednik Organizacionog odbora 12. Svetskog kupa u vaterpolu 2002.
Americki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. godine uvrstio je Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike.
Đinđić je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagradu Fondacije "Polak" za doprinos razboju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Autor je knjiga: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država". Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Theoria", glasila Filozofskog društva Srbije.
Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.