23. oktobar 2003. godine
Udruženje za promociju ljudskih prava seksualno različitih "Pride" zahteva od Ministarstva prosvete Republike Srbije da svim raspoloživim zakonskim sredstvima omogući upis osamneastogodišnjem homoseksualcu M.G. kome već dva meseca srednje medicinske škole u Zemunu i na Zvezdari ne dozvoljavaju upis u četvrtu godinu. Iako je punoletan, u oba slučaja upis je odbijen uz obrazloženje da je potrebna saglasnost roditelja.
M. G. je završio prva tri razreda Srednje medicinske škole u gradu u unutrašnjosti Srbije. Do sada je bio vrlo dobar i odličan ðak. Kada je postao punoletan, svojoj majci je saopštio da je homoseksualac. Nakon višemesečnih pritisaka majke i sestre, koji su išli do fizičkih napada, M.G. je odlučio po završetku treće godine srednje škole da napusti porodicu i preseli se u Beograd kod svog partnera.
Dana 28. avgusta 2003. godine, otišao je u Srednju medicinsku školu na Zvezdari sa namerom da se upiše u IV razred. Anðelka Dimitrov, direktor škole u razgovoru ga je pohvalila zbog dobrih ocena. Upitala ga je gde su mu roditelji, a M. G. je opisao situaciju u kojoj se našao. Upućen je kod psihološkinje, sa kojom je obavio razgovor. Rečeno mu je da njegova seksualna opredeljenost nije problem. Direktorka Dimitrov je zatražila broj telefona njegove majke i sa njom je obavljen razgovor. Prema izjavi M. G, stav direktorke se posle toga naglo promenio i ona je vršila pritisak da se on vrati kod majke u Zaječar i da su u pitanju "sitne porodične krize koje škola ne želi da rešava". Direktorka više nije želela da razgovara sa njim. M. G. je zbog toga uputio pismenu molbu 8. septembra 2003. godine, ali na ovu molbu nije dobio nikakav odgovor. Tada je uputio e-mail Ministarstvu prosvete Republike Srbije zahtevajući tumačenje, da li je potrebna saglasnost roditelja za upis u četvrti razred srednje škole.
Dana 16. septembra 2003. godine on je otišao u Srednju medicinsku školu "Nadežda Petrović" u Zemunu gde je pokušao da se upiše. Kada je predao molbu pomoćniku direktora, rečeno mu je da je sve u redu i da od sutra može da krene u školu. Saopšteno mu je da će biti u IV/2 odeljenju, a da će mu razredni starešina biti profesorka srpskog jezika. Kada je narednog dana otišao da odnese dokumenta, direktorka škole je odbila upis uz obrazloženje da je potrebno da prebivalište roditelja bude u Beogradu, kao i da donese ispisnicu iz Srednje medicinske škole u Zaječaru.
Istog dana, M. G. je dobio odgovor od Ministarstva prosvete i sporta u kome mu je rečeno da za upis nije potrebna saglasnost roditelja.
Dana 19. septembra 2003. godine M. G. se obratio Fondu za humanitarno pravo, koji je pismenim putem izvestio pomoćnika Ministra prosvete za srednje obrazovanje Dr Refika Šećibovića o slučaju M. G, zahtevajući da se prestane sa diskriminacijom i da mu se omogući da uživa pravo na obrazovanje.
Ministarstvo prosvete je odgovorilo M. G-u da Srednjoj školi "Nadežda Petrović" podnese pismeni zahtev za upis, te da tek nakon odgovora škole Ministarstvo može da interveniše. U narednim danima M. G. je više puta pokušavao da preda zahtev za upis, ali pomoćnica direktorke škole nije htela da primi taj zahtev. Škola je primila zahtev tek nakon intervencije iz Ministarstva prosvete.
Dana 8. oktobra 2003. godine M. G. je dobio odgovor od Srednje medicinske škole u kome se od njega zahteva da preda ispisnicu iz Srednje medicinske škole u njegovom rodnom gradu, i da će nakon pribavljanja ispisnice, biti odgovoreno na zahtev za upis. Ispisnica se može uzeti samo ako učenik menja školu u toku školske godine, pa je ovim M. G. onemogućeno da upiše četvrtu godinu.
Povodom slučaja M. G. "Pride" se obratio predsedniku državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozaru Maroviću, saveznom ministru za ljudska i manjinska prava Rasimu Ljajiću, potpredsedniku Vlade Republike Srbije prof. dr Žarku Koraću, Visokoj komesarki za ljudska prava Ujedinjenih Nacija Lori Wiseberg i mnogim domaćim i stranim organizacijama za ljudska prava.
Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graðanskim slobodama Srbije i Crne Gore zabranjuje svaku neposrednu ili posrednu diskriminaciju po bilo kom osnovu i garantuje da svako ima obavezu da poštuje ljudska i manjinska prava drugih. Meðunarodni pakt o graðanskim i političkim pravima, čiji je Srbija i Crna Gora potpisnik, zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu.
"Pride" zahteva od Ministarstva prosvete da omogući M. G-u da upiše željenu školu bez diskriminacije u skladu sa zakonom i meðunarodnim standardima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. Takoðe, "Pride" zahteva što skorije donošenje zakona protiv diskriminacije, kojim bi se zaštitili pripadnici i pripadnice svih, pa i seksualnih manjina.
Za dodatne informacije: Boris Milićević, predsednik "Pride", e-mail: bgpride2004@yahoo.com
"Pride" je nevladina organizacija iz Beograda koja štiti i promoviše ljudska prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transdžender osoba. Glavna aktivnost organizacije je priprema LGBT Pride Parade u Beogradu 2004. godine.
kraj