Homofobija doprinosi širenju HIV pandemije u Africi

Homoseksualni odnosi su mnogo učestaliji u Africi nego što se to želi priznati, ali se, zbog rasprostranjene mržnje prema homoseksualcima, ovaj fenomen zapostavlja u zdravstvenim strategijama za borbu protiv širenja side

Nova istraživanja koja su sprovedena u Africi dovode u pitanje verovanje da su heteroseksualci izloženiji HIV i AIDS epidemiji. Na sajtu britanskog medicinskog magazina „Lancet" publikovana je studija koja pokazuje da su homoseksualni muškarci deset puta izloženiji HIV infekciji od heteroseksualnih osoba, što pokazuje da borbu protiv side na kontinentu podriva široko rasprostranjena homofobija.

Istraživači sa Oksford univerziteta, Građanskog parlamenta Gane i Kenijskog instituta za medicinska istraživanja upoređivali su AIDS studije koje su sprovedene poslednjih nekoliko godina u Africi i došli su do zaključka da se homoseksualni odnosi aktivno ignorišu u istraživanju i tretiranju AIDS-a. Homoseksualni odnosi su mnogo učestaliji u Africi nego što se to želi priznati, ali se zbog rasprostranjene mržnje prema homoseksualcima ovaj fenomen zapostavlja u istraživanjima i ignoriše u zdravstvenim strategijama u borbi protiv pandemije. Istraživači su prikupili statistike iz malog, ali sve većeg broja studija koje su sprovedene u afričkih državama prethodnih godina, koje sadrže procene koliki je postotak HIV infekcije među homoseksualnim muškarcima.

Veći deo afričke gej zajednice se krije i sastaje na skrovitim mestima. Predsednik Zimbabvea Rober Mugabe je, u više navrata, javno govorio protiv homoseksualnosti, što je bila glavna tema njegovih javnih nastupa tokom 1995. godine, a na Sajmu knjiga u Harareu je izjavio da su homoseksualci odvratni i da su oni uvreda za zakon i prirodu, kao i moral i veru, i da nigde u svetu ne bi trebalo da postoje ljudi koji se bore za njihova prava.

Homoseksualni odnosi se kažnjavaju zakonom i smatraju kriminalnim prekršajem u 31 subsaharskoj afričkoj državi, dok se u nekoliko kažnjava smrtnom kaznom, na papiru, jer je primera izvršenja vrlo malo.

Jedna od konsekvenci prinudnog skrivanja i nevidljivosti gej muškaraca, kako se zaključuje u izveštaju, jeste da većina muškaraca živi dvostruke živote i da najčešće stupaju u rizične seksualne odnose s drugim muškarcima i tako povećavaju opasnost od daljeg širenja virusa kroz njihove heteroseksualne veze.

„U zemljama koje štite seksualne manjine, pripadnici tih grupa imaju slobodan pristup grupama koje rade na suzbijanju HIV virusa i informacijama kako da se štite," izjavio je koordinator istraživanja Ejdrian Smit za magazin „Tajm".

„Ali, sve dok je homoseksualni odnos krivično delo i homoseksualci stigmatizovani, imaćemo situaciju da, s jedne strane pozivamo jednu grupu da se otkrije i integriše u zdravstveni sistem, dok ih, s druge strane, vrebaju državni organi koji žele da ih uhapse".

U Ugandi, koja razmišlja da donese zakon kojim bi se kažnjavala distribucija literature sa homoseksualnim sadržajem, homoseksualci su često na meti javnih verskih skupova i propovedi. Aktivisti u Ugandi su zabrinuti da će ovaj zakon, ako bude izglasan, zabranjivati edukaciju ljudi o sigurnom seksu i distribuciju materijala o sigurnom seksu za gej muškarce.

Dok aktivisti u pojedinim zemljama izveštavaju da su se napadi na gej muškarce povećali i da postaju nasilniji, gej muškarci uprkos represiji počinju da odlučnije zahtevaju svoja prava. Na primer, aktivisti za gej prava u Bocvani započeli su glasnu i javnu borbu za dekriminalizaciju homoseksualnosti, koja se u toj zemlji kažnjava sa maksimalnom kaznom od sedam godina zatvora. Sve više aktivista napada anti-gej zakone, a jedan od razloga jeste da su ti zakoni prepreka u borbi protiv HIV-a i AIDS-a.

Međutim, u većini afričkih država javno mnjenje ostaje netolerantno prema homoseksualcima. Mnogo opasnije od rigoroznih zakona jeste neprijateljski stav crkve, porodice i društva, zbog kojih homoseksualci svoje seksualno opredeljenje drže u tajnosti. „Kako dopreti do populacije koja ne želi da bude pronađena?" pita se Smit. „To je dugoročno pitanje."

Ovaj problem je prepoznat od strane internacionalnih AIDS organizacija, čak i od nekih afričkih vlada. Senegal je jedna od najnetolerantnijih država u Africi kada su u pitanju homoseksualci i njihov status pred zakonom, ali ironično, jedna je od retkih koja nudi nacionalni HIV program koji je specijalizovan za homoseksualne odnose.

UN pretpostavlja kako je 33 miliona ljudi na svetu zaraženo virusom HIV-a, a dve trećine njih živi u subsaharskoj Africi.

Gej muškarci ne žele da budu pronađeni
U januaru 2009. godine aktivisti za gej prava su bili šokirani kada je senegalski sud osudio devetoricu gej članova organizacije za borbu protiv HIV-a i AIDS-a na osam godina zatvora zbog „nemoralnog ponašanja i protivprirodnog bluda". Iako je presuda na kraju oborena, ovaj slučaj je pokazao jedan od razloga zašto je tako teško dopreti do gej muškaraca kada su u pitanju informacije o HIV prevenciji. Gej muškarci, jednostavno, ne žele da budu pronađeni.

Veruju da je analni seks bezbedan
Izveštaj je pokazao da gej muškarci češće stupaju u rizične seksualne kontakte od heteroseksualaca, a jedan od razloga za to se navodi da su informacije o HIV prevenciji mahom usmerene ka heteroseksualcima, dok se homoseksualci ignorišu. „Postoji veliki broj muškaraca u Africi koji veruju da je analni seks bezbedan, jer nikada nisu dobili informaciju da to nije tako," rekao je koordinator istraživanja Ejdrian Smit.

PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ