HIV i život bez straha

Redovno uzimanje antiretroviralne terapije ne funkcioniše samo u kombinaciji sa ostalim merama predostrožnosti, jednostavno funkcioniše samo po sebi. Osoba koja redovno uzima terapiju, te dođe do nedetektibilne količine virusa u organizmu, ne mora da brine o tome da li će nekome preneti virus. Mogućnost za to je praktično svedena na nulu. To omogućava zdraviji seksualni život, te zdraviji život uopšte. Važno je spomenuti još i to da redovno uzimanje terapije ne štiti od drugih polno prenosivih bolesti, te bi bilo dobro terapiju uzimati sa nekim od dostupnih sredstava zaštite.

Ukoliko mislite da ste u poslednja 72 sata (tri dana) bili izloženi virusu, anti-HIV lekovi mogu da zaustave infekciju (u Srbiji su dostupni samo medicinskim radnicima). Da bi bili efikasni, lekovi poznati kao „post-exposure prophylaxis" (PEP) moraju početi da se koriste u roku od 72 sata od kontakta sa virusom. Što se duže čeka, delotvornost leka će biti manja, zato je najbolje uzeti ga u roku od nekoliko sati od kontakta sa virusom.

PEP je pogrešno popularisan kao „pilula za jutro posle" kod HIV-a. Poređenje sa pilulom koja se koristi protiv neželjene trudnoće nakon nezaštićenog seksa nije sasvim ispravno. PEP podrazumeva jednomesečnu terapiju, koja može da izazove neke nuspojave, a njena delotvornost nije zagarantovana. Terapija uključuje iste lekove prepisane ljudima za koje je testiranjem pouzdano utvrđeno da su HIV pozitivni.

Iako lek Truvada (čija preventivna upotreba smanjuje rizik od dobijanja virusa HIV) nastavlja da osvaja udarne naslove u medijima, antiretroviralna terapija predstavlja najbolji način za lečenje i prevenciju HIV-a. Redovno uzimanje terapije je jedan od najviše podcenjivanih načina za sprečavanje širenja ovog virusa. Virus HIV-a vrlo brzo može da razvije otpornost na određeni lek, ali se kombinacijom različitih lekova ta mogućnost može smanjiti. Mnogi uzimaju tri vrste antiretroviralnih lekova, a praćenje uputstava lekara i svakodnevna terapija su veoma važni.

Kada neko ko ima HIV virus uzimanjem terapije dođe do toga da je količina virusa u organizmu zanemarljiva, mogućnost da prenese HIV svom partneru se smanjuje za 96%. Do sada nije zabeleženo da je HIV pozitivna osoba kod koje je količina virusa u organizmu nedetektibilna bilo koga zarazila HIV-om.

Redovno uzimanje terapije je najbolji način da se zaštiti i onaj koji živi sa HIV-om i drugi, te spreči širenje virusa. Za razliku od PrEP-a, PEP-a, čak i kondoma, redovno uzimanje terapije, pored toga što štiti partnera/e osobe koja je HIV pozitivna, bitno utiče i na kvalitet života, te zdravlje onoga koji terapiju uzima. HIV negativna osoba može da izabere koje će sredstvo za prevenciju da koristi, ali pozitivna osoba mora da se drži terapije kako bi sačuvala zdravlje. Upravo je zbog toga važno testirati se na vreme, te dobiti potrebnu podršku ako se utvrdi pozitivan status. Edukacijom, kako HIV negativnih, tako i pozitivnih osoba, o važnosti redovnog uzimanja terapije, došli bismo do mnogo manjeg broja novoinficiranih, te smanjili stigmu sa kojom HIV pozitivne osobe žive.

Redovnim uzimanjem terapije umanjuje se i barijera koja postoji između HIV pozitivnih osoba i ostatka društva, a jasno nam je koliko je to važno, budući da je stigma u odnosu na HIV još uvek prilično jaka. Život sa HIV-om tako prestaje da bude horor priča, a omogućuje se i zdravija komunikacija između HIV pozitivnih i njihovih potencijalnih partnera.

Redovno uzimanje antiretroviralne terapije ne funkcioniše samo u kombinaciji sa ostalim merama predostrožnosti, jednostavno funkcioniše samo po sebi. Osoba koja redovno uzima terapiju, te dođe do nedetektibilne količine virusa u organizmu, ne mora da brine o tome da li će nekome preneti virus. Mogućnost za to je praktično svedena na nulu. To omogućava zdraviji seksualni život, te zdraviji život uopšte. Važno je spomenuti još i to da redovno uzimanje terapije ne štiti od drugih polno prenosivih bolesti, te bi bilo dobro terapiju uzimati sa nekim od dostupnih sredstava zaštite.