- 09 Jun 2014, 21:45
#2638432
To je najintimnije pitanje koje mi je neko postavio, ali ću ipak dati odgovor: rekao bih, u nekom najopštijem smislu da bi to moglo da se nazove po svojim pojedinačnim svojstvima eidos, a kao celina, jedno nedeljivo, sveprožimajuće, imanentno, neotkriveno i izgubljeno, hen, po kakvoći različito od tvari, od stvorenog, neokaljano njime, van saznanja i mnenja.
Rekao bih da je emanacija takvog apsoluta s jedne strane u broju kao kvalitativnoj jedinici, a kroz broj da se meta-kibernetički enkodira u reč, a iz reči u svetlost. Odakle, prema mom mišljenju počinje fenomenologija subjektivnog. Mislim da u nižim svojstvima, možemo kao ribe iz vode da u naznakama umom dođemo do obrisa, i da nam se pričinjava kao se duh penje naviše, od zemlje do vazduha, pa onda docnije se spušta ka zemlji, može da primi sile stvari koje su iznad i koje su ispod, iako je u stvarnosti apsolut inertan u odnosu na aktivan stvoreni svet, te mu um, koji nije inertan, imanentan i neotkriven dodaje u te naznake svojstva tvari, po sopstvenoj sličnosti, svojstva kojih zapravo nema. Što se više silazi po aspektima stvorenog sveta, to se više odaljava od apsoluta, a za čoveka apsolut postoji isključivo kao težnja.
A po tebi?
