Originally posted by Mariška
Nije mi baš sasvim jasno da li si pročitao tekst na koji je onaj link ukazivao, ali u svakom slučaju hvala ti na odgovoru.
istina, nisam bio isprva prochitao, nisam mozda imao vremena, no sada jesam to prochitao i apsolutno se slazem s mamom. zadivljen, kopi-pejstujem celi tekst:
"Moj sin je gej. ili nije. Ne zanima me. Svejedno, sin mi je i ima 5 godina. Ja sam njegova mama i ukoliko imate problem s bilo čim gore navedenim, ne želim da znam za vas.
Dosta sam razmišljala o tome želim li da objavim nešto više u vezi sa mojim sinom i njegovim izborom kostima za Noć veštica. Ili, konkretnije, u vezi sa reakcijama na isti. Pomislila sam, ako za par dana i dalje budem ljuta zbog toga, svakako ću moći da objavim svoje misli.
Ovo su činjenice:
Moj sin ima 5 godina i ide u hirišćansko predškolsko.
Voli Skubi Dua otkako je razvio sposobnost da mirno sedi dovoljno dugo da bi mogao da prati crtani.
Noć veštica je praznik i njegova poenta je oblačenje kostima.
Deca u školi u koju ide moj sin se maskiraju, kratko paradiraju, a zatim menjaju kostime jedni s drugima do kraja zabave.
Bu ima najbolju prijateljicu.
Bu ima stariju sestru.
Bu provodi većinu vremena sa mnom.
Ja sam žena.
Ja sam mu majka, ne vi.
Dakle, par nedelja pre Noći veštica, Bu je, sa svojom najboljom drugaricom, odlučio da želi da bude Dafne iz Skubi Dua.
Pre par godina je nosio masku Skubija. Malo sam odlagala kupovinu, ne zbog toga što je u pitanju mešanje rodova, već iz razloga što petogodišnjaci imaju tendenciju da često menjaju mišljenja. Nakon što je više puta tražio isto, kupila sam mu. Odlepio je od sreće kada je stigao. Bio je savršen.
Ali, kako se taj dan približavao, bio je sve nesigurniji u to da želi da ga obuče. Nakon što smo razgovarali o tome ispostavilo se da se plaši da će mu se ljudi smejati. Ukazala sam mu na to da neki ljudi možda i hoće jer je u pitanju sladak i domišljat kostim. Bio je zabrinut da će mu se podsmevati. Odbacila sam to kao mogućnost. Zaista, ko bi ismevao maskirano dete?
I, konačno, došao je taj dan. Maskirali smo se i krenuli. Bu nije želeo da izađe iz kola, plašio se šta će mu ljudi reći. Uspela sam da ga ubedim da uđe. Zastao je na vratima, bio je vidno uznemiren. Rekla sam mu da je on osoba koja je generalno zabrinuta. Zaista, KO BI ISMEVAO DETE KOJE SE MASKIRALO? Ušao je. Par mojih prijatelja koji su znali kakav će kostim nositi mu se nasmejalo i mahnulo. Odšetali smo hodnikom do njegove učionice.
I tu su stvari krenule naopako. Dve majke su se izbečile i složile face kao da su osetile neprijatan miris. Shvatila sam da moj sin vidi što i ja, pa sam rekla: "Ne izgleda li sjajno?" Mama A je sa gađenjem izjavila: "Da li je on tražio da bude to?!" Rekla sam da jeste, budući da u Noći veštica svako može biti šta god poželi. Nastavile su da me rešetaju svojim iritirajućim pitanjima - kako je to uopšte bila opcija i da li sam uopšte pokušala da ga odgovorim od toga. Mama B je uglavnom samo stajala u šoku, zaprepašćena.
I tada se pojavila mama C. Bila je u glavnoj prostoriji, videla nas je kad smo ulazili i pratila nas kroz hodnik da bi mi iznela svoje mišljenje - da to nije trebalo nikako da dozvolim i da je sreća što nije pošao u školu, jer tada definitivno moram da "zabranim" takvo ponašanje. Mirno sam joj odgovorila da ne znam na šta misli, nakon čega je nastavila o tome kako surova deca mogu biti i kako bi ga mogla ismevati.
Moja rekacija na to je: Jedine osobe koje su imale problem sa tim bile su majke.
Jedna mama je napomenula da u srednjim školama organizuju Spirit Days gde se devojčice oblače kao dečaci, i obrnuto. Spomenula sam i Powderpuff Games na kojima se ragbisti oblače kao navijačice, i obrnuto. Ili bilo koji dečko iz nekog bratstva na koledžu (mama A je na to rekla da je njen muž bio u bratstvu ali da se nikada nije oblačio kao žena).
Poenta je - ne tiče vas se.
Ako mislite da time što sam svom sinu dozvolila da nosi masku ženskog lika iz crtaća na Noć veštica nekako utičem na to da ga "pretvorim" u geja, vi ste idioti. Pre svega, kakav je to bezvezan koncept. Drugo, ako je moj sin gej, OK, neću ga zbog toga voleti manje. Treće, mene ne brine da li će tvoj sin izrasti u nindžu, tako da odjebi. Da se moja ćerka maskirala u Betmena, niko ne bi obratio pažnju. Niko.
Ono što je meni slomilo srce je to što je moj slatki, dobrodušni petogodišnjak bio zabrinut s razlogom. Znao je da postoje osobe A, B i C i on je sa svojih 5 godina bio zabrinut u vezi sa tim kako će ga one "videti" i šta će se tada desiti.
Isto kao što je srce slomljeno roditeljima koji su nedavno izgubili svoju decu koja su se ubila jer su ih maltretirali. NIJE OK MALTRETIRATI DRUGOG. Čak ni ako to radite upakovano, sa mašnicom i nazivate to "brigom". Te žene su pokušale da maltretiraju mene i mog sina. MOG sina.
Očigledno je da niti zlostavljam niti zapostavljam svoju decu. Ona nisu savršena, ali uče kako da funkcionišu u ovom velikom i ponekad okrutnom svetu. Grozno je što je moj sin morao ovu lekciju da nauči stojeći ispred, navodno, hrišćanke. Grozno je što su te žene uopšte imale takve misli i još gore što su se sjajno osećale izgovarajući ih. Odvratno mi je što se roze boja smatra bojom na koju imaju prava samo devojčice i što moj sinčić mora da bude fantastično hrabar da bude Dafne za Noć veštica.
Sve što ja želim svojoj, vašoj, i deci mama A, B i C je da budu srećna. Nemam ništa protiv da moje dete oblači ružičaste šljašteće helanke i roze haljinu ako će ga to učiniti srećnim jedno veče. Ako želi da nosi tašnicu, oženi muškarca ili lakira nokte sa svojom najboljom drugaricom, u redu je. Zadatak mene, kao njegove majke, nije da ugušim čoveka u njemu, već da mu pomognem na njegovom putu. Nije na meni da diktiram šta je "normalno", već da mu pomognem u tome da postane dobra osoba. Nadam se da to i radim.
Moj maleni čovek je nosio tu masku savršeno! "Razbio" je sa tom perikom i ja ne bih mogla poželeti da bude drugačije. " kraj
Ja samo mogu reci- kamo srece da su sve mame kao ova mama, savrshena mama!
u heteroseksualnosti 
)
)? I brojna druga pitanja, ali da ne gnjavim.