Originally posted by Wilhelmina
Da je situacija drugacija i da u Srbiji zapravo postoje pravi navijaci, a ne placenicka rulja koja sebe tako naziva, rekla bih da je sasvim legitimno i normalno da ljudi koje zanima sport navijaju za odabrani klub.
Ali posto to nije slucaj, gej navijaci me podsecaju na one verbalno i fizicki zlostavljane zene koje iz samo njima znanih razloga ne zele da se udalje od nasilnika.
Ako neko otvoreno izrazava mrznju prema onome sto ti jesi, zasto bi se trpao u isti kos sa njima?
Mesas babe i zabe. Jedno je ljubav prema klubu a sasvim deseta stvar da li pripadamo nekoj navijackoj grupi.
Na mene niko nije uticao, jednostavno to sa Zvezdom je doslo samo od sebe. Kad sam imala 3-4 godine, cale je sedeo i gledao utakmicu. Videla sam coveka sa plavom cubom u crveno-belom dresu (Robert Prosinecki) kako trci svuda po terenu i pitala tatu: Je l' to Crvena zvezda? On je rekao: Jeste.
Posle mi je jos rekao da je Crvena zvezda sampion Evrope, i da nijedan drugi klub to ne moze ostvariti. Nesto kasnije, te iste godine, obavestio me da je Crvena zvezda svetski sampion i objasnio mi da je to jos vece dostignuce nego biti sampion Evrope.
Kad nismo usli u Ligu sampiona posle dvomeca sa Dinamom iz Kijeva tri dana nisam 'leba jela. Kad smo u kupu UEFA izgubili od Selte 5:3, toliko sam plakala da sam fasovala temperaturu.
Acimovicev gol Lesteru sa pola terena u sred jebene Engleske - havarija!
Svaki put kad je Pjana busio glodare - neopisiva radost. Kad im je metar i zilet visok Bogavac zabadao golove, kad je Milovanovic poslao bombu sa 30-40m, bes i boles'. Kad je Zigic zaprcao golcinu partizanu i proslavio tako sto je simulirao slobodno bacanje, mojoj sreci nije bilo kraja. A tek protiv Rome, opet Zigin projektil i arivederci Roma!
Lepo kaze ona pesma: Ne moze se protiv gena, to je ljubav urodjena, jedan tim za sva vremena Zvezda crvena.
