Bootstrap Framework 3.3.6

[Sheytan]

Pred nama su teška vremena!

Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova ekskluzivno za Novosti: Naša borba će trajati onoliko koliko budemo spremni da u njoj istrajemo. Nećemo čuvati dobre odnose sa EU po svaku cenu. Želimo nove pregovore.

Odgovor Međunarodnog suda pravde u Hagu razočarao je Srbiju. Nije onakav kakav smo očekivali. Otežaće našu dalju borbu za odbranu dela države. Posvađaće nas, možda, sa delom međunarodne zajednice koji očekuje da „prihvatimo realnost“...

Ali, uveren je Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije, koji je mesecima činio sve da se ovo ne dogodi, neće ništa promeniti u pristupu države kosovskom pitanju. Siguran je da je moguće braniti poziciju Srbije po kojoj je akt secesije protivan međunarodnom pravu i posle ovog stava. Jer, uveren je, Sud nije odgovorio na suštinsko pitanje - da li su Albanci imali pravo da otcepe deo teritorije?

- Nema nikakve sumnje da je ovakva odluka Suda značajno otežala naše napore da se izborimo za pravedno, kompromisno rešenje za budući status Kosmeta, u kome jedna strana neće dobiti sve, a druga sve izgubiti. Umesto da odgovori na suštinsko pitanje - da li su kosovski Albanci mogli da se po međunarodnom pravu jednostrano otcepe od Srbije, Sud je odlučio da se izjasni isključivo o tehničkom sadržaju njihove deklaracije. Time je, praktično, prepustio ovaj vruć krompir Generalnoj skupštini UN, u kojoj ćemo našu poziciju braniti principijelnom tvrdnjom da je pravo na secesiju neprihvatljiv način rešavanja problema suvereniteta i teritorijalnosti. Očekujem da će biti dosta država koje će imati razumevanje za taj naš stav.

* Koliko činjenica da se Sud nije bavio pravom na otcepljenje, odnosno proglašenjem državnosti, ostavlja prostor našoj diplomatiji da nastavi da ubeđuje zemlje koje nisu priznale Kosovo da to i dalje ne čine?

- Borba za očuvanje teritorijalne celovitosti trajaće onoliko dugo koliko budemo spremni da u njoj istrajemo. Koliko god ona bila teška, mislim da nemamo pravo da se iz nje povučemo. Ova vlada, kao i svaka buduća, nikada ne sme priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To je naša ustavna, politička, ali i istorijska i moralna obaveza. Nastavićemo da, u tom smislu, koristimo sva politička i diplomatska sredstva koja se nalaze na raspolaganju miroljubivih suverenih država.

* Šta stoji u pismu koje će predsednik Srbije uputiti ovih dana na adrese 55 država?

- Predsednik Tadić će, preko ličnih izaslanika, koji će otići u 55 prestonica širom planete, uputiti poruku šefovima država i vlada tih zemalja, da bi eventualna promena njihovog stava o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje doprinela uspostavljanju opasnog presedana koji bi ohrabrio mnoge secesionističke pokrete u svetu. U poruci će se apelovati na njih da pažljivo prouče mišljenje Suda u kojem se nigde ne navodi da pokušaj otcepljenja kosovskih Albanaca ima utemeljenje u međunarodnom pravu. Takođe, upoznaće ih i sa činjenicom da će se ovo osetljivo pitanje raspravljati na GS UN ove jeseni i zatražiti podršku za rezoluciju Srbije koja bi otvorila put ka pronalaženju kompromisnog rešenja putem pregovora.

* Ipak se očekuju brojna priznanja, govorili ste o pritiscima na čak 40 država da promene stav o podršci teritorijalnom integritetu Srbije. Koliko ste optimista da će naša argumentacija biti jača?

- Prema informacijama koje do nas dolaze sa svih strana sveta, aktivno lobiranje za nova priznavanja Kosova otpočelo je već dan nakon iznošenja sudskog mišljenja, a koliko iduće nedelje će biti u punom jeku. Mi smo mala zemlja, koja ima ograničene diplomatske resurse. Imajući u vidu činjenicu da se sa druge strane nalaze neke od najmoćnijih država današnjice, to neće biti ravnopravna borba. Mi ćemo, naravno, učiniti sve da stignemo do što je moguće više sagovornika i pokušamo da ih ubedimo da ne podlegnu pritiscima. Nažalost, po svoj prilici, biće novih udaraca. Očekuju nas izuzetno teški dani i velika iskušenja. Najvažnije je da pod ovakvim okolnostima sačuvamo pribranost, budemo jedinstveni kao narod i damo sve od sebe.

* Sve snage Srbije sada se usmeravaju na nastavak „bitke“ pred UN. Jeste li počeli da pišete rezoluciju? Na čemu će se novom ona bazirati?

- Čekali smo da čujemo sudsko mišljenje i da dobijemo detaljnu analizu od našeg pravnog tima. Trenutno smo u procesu unutrašnjeg usaglašavanja, a konsultovaćemo se i sa međunarodnim stručnjacima pre nego što se odlučimo za konačni tekst.

* Kakve mogu biti posledice ukoliko ne bude jasnog zaključka Generalne skupštine kojim bi se ta rezolucija podržala?

- Naš cilj je da usvajanje rezolucije otvori put ka novim pregovorima. Mi ne želimo zamrznuti konflikt na Kosovu, niti da na bilo koji način otežamo ionako složenu situaciju u regionu. Što jasniji bude zaključak Generalne skupštine, to će biti veće šanse da se ovaj proces okonča uspehom.

* Kako je moguće izbeći namere Brisela da se uključi u pisanje tog teksta, čime bi se stavovi relativizovali i status više ne bi bio tema?

- Uobičajno je da zemlja koja je svojom inicijativom pred GS inicirala sudski proces bude ta koja predlaže i konačan zaključak. Spremni smo da se u najboljoj nameri angažujemo sa svim međunarodnim činiocima kako bismo obezbedili da naša rezolucija dobije najširu moguću podršku. Ali, mi imamo jasno određene crvene linije preko kojih ne smemo preći. Ne možemo dati čak ni posrednu saglasnost pokušaju kosovskih Albanaca da se jednostrano otcepe od Srbije. To u tekstu rezolucije mora biti kristalno jasno.

* Ako izbegnemo nameru EU i napišemo tekst sa nama jasnom i odgovarajućom sadržinom, hoćemo li izazvati nove probleme u odnosima sa Evropom, koja već ne pokazuje prevelik interes za pristup Srbije i za skoro pokretanje pitanja kandidature?

- Postoje daleko ozbiljnije prepreke na putu proširenja EU na Balkan, nego što su razlike između Beograda i jednog broja država članica Unije oko KiM. One ne bi bile uklonjene čak ni kada bismo mi promenili našu principijelnu politiku. S obzirom na to da članstvo u EU ostaje strateški prioritet naše zemlje, svakako ćemo učiniti sve što je u domenu mogućeg da ne dođe do dodatnog komplikovanja naših odnosa. Ali, to ne možemo raditi baš po svaku cenu. Mi se u našem postavljanju prema međunarodnoj zajednici rukovodimo, pre svega, Ustavom Srbije, obavezujućim rezolucijama Narodne skupštine i političkom voljom ogromne većine građana Srbije.

* Već postoje namere dela EU da se formira jedinstven stav i da pet preostalih država prizna Kosovo. Koliko je izvesno da će uspeti u tome?

- U poslednjih nekoliko dana imali smo intenzivne konsultacije na visokom nivou sa zemljama EU koje nisu priznale Kosovo. Dobili smo uveravanja da se njihova politika prema KiM neće menjati. Vlade tih država su sa tim izašle i u javnost. To su, takođe, učinile i stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina. To za nas predstavlja značajno ohrabrenje da istrajemo u našim naporima.

* Albanci već jasno poručuju da pristaju samo na tehnički dijalog i to samo kao dve suverene države. Istovremeno, svaki dan slušamo poruke diplomata da moramo razviti dobrosusedske odnose i da će to biti uslov za EU. Da li je to zamka za indirektno priznavanje i kako je izbeći?

- Spremni smo da kroz dijalog rešavamo sva otvorena pitanja. No, da budemo potpuno otvoreni - u korenu svih problema sa kojima se u praktičnom smislu suočavaju naši građani koji žive na teritoriji pokrajine leži suštinska razlika Beograda i Prištine u pogledu statusa Kosova. Srbija je u poslednjih nekoliko godina nedvosmisleno pokazala da su joj mir, stabilnost i pomirenje na Balkanu prioritet. Ali, mi ne možemo učiniti nijedan korak koji bi za svoj rezultat imao indirektno priznavanje Kosova kao nezavisne države.

* Iz EU su poručili da će „pratiti ponašanje Beograda“. Jeste li to doživeli kao upozorenje ili kao pretnju?

- Mi sa EU imamo partnerski odnos. Ne slažemo se po svim pitanjima sa jednim brojem članica, ali naše političke razlike rešavamo dijalogom, uz puno međusobno uvažavanje. Tu nema mesta upozorenjima ili pretnjama.


NE LICITIRAMO SA PODELOM I RAZMENOM

* NISU retka pominjanja podele Kosova, pa ni ideje o razmeni teritorija. Da li se ikada povela ijedna diskusija u državnom vrhu na tu temu?

- Ovog trenutka su sve naše snage usmerene na to da se izborimo za otpočinjanje procesa koji bi doveo do kompromisnog rešenja za Kosovo. Sada bi bilo izuzetno kontraproduktivno licitirati sa tim šta bi mogao biti njegov konačni ishod.


OTVORENA PANDORINA KUTIJA

* MOGUĆNOST da odluka Suda pokrene talas secesionizma u svetu gotovo je izvesna. Premijer RS Milorad Dodik je i sam poručio da bi ovo mogle da budu „smernice“ za Srpsku. Da li bi ga Srbija podržala u nameri ako bi se odlučio na referendum?

- Odluka Međunarodnog suda pravde otvorila je Pandorinu kutiju, za koju se nadamo da će biti zatvorena odgovarajućim zaključkom debate u Generalnoj skupštini UN. Ukoliko bi se, nekim slučajem, ispostavilo da je od danas pravo na jednostrano proglašenu secesiju prihvatljivo u međunarodnim odnosima, odnosno da za to postoji većinska podrška u UN, to bi sasvim sigurno destabilizovalo mnoge države u svetu. Nadam se da se to neće dogoditi i očekujemo da će Generalna skupština potvrditi ispravnost naše politike striktnog poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica UN.

[Stripi]

Gde je odgovor na pitanje koje nismo postavili?
Piše: Vladimir Gligorov

Oni koji su pratili raspravu pred Sudom pravde mogli su da znaju i šta se tačno pita i kako će glasiti odgovor (videti tekst Politički i pravni argumenti ). Posebno je bilo jasno istupanje profesora Kroforda, čije je mišljenje Sud u velikoj meri uvažio. Da li je to trebalo da znaju srpski političari i pravnici? Odgovor je pozitivan. Da li su znali? To bi u demokratskim zemljama bilo utvrđeno na nekom odgovornom političkom mestu, jer ni vlasti koje drže do sebe, a ni javnost koja drži do sebe ne bi hteli da ne postave pitanje intelektualne i političke odgovornosti. Ništa od toga. Odgovor vlasti i javnosti u Srbiji je, otprilike, nema veze, idemo dalje. To nikako ne može da izađe na dobro.

Predsednik države obaveštava javnost ovako: „Sud je izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju i prepustio je da se o tome i svim političkim implikacijama raspravlja u najvišem organu UN - Generalnoj skupštini.“ Tibor Varadi je, kao stručnjak, rekao da je razočaran što se Sud nije bavio „suštinskim pitanjem“. E sada, ako čitate raspravu pred Sudom iz decembra prošle godine videćete da je srpska strana bila upozoravana da je dosta usko i pomalo besmisleno formulisala pitanje („Da li je jednostrana Deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?“). U to vreme je javnost uveravana da je upravo to mudrost i, po uobičajenoj implikaciji, lukavstvo srpskih političara i pravnih stručnjaka. Sud, tvrdilo se, ne može da kaže da je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom, a onda će se to tumačiti i kao mišljenje da je i sama nezavisnost u neskladu sa međunarodnim pravom. To je bilo mudro, tvrdilo se, zato što bi inače, dakle da se neposredno postavilo pitanje o pravu na secesiju ili na samoopredeljenje, Sud mogao da se rukovodi političkim, a ne ne pravnim razlozima. Ovako, Sud mora da sudi po pravu, a ne po politici, pa je jasno da će presuditi da je proglašenje nezavisnosti u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

To je ono što Englezi zovu „to be too clever by half“. Zašto? Zato što sud, bilo koji sud, ne bi trebalo da odgovara na „suštinska pitanja“ već na ona koja mu se postavljaju. Na osnovu toga ne bi trebalo zaključiti, pre nego što se bar potroši vreme da se pročitaju odluka i obrazloženje, da Sud nije odgovorio i na „suštinsko pitanje“. Tadić, Jermić i njihovi saradnici i savetnici iznose stavove kao da niko neće čitati obrazloženje, već će samo slušati njihova tumačenja. Sasvim je moguće da će se srpska javnost tako ponašati, ali neće i međunarodni politički činioci. Jer je ova odluka Suda suviše važna i sadržajna da bi mogla da se naprosto odbaci kao „tehnička“ i politički nevažna.

Sud se, naime, pozabavio suštinskim pitanjem, a to je da li je proglašenje nezavisnosti u suprotnosti sa postojećim pravom – unutrašnjim ili međunarodnim. Pri tom je, a to nikako neće biti nevažno u budućim raspravama, protumačio i rezoluciju 1244 i ulogu Martija Ahtisarija i sve relevantne odluke Saveta bezbednosti i njihovu motivaciju. Dakle, protumačio je stvarni, postojeći pravni okvir u kome je došlo do proglašenja nezavisnosti Kosova. Ovo je odgovor na veoma suštinsko pitanje i od značaja je za sve one koji bi da donose izjave o nezavisnosti bilo gde u svetu. Odgovor na suštinsko pitanje glasi, kao što je u decembarskoj raspravi i istaknuto da će glasiti, da međunarodne instance, recimo Savet bezbednosti ili njegovi predstavnici, mogu da se izjasne, što su često i činili, o nekom činu secesije ili samoopredeljenja ili proglašenja nezavisnosti – pozitivno ili negativno. Sud je, međutim, našao da ništa u pravnom okviru i u odlukama Saveta bezbednosti ne ukazuje na to da se zabranjuje ili proglašava nelegalnim proglašenje nezavisnosti Kosova i sama nezavisnost Kosova. To je odgovor na suštinsko pravno pitanje.

Ono čime Sud nije hteo da se bavi jeste da li se ovakav stav međunarodnih ustanova kosi sa pravom na samoopredeljenje ili sa pravom na secesiju, jer to nije ni bilo pitanje. Iz obrazloženja se, međutim, može zaključiti, kao što je bilo istaknuto i u decembarskoj raspravi, da bi i na to pitanje odgovor bio negativan. No, Sud je odbio da se izjašnjavanjem o pitanju koje mu je postavljeno, po implikaciji a ne neposredno, izjašnjava i o „suštinskom pitanju“, koje mu nije postavljeno, to jest da sam otkriva i formuliše koje je to „suštinsko pitanje“. Pored toga, Sud je takođe odbio da se bavi pitanjem o tome hoće li Kosovo postati država ili neće. Jer je to pitanje za samo Kosovo i za međunarodnu zajednicu i ne može se rešiti sudskim mišljenjem.

Sud je, dakle, odgovorio na pitanje koje mu je postavljeno, suštinsko i tehničko, a ne na pitanja koja mu nisu postavljena. Odgovor je zasnovan na pravu, a ne na politici. On je sveobuhvatan, a ne „usko tehnički“. I imaće značajnu pravnu i političku težinu.

Srpske vlasti i javnost mogu da kažu da to sve „nema veze“, ali to je samo način da se izbegne odgovornost. Dalji ishodi takve politike zavise od odgovornog ponašanja drugih, pre svega Evropske unije i Sjedinjenih država. Oni će morati da se staraju za srpske interese više od samih srpskih vlasti i srpske političke javnosti. Ako ne postoji sistem intelektualne i političke odgovornosti, to ne može na dobro da izađe.

[Sheytan]

Originally posted by Stripi

Gde je odgovor na pitanje koje nismo postavili?
Piše: Vladimir Gligorov

Sud je, dakle, odgovorio na pitanje koje mu je postavljeno, suštinsko i tehničko, a ne na pitanja koja mu nisu postavljena. Odgovor je zasnovan na pravu, a ne na politici. On je sveobuhvatan, a ne „usko tehnički“. I imaće značajnu pravnu i političku težinu.

Odgovor je toliko sveobuhvatan, kako tvrdi Gligorov, da svakog sata imamo nove vesti o dizanju glava separatista širom sveta.

Mađari u Rumuniji traže samostalnost

Mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu već ima refleksije i na druge zemlje. Tako je lider ekstremnog mađarskog pokreta u Rumuniji zatražio samostalnost za Mađare u toj zemlji.

Lider mađarskih separatista u Rumuniji i potpredsednik Evropskog parlamenta episkop Laslo Tekeš pozdravio je odluku Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu i zatražio da se rumunskoj oblasti u kojoj Mađari čine većinu da "samostalnost", piše beogradska "Politika".

Episkop Tekeš je, navodi "Politika", odmah po objavljivanju odluke u Hagu "izašao sa gromoglasnom izjavom" da je MSP pokazao da je Sekujska pokrajina "isto što i Kosovo" i da i njoj treba dati "samostalnost", odnosno, "punu etničku autonomiju".

List piše da je to oblast usred Rumunije, koja okuplja tri okruga sa većinskim mađarskim življem.

Episkop Tekeš je otvoreno pozvao rumunske Mađare da "izađu na ulice" i da poput "Kosovaca i Katalonaca" izbore svoja „zakonita prava”.

Zvanični Bukurešt je po objavljivanju savetodavnog mišljenja MSP o Kosovu saopštio da je ono neprihvatljivo, jer je Sud, kako je ocenjeno, zaobišao da odgovori na pravo pitanje o tome da li se jednostrano otcepljenje Kosova od Srbije slaže sa dosad punovažnim normama međunarodnog prava.

Poziv biskupa Tekeša da rumunski Mađari izađu na ulice, kao i tvrdnja njegovog sledbenika Toro Tibora, izvršnog predsednika separatističkog Nacionalnog mađarskog saveta Transilvanije da su "već izgubili strpljenje", izazvali su ogorčenje široke rumunske javnosti, piše "Politika".

Čuju se ne samo pozivi na oprez, nego i na efikasne mere zaštite nacionalnog integriteta zemlje, na primenu odredbi Ustava.


* Eto, toliko o "sveobuhvatnosti" odluke MSP i analitičnosti Vladimira Gligorova

[Stripi]

Ali ja ne vidim u čemu je problem? Vuk Jeremić pitanje postavio, Vuk Jeremić odgovor dobio. Oni ne ulaze u analizu odnosa, oni su samo dali odgovor na pitanje.
Osim toga, nikad postojeća autonomna mađarska regija u Rumunjskoj nije ni postojala, dok je kosovska postojala, tako da se te dvije stvari nikako ne mogu poistovjećivati.

[Stripi]

Ti mamaru, gledao sam malo sinoć na RTS ono zasjedanje skupštine. PA tu se ne zna ko kog jebe, dok Lidija Vukičević sasvim rasteže žvaku
Meni je najbolje što mi je na osd rasporedu ispod svega toga pisalo "Pesma i Bingo"

[Sheytan]

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da su pregovori jedini put za pronalaženje stabilnog rešenja za Kosovo i Metohiju i da Srbija neće insistirati na formi pregovora niti ulaziti u konfrontacije sa „velikim silama” koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Za nas je važan cilj, a to je održivo rešenje za integritet Srbije, za opstajanje države Srbije na Kosovu i Metohiji, za zaštitu našeg naroda i kulturnog identiteta na Kosovu i Metohiji – to je ono što treba da nas zanima”, rekao je Tadić na završetku vanredne sednice parlamenta posvećene Kosovu i Metohiji.

Tadić je istakao da je njegova namera da kao predsednik republike liši Srbiju nacionalnih sukoba u koje je decenijama bila uronjena, ne samo sa susedima, već i sa velikim silama.

Prema njegovim rečima, „Srbija, kakva god da je i ko god da je vodi, mora da ima najbolje moguće odnose sa velikim silama, jer svaka drugačija politika vodi je direktno u propast, a građane u novo siromaštvo”. „Građani Srbije bi takvom politikom išli ka novom siromaštvu i mi ne bismo bili u stanju da čuvamo naše nacionalne interese”, istakao je Tadić i poručio da Srbija više nikada neće ratovati na Kosovu i Metohiji. „Mišljenje MSP je lutajući kamen koji može da pogodi interese mnogih zemalja sveta i zato Srbija mora da pokaže još jednom da je faktor stabilnosti i mira, da vodi racionalnu politiku, a ne politiku lupanja u ratne doboše”, rekao je Tadić.

Samo Srbija koja rešava probleme, prema njegovim rečima, biva bitna za međunarodnu zajednicu, a svaka drugačija Srbija osuđena je na izolaciju i zaostajanje. „Nije vreme za veliki patriotizam, vreme je za velika dela”, rekao je Tadić, primećujući da je kosovsko pitanje „izazov naše generacije”, a albansko nacionalno pitanje legitimna i važna tema za nacionalno pitanje Srba.

Podsećajući da se poslednjih 50 godina, još od 1968, u srpskom parlamentu vodi teška diskusija, a još nismo pronašli odgovor za Kosovo i Metohiju, Tadić je istakao da je važno postići najveći mogući nivo dogovora oko tema koje tište Srbiju – a Kosovo je svakako jedna od njih.

Po njegovom mišljenju, neukusno je tražiti krivca za ono što se danas događa, jer nas utvrđivanje te odgovornosti ne bi nikud dovelo.

Srbija u ovome trenutku, kako je rekao, nema bolju politiku prema Kosovu i Metohiji od one koju sada vodi, ali će Vlada Srbije biti spremna da razmotri sve predloge koji bi doprineli očuvanju državnih interesa. „Sve što ste rekli zabeležio sam, i to ću uzeti u obzir, sem rata i prekida saradnje sa EU, zato što Srbija mora da postane članica EU jer nema bolje alternative”, rekao je Tadić odgovarajući na kritike poslanika opozicije.

Srbija, međutim, kako je istakao, nikada neće priznati jednostrano priznatu nezavisnost Kosova i spremna je za pregovore jer održivo rešenje nije ono u kojoj jedna strana dobija, a druga gubi sve.

Srbija je, prema njegovim rečima, doživela težak udarac savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, ali tu odluku ne sme nipodaštavati jer bi se tako vratila na teren negiranja međunarodnih institucija.

Predsednik Srbije je poručio poslanicima da za ishod postupka pred MSP ne krive ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, jer je on bio sprovodilac a ne kreator državne politike. „Ta ideja je nastala u mom kabinetu, a Vuk Jeremić je operacionalizovao tu ideju, i to uz ogromnu energiju”, objasnio je Tadić i dodao da je alternativa u trenutku prebacivanja pitanja Kosova na polje međunarodnog prava bila tužba protiv neke od država koje su priznale jednostrani akt Prištine, što bi neke velike svetske sile doživele kao otvoreni napad na njihovu politiku. „Mi se danas nalazimo u veoma teškoj situaciji i spreman sam da o tome govorim i na nekoj od sledećih sednica parlamenta. Mi bez aktivne politike i integracije u EU ne možemo da odbranimo integritet na Kosovu i Metohiji, kao što to ne možemo da učinimo bez dobrih odnosa sa SAD, Rusijom i Kinom”, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, EU nije ucenjivala Srbiju u procesu rešavanja kosovskog problema već je podsticala Beograd na pronalaženje realističnog rešenja, a sadašnja politika Vlade Srbije je, kako je ocenio, jedina realistična politika.

Tadić je istakao da mišljenje MSP proizvodi nove pravne i političke posledice i preti da u budućnosti izazove nestabilnost širom sveta, pa i na Balkanu, te da je Srbija zato ponovo u poziciji da reafirmiše svoju ulogu faktora stabilnosti.

„Ništa ne krijemo od građana Srbije. Smatram da sam uvek govorio istinu. Rekao sam i pre početka prošlih pregovora da je Kosovo bliže nezavisnosti nego ostanku u Srbiji. I dalje mislim da je ista situacija, ali to ne znači da imamo pravo da prestanemo da se borimo”, zaključio je Tadić.

[E.c.h.o...]

Originally posted by Sheytan

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da su pregovori jedini put za pronalaženje stabilnog rešenja za Kosovo i Metohiju i da Srbija neće insistirati na formi pregovora niti ulaziti u konfrontacije sa „velikim silama” koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

„Za nas je važan cilj, a to je održivo rešenje za integritet Srbije, za opstajanje države Srbije na Kosovu i Metohiji, za zaštitu našeg naroda i kulturnog identiteta na Kosovu i Metohiji – to je ono što treba da nas zanima”, rekao je Tadić na završetku vanredne sednice parlamenta posvećene Kosovu i Metohiji.

Tadić je istakao da je njegova namera da kao predsednik republike liši Srbiju nacionalnih sukoba u koje je decenijama bila uronjena, ne samo sa susedima, već i sa velikim silama.

Prema njegovim rečima, „Srbija, kakva god da je i ko god da je vodi, mora da ima najbolje moguće odnose sa velikim silama, jer svaka drugačija politika vodi je direktno u propast, a građane u novo siromaštvo”. „Građani Srbije bi takvom politikom išli ka novom siromaštvu i mi ne bismo bili u stanju da čuvamo naše nacionalne interese”, istakao je Tadić i poručio da Srbija više nikada neće ratovati na Kosovu i Metohiji. „Mišljenje MSP je lutajući kamen koji može da pogodi interese mnogih zemalja sveta i zato Srbija mora da pokaže još jednom da je faktor stabilnosti i mira, da vodi racionalnu politiku, a ne politiku lupanja u ratne doboše”, rekao je Tadić.

Samo Srbija koja rešava probleme, prema njegovim rečima, biva bitna za međunarodnu zajednicu, a svaka drugačija Srbija osuđena je na izolaciju i zaostajanje. „Nije vreme za veliki patriotizam, vreme je za velika dela”, rekao je Tadić, primećujući da je kosovsko pitanje „izazov naše generacije”, a albansko nacionalno pitanje legitimna i važna tema za nacionalno pitanje Srba.

Podsećajući da se poslednjih 50 godina, još od 1968, u srpskom parlamentu vodi teška diskusija, a još nismo pronašli odgovor za Kosovo i Metohiju, Tadić je istakao da je važno postići najveći mogući nivo dogovora oko tema koje tište Srbiju – a Kosovo je svakako jedna od njih.

Po njegovom mišljenju, neukusno je tražiti krivca za ono što se danas događa, jer nas utvrđivanje te odgovornosti ne bi nikud dovelo.

Srbija u ovome trenutku, kako je rekao, nema bolju politiku prema Kosovu i Metohiji od one koju sada vodi, ali će Vlada Srbije biti spremna da razmotri sve predloge koji bi doprineli očuvanju državnih interesa. „Sve što ste rekli zabeležio sam, i to ću uzeti u obzir, sem rata i prekida saradnje sa EU, zato što Srbija mora da postane članica EU jer nema bolje alternative”, rekao je Tadić odgovarajući na kritike poslanika opozicije.

Srbija, međutim, kako je istakao, nikada neće priznati jednostrano priznatu nezavisnost Kosova i spremna je za pregovore jer održivo rešenje nije ono u kojoj jedna strana dobija, a druga gubi sve.

Srbija je, prema njegovim rečima, doživela težak udarac savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, ali tu odluku ne sme nipodaštavati jer bi se tako vratila na teren negiranja međunarodnih institucija.

Predsednik Srbije je poručio poslanicima da za ishod postupka pred MSP ne krive ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, jer je on bio sprovodilac a ne kreator državne politike. „Ta ideja je nastala u mom kabinetu, a Vuk Jeremić je operacionalizovao tu ideju, i to uz ogromnu energiju”, objasnio je Tadić i dodao da je alternativa u trenutku prebacivanja pitanja Kosova na polje međunarodnog prava bila tužba protiv neke od država koje su priznale jednostrani akt Prištine, što bi neke velike svetske sile doživele kao otvoreni napad na njihovu politiku. „Mi se danas nalazimo u veoma teškoj situaciji i spreman sam da o tome govorim i na nekoj od sledećih sednica parlamenta. Mi bez aktivne politike i integracije u EU ne možemo da odbranimo integritet na Kosovu i Metohiji, kao što to ne možemo da učinimo bez dobrih odnosa sa SAD, Rusijom i Kinom”, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, EU nije ucenjivala Srbiju u procesu rešavanja kosovskog problema već je podsticala Beograd na pronalaženje realističnog rešenja, a sadašnja politika Vlade Srbije je, kako je ocenio, jedina realistična politika.

Tadić je istakao da mišljenje MSP proizvodi nove pravne i političke posledice i preti da u budućnosti izazove nestabilnost širom sveta, pa i na Balkanu, te da je Srbija zato ponovo u poziciji da reafirmiše svoju ulogu faktora stabilnosti.

„Ništa ne krijemo od građana Srbije. Smatram da sam uvek govorio istinu. Rekao sam i pre početka prošlih pregovora da je Kosovo bliže nezavisnosti nego ostanku u Srbiji. I dalje mislim da je ista situacija, ali to ne znači da imamo pravo da prestanemo da se borimo”, zaključio je Tadić.

Snimak:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=YawagQ6l ... r_embedded[/youtube]



ont. Srbija pa i ceo Balkan je jedan eksperiment.

[Sheytan]

Originally posted by E.c.h.o...

Srbija pa i ceo Balkan je jedan eksperiment.

Izgleda vrlo "plodonosan":


I Pridnjestrovlje bi da bude Kosovo

Ministarstvo inostranih poslova Pridnjestrovlja pozvalo je međunarodnu zajednicu na priznanje nezavisnosti te otcepljene moldavske oblasti.

U "glavnom gradu" Tiraspolju ističu da bi priznanje predstavljalo ''doprinos stabilnosti i bezbednosti ne samo na postsovjetskom prostoru, već i na međunarodnom nivou''.

''Uvereni smo da bi međunarodno priznanje moderne Pridnjestrovske Moldavske Republike - koja ostvaruje miroljubiv i konstruktivan spoljnopolitički kurs, želi da aktivno učestvuje u međunarodnim procesima i spremna je da ispunjava obaveze u skladu sa aktuelnim međunarodnim pravom - bio značajan doprinos jačanju stabilnoasti i bezbednosti ne samo na postsovjetskom prostoru, već i na međunarodnom nivou", navodi se u saopštenju MIP nepriznate republike.

U saopštenju objavljenom povodom savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti navedeno je da je Tiraspolj uveren da mišljenje ima međunarodno-pravni značaj, jer ''niveliše sve jednostrane pokušaje drugih država da se usprotive volji naroda donošenjem sopstvenih zakona'', prenela je ruska agencija RIA Novosti.

Nedugo do raspada SSSR-a, 2. septembra 1990. godine, pet oblasti Moldavije na levoj obali Dnjestra proglasile su formiranje pridnjestrovske savezne republike u sastavu bivšeg Sovjetskog saveza, a potom i nezavisne PMR sa centrom u Tiraspolju, podsetila je RIA Novosti.

Višemesečni oružani konflikt započeo je 1992. godine i posle njega je Kišinjev izgubio kontrolu nad oblastima na levoj obali Dnjestra.

Od prestanka sukoba, mir održavaju mirovne snage sa ruskim, moldavskim i pridnjestrovskim vojnicima, kao i vojnim posmatračima Ukrajine.

Moldavija predlaže Pridnjestrovlju autonomiju u sastavu jedinstvene države, navodi ruska agencija.

[Simor]

Kada je Kosovo svojevremeno proglasilo nezavisnost i kada je veliki broj značajnih država tu nezavisnost priznalo, postojala je ista priča: separatisti svih zemalja su podigli glave. Međutim, gle belaja, ništa se nije desilo! Nikakve silne separacije diljem sveta se nisu dogodile. Može biti da su se belosvetski separatisti uplašili od srbijanskog ministra inostranih poslova i njegove sjajne diplomatske aktivnosti. Verujem da ni sada neće biti nikakvih separacija; ako ni zbog čeg' drugog a ono zato što im je juče u Skupštini Suburbije podviknuo Jeremiću Vuče.

Uopšte, ta ideja kako čitav svet ništa po vasceli dan ne radi nego gleda kako se međunarodna zajednica odnosi prema Srbiji, a onda prema tome meri i kroji odnose u svetu, veoma je zabavna.

[Simor]

Btw, što se naslova teme tiče (pretpostavljam, prepisan sa nekog web portala) -- kosovska drama je davno raspletena. Najpre, 1999. godine a potom i konačno početkom 2008. godine. Problem je što to nije raspleteno i u glavama delova političke te intelektualne i crkvene elite, a najveću štetu od tog nerasplitanja imaju građani Srbije i Srbi koji žive na Kosovu (a koji su, zapravo, topovsko meso tupave i zaostale politike koju vode oni gore nabrojani).

[Sheytan]

Španija: Nepriznavanje Kosova očuvalo stabilnost regiona

Šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos izjavio je da je stav Španije i još nekoliko zemalja Evropske unije da ne priznaju nezavisnost Kosova pomogao stabilnosti zapadnog Balkana, isto kao što je održao i pospešio „modernu i proevropsku Srbiju”.

Španski ministar inostranih poslova je rekao da je to predočio na sastanku šefova evropskih diplomatija u Briselu.

Moratinos je objasnio da je nepriznavanje samoproglašenja Kosova bio presudan činilac za organizovanje junske konferencije EU-Zapadni Balkan u Sarajevu.

To je omogućilo, po njegovim rečima, da na sarajevskom sastanku učestvuju sve zemlje regiona i EU, kao i da se „nastavi izgradnja proevropskog stava u jednoj umerenoj Srbiji”.

Španski ministar je ocenio da postoji evropsko jedinstvo u odnosu na Zapadni Balkan, ali „uz podelu uloga, s tim da svako nosi svoj deo odgovornosti”.

„Podsetio sam svoje kolege da, ako smo napredovali i imali najveće razdoblje stabilnosti na Zapadnom Balkanu, onda je to zato što postoji niz država koje nisu priznale Kosovo”, ocenio je Moratinos.

On je dodao da Španija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, dodajući da nijedna od zemalja koje su to učinile nisu tražile od pet zemalja EU koje ne priznaju Prištinu da i one to učine.

[Vel boy]

Podrshka Miguel-u Angel-u Moratinos-u i Shpaniji!

[Sheytan]

Podneta rezolucija Generalnoj skupštini UN

Misija Srbije pri UN podnela je danas Generalnoj skupštini Rezoluciju kojom se tom telu predlaže zaključak u vezi sa savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da je ministar Vuk Jeremić otputovao u Njujork na razgovor sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.

Imajući u vidu da Međunarodni sud pravde nije potvrdio pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje od Srbije, dodaje se u saopštenju, u Rezoluciji se jasno navodi da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja.

Takođe, Rezolucija Srbije sadrži poziv da se putem dijaloga dođe do uzajamno prihvatljivog rešenja za sva otvorena pitanja, stoji u saopštenju.

Rezolucija je podneta pošto su obavljene konsultacije sa širokim krugom međunarodnih činilaca, uključujući i sve stalne članice Saveta bezbednosti UN.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić otputovao je danas u Njujork, gde će sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom razgovarati o situaciji na Kosovu i Metohiji, posle iznošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Tokom boravka u Njujorku, Jeremić će se obratiti i forumu Pokreta nesvrstanih i održati veliki broj sastanaka sa ambasadorima zemalja članica UN.

Jeremić će svojim sagovornicima preneti poziciju Srbije nakon iznošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i predstaviti dalje korake koje je Vlada Srbije usvojila, kao stategiju, u odbrani suvereniteta i teritorijalne celovitosti.

Prema saopštenju, Jeremić će, takođe, održati i niz konsultacija u cilju pripreme za sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, koja je zakazana za iduću nedelju.


REZOLUCIJA REPUBLIKE SRBIJE

u vezi sa tačkom 77. dnevnog reda 64. zasedanja Generalne skupštine:

"Zahtev da Međunarodni sud pravde donese savetodavno mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom"

Generalna skupština,

Rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija,

Imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija,

Podsećajući na svoju rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008,

Svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije,

Vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,

1. Prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,

2. Poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,

3. Odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".

[2kune]

3. Odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".


Zašto, zaboga, držati se i dalje za isto pitanje kao pijan plota? Zar nije barem malko bolje pitati što je sa pravom Srbije na teritorijalnu cjelovitost?
A siguran sam da bi se svaki pravnik sjetio mnogo bolje formulacije... A nekmoli onaj koji se specijalizirao za međunarodno pravo...

[Sheytan]

Srbija želi da se mirnim putem, kroz dijalog, reši problem nacionalnog konflikta Srba i Albanaca i spor koji je nastao jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, izjavio je danas na Tari predsednik Srbije Boris Tadić.