Rosa Sahvaje tipičan je primer da i treš umetnost (treš u umetnosti = sirovo, jeftini, nebrušeno)
može biti kvalitet.
Kvalitet u onom smislu da nosi RADOST života!
Nedvano sam u novinama pročitao da je sve što povlači radost i veselje na neki način kvalitet.
Iako krajnje naivna i nemoguća (Rosa u istoj epizodi biva udarena kolima koje je vozila Leonela, Leonela gine, a Rosa ne samo da je preživela nego ni trudnoću nije izgubila pa se 5 minuta kasnije i venčala
) je bila serija, koje je zaista znala da uveseli.
Domaćice su je gledale, gejevi, svi...
Nikad neću zaboraviti jednu komšinicu, koja je plakala tokom poslednje epizode zbog rastanka sa serijom,
kao ni jednu babu, koju smo drugarica i ja u autobusu pitali koliko je sati, a ona odgovorila:
- Ne vredi vam deco. Ne vredi. Nećemo stići na Rosu Salvahe!
