- 16 Apr 2014, 08:30
#2626616
Dugo sam bio miran, čedan i nejeban, al kad sam šutnuo bivšeg Šakiru, naprosto sam poludeo!
Grinder, romeo, CL, parkovi, metro, porno bioskopi... Ma nema gde i sa kim se nisam zveketao! Mislim da možda jedino nisam stigao da se povatam sa par njih koji su kasnili na autobus.
No evo baš pre neki dan se dopisujem sa jednim likom na grindr. Posle par dana predjosmo na skype, razmenismo telefone i pade dogovor se da se konačno i vidimo.
Oko podne se nađosmo u gradu. Okrećem se, ustajem sa klupe i vidim ga kako mi prilazi. Visok, krupan, zgodan, lep. A ja kao Pavlovova keruša nesvesno već buljim u medjunožje i balavim na sveže meso -- ona najniža uslovna reakcija seksualne požude. Tako self righteous, kao da to meso meni po zakonu pripada, buljim drsko, bez trunke srama.
No kakav obrt: On prilazi, daje mi zagrljaj, pruža ruku i predlaže da odemo na pier da pričamo i gledamo talase. Kakav divan a totalno zaboravljen osećaj. Blizina tela. Fizicki, emotivno, spiritualno...
Šetali smo plažom, grlili se, mazili na klupi i nismo marili za druge. Smeškali smo se bez pravog povoda. Zakovane oči su govorile sve. Hemija i uzajamna atrakcija se osećala u vazduhu. Razgovarali smo o svemu, upoznavali se. Kad god bi mi dodirnuo ruku osetio bih leptire u stomaku.
Iako nismo uradili ništa više od ljubljenja, ovo je bilo predivno i osvežavajuće iskustvo.
Shvatio sam da sam se totalno odvikao od iskrene konekcije, upoznavanja i romanse, te ne mogu a da se ne zapitam sledece:
Da li su pederi kao kakvi romeo hibridi 21 veka evolvirali u anonimne seksualne manijake? Gde je nestalo druženje, veza, iskrenost, imonogamija? Da li smo toliko zauzeti i zaljubljeni u svoje faluse da nas ni ne zanima ime partnera pre nego što mu uletimo u krevet?
Gde god se okrenem, bio to gay kafic ili neki od bezbroj onlajn jebarnika -- uvek ista priča: ja sam 25 god, 190 cm, jebem, grebem, prdim, smrdim, dodji mi ma gajbu da te rastavim od života.
Zašto? Stvarno... Zašto?
Grinder, romeo, CL, parkovi, metro, porno bioskopi... Ma nema gde i sa kim se nisam zveketao! Mislim da možda jedino nisam stigao da se povatam sa par njih koji su kasnili na autobus.
No evo baš pre neki dan se dopisujem sa jednim likom na grindr. Posle par dana predjosmo na skype, razmenismo telefone i pade dogovor se da se konačno i vidimo.
Oko podne se nađosmo u gradu. Okrećem se, ustajem sa klupe i vidim ga kako mi prilazi. Visok, krupan, zgodan, lep. A ja kao Pavlovova keruša nesvesno već buljim u medjunožje i balavim na sveže meso -- ona najniža uslovna reakcija seksualne požude. Tako self righteous, kao da to meso meni po zakonu pripada, buljim drsko, bez trunke srama.
No kakav obrt: On prilazi, daje mi zagrljaj, pruža ruku i predlaže da odemo na pier da pričamo i gledamo talase. Kakav divan a totalno zaboravljen osećaj. Blizina tela. Fizicki, emotivno, spiritualno...
Šetali smo plažom, grlili se, mazili na klupi i nismo marili za druge. Smeškali smo se bez pravog povoda. Zakovane oči su govorile sve. Hemija i uzajamna atrakcija se osećala u vazduhu. Razgovarali smo o svemu, upoznavali se. Kad god bi mi dodirnuo ruku osetio bih leptire u stomaku.
Iako nismo uradili ništa više od ljubljenja, ovo je bilo predivno i osvežavajuće iskustvo.
Shvatio sam da sam se totalno odvikao od iskrene konekcije, upoznavanja i romanse, te ne mogu a da se ne zapitam sledece:
Da li su pederi kao kakvi romeo hibridi 21 veka evolvirali u anonimne seksualne manijake? Gde je nestalo druženje, veza, iskrenost, imonogamija? Da li smo toliko zauzeti i zaljubljeni u svoje faluse da nas ni ne zanima ime partnera pre nego što mu uletimo u krevet?
Gde god se okrenem, bio to gay kafic ili neki od bezbroj onlajn jebarnika -- uvek ista priča: ja sam 25 god, 190 cm, jebem, grebem, prdim, smrdim, dodji mi ma gajbu da te rastavim od života.
Zašto? Stvarno... Zašto?
