Hmm.....Ono sto svakako treba naglasiti je da ni po cemu nisu klasican bend, niti njihova prica ima, u sebi, bilo sta standardno.
Njih niko nije stvorio osim njih samih - i publike, koja je prepoznala savrsen materijal za IDENTIFIKACIJU.
Nijedan udarac (od mnogih) nije ih oborio, nijedna kriza nije ih slomila.Preziveli su razne krugove pakla L.A.-a - od teskobnih prenocista, preko mracnih klubova, do "Under the bridge" - "ispod mosta" i nazad.
I tako, mnogo puta, sve dok nisu dosli u fazu BROJANJA KALORIJA U HOTELSKOM KEKSU - KULT ZDRAVLJA I OTVORENE VOLJE ZA ZIVOTOM ZAMENIO JE IVICU HEROINSKOG OVERDOUZA i ocajnicko udaranje u zidove soba u koje su sami sebe zatvarali.
Drugu priliku, kojoj se nisu nadali, ocigledno nisu imali nameru da propuste - DEFINITIVNIM ODBACIVANJEM IDEJE SPONTANOG SAMOUNISTENJA napravili su korak napred cije se posledice osecaju nakon "Stadium Arcadium"-a.
HRABRI, dvostruki album iz 2006-ste kojim je zavrseno jedno i zapoceto Novo poglavlje u njihovom razvoju.
U cemu je njihova tajna?
Zbog cega je ekipa ljudi koja - jedva da je uspevala da artikulise delice sopstvenih zivota, privukla paznju medija i tolikog broja NAJRAZLICITIJIH ljudi sirom sveta?
Sta je privlacno u coveku koji izmedju svoje jedanaeste i dvadesetcetvrte godine ni sekund nije bio straight, a posle prvog "uspesnog skidanja" nastavio sa heroinom vec posle dva meseca?
Ili u cinjenici da jedva da im je poslo za rukom da dva albuma sastave u istoj postavi?
Istinski fanovi shvataju.
Nema nikakve posebne tajne - Red Hot Chilli Peppers nikada nisu tvrdili da su nesto STO NISU.
Nikada se nisu trudili da se bilo kome dopadnu.
I NAJVAZNIJE OD SVEGA - nikada nisu imali nikakav problem sa javnim prikazivanjem sopstvenih slabosti, nisu se skrivali iza fasade moci u trenutcima kada su se jedva drzali na nogama.
Nista nisu skrivali, nista nisu ulepsavali......Nisu trazili nista!
Sve sto su dobili, a dobili su mnogo, rezultat je njihovog nesebicnog, potpuno iskrenog davanja onoga sto su imali da daju.
Mozda Entoni Kidis nije imao predispozicije za vrhunskog pevaca, ali je svoje sposobnosti, kolike god bile, razvio do maksimuma, uoblicavajuci sopstveni stil koji ga je ucinio prepoznatljivim.
U 2009-toj godini zabelezen j epodatak da muskarci traze, u najvecem broju, tetovaze koje krase telo Entoni Kidisa.
Bilo bi NEPRAVEDNO zanemariti Kidisov doprinos formiranju konacne slike o RHCP.
Sposoban da napise pesmu o bilo cemu sto se desava oko njega, on je koncept svoje poezije, ciji smisao i snaga izviru iz stvarnih dogadjaja i najintimnijih licnih iskustava, doveo do samog predvorja savrsenstva.
Bez obzira da li pise o Flijovoj romansi, secanju na preminulog prijatelja ili o svom skidanju sa narkotika, on je potpuno direktan, ali u STILIZOVANOJ formi pesme.
Slusajuci ga kako direktno peva iz stomaka i srca o necemu sto je zaista doziveo, ne mozete izbeci makar delic identifikacije, jer su se mnoge slicne stvari dogodile vama i svakom drugom.
Ne morate imati iskustvo skidanja sa heroina da biste se identifikovali sa ljudskom nemoci da se otrgne od necega sto ga zaista ubija.
NE MORATE, ZAISTA, sedeti "ispod mosta" sa iglom u veni da biste razumeli usamljenost, neprilagodjenost i slabost.
Sa Pepersima se dogodio uobicajeni paradoks:
Ortodoksni fanovi, koji su grupu smatrali sopstvenim otkricem, poceli su da se ponasaju uvredjeno onog trenutka kada su okviri popularnosti probijeni.
Svako je zeleo Peperse samo za sebe i svoj krug prijatelja i istomisljenika.
Kako je popularnost rasla, uvredjenost je prerastala u mrznju i vodila nipodostavanju svega sto je uradio bend.
Secam se da je to bila nagora faza, i da sam bila ljubomorna na svakog ko ih slusa - duboko misleci da ih samo ja i nekolicina drugih razumemo.
TADA pocinju price o tome kako se bend "prodao", postao "komercijala" i kako su jedini PRAVI Pepersi oni - sa prva tri albuma.
Rane ploce dobijaju znacaj relikvija namenjenih ODABRANIMA a svi kasniji radovi, bez obzira na njihov STVARNI KVALITET i neosporivu cinjenicu da bend napreduje u svakom smislu, kako autorksom, tako izvodjackom.....proglasavaju se "mlakim", "MTV prijateljskim" (sto je istina ali ne umanjuje vrednost), kompromisnim, komercijalnim itd....
Pri tom su, posebno na Internet Forumima - NAJZNACAJNIJIM POLIGONIMA DANASNJICE ZA LICNO IZIVLJAVANJE , ublazavanje komplekasa i PRIDAVANJE - SEBI - VIRTUELENE VAZNOSTI !!!!!!!!!!!!!!!!! , dakle - kroz nipodostavanje (ili preterano hvaljenje, sa druge strane), odabranih licnosti i benda uopste - dosle na red i teske reci.
Cinjenica je da su Pepersi uspeli da se vinu od svirki za trideset ljudi do jednog od najvecih bendova na svetu i najboljih prijatelja MTV i drugih medija, koji na ovaj ili onaj nacin reprezentuju ESTABLISMENT, ali je isto tako cinjenica da su - svo vreme - NE PRESTAJUCI DA SE MENJAJU (ponekad i suvise drasticno za ukus tvrdokornog obozavaoca), ostali ono sto jesu - samo je svet potrcao za tim vozom i uspeo da uskoci u njihov vagon.
Automatski, iz voza su iskocili mnogi od putnika koji su, sticajem okolnosti, usli na prvoj stanici, a najraniji albumi poceli da dobijaju epitete od kojih neki jesu opravdani - ali drugi su - samo da bi se, EVENTUALNO, naskodilo reputaciji kasnijih briljantnih ostvarenja.
Istina je, medjutim, da se Pepersi svrstavaju medju retke bendove koji se sustinski nikada nisu prodali nego su postajali sve popularniji iz jednostavnog razloga - STO SU DOBRI !!!!!
Ledena inbox !!!! Ccccc lol
)
