Bootstrap Framework 3.3.6

[ns.happy]

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost da sedi u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.

Brzo su se upoznali i razgovarali po celi dan. Pričali su o svojim porodicama, svojim domovima, poslu, gde su bili u vojsci, i gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama spoljašnjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.
Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje male čamce u vodu.
Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo pokrajinu, a u daljini su se videla svetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči i zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je video u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje.

Jednoga jutra je sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo van.

Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se je udobno namestio i ostavila ga samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put ugledao spoljašnji svet.
Konačno je imao priliku da sam uživa u spoljašnjim lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: »A, možda je hteo usrećiti vas?«

( http://www.myexit.org/node/36785 )

[Daliborka]

Divna pripovest.

[V25]

Jako lepo i tužno.

[Seka Sabljak]

Zid ?
Dobro je samo dok glavudzom covek ne udari o zid, svi ostali figurativno-erotski zidovi se daju nekako preskociti i savladati.

[Dina]

Lepa prica.

Ja znam jednu istinitu na slicnu temu, cini mi se. Rec je o bivsoj koleginici moje majke. Ona je obolela nakon razocarenja u muza. Da li je to bio uzrok ili je imala vec predispozicije za bolest, pa se ona pokazala nakon njegovog postupka ne znam. Ne znam cak ni kakva je dijagnoza bila, znam da se manifestovalo samo totalnim iskljucenjem od sveta. I bolest je bila trajna, posle nekog perioda se vracala iznova. Inace imali su i sina. Taj njen muz nakon njenog oboljevanja pocne da se brine za nju, i ta briga je bila stalna, npr to je neki period od oko 20 god. Nakon tog perioda se desi da on oboli od neizlecive bolesti i ostane mu nekoliko meseci zivota. Onda njen psihijatar kaze da ona to uopste psihicki ne moze izdrzati tj. cuje li za njegovu smrt verovatno ce se totalno povuci u sebe, nema vracanja. I oni smisle laz - on njoj kaze da odlazi da zivi u Australiju i napise niz pisama o njegovom navodnom zivotu tamo. Posto su imali neke prijatelje u Australiji oni su ta pisma slali zaista odatle u nekim vremenskim razmacima. U medjuvremenu taj covek je umro, ja ne znam kako su uspeli da sakriju i sahranu i sve od nje, kako je sin mogao da ne pokazuje tugu itd... ali nekako su uspeli. Znali su i mnogi drugi ljudi pretpostavljam, cim je znala moja majka. Jos nekoliko godina su radile zajedno i svi na poslu povladjuju toj zeni kad prica o tim pismima i njegovom zivotu u Australiji, iako znaju da je mrtav. Ne znam da li je ikada saznala, dok moja majka nije otisla iz firme nije. Pre par godina je i ona umrla.

[ns.happy]

koja prica...

[suicidal.pony]

Tuzne