Džamija koju je izgradila transrodna osoba otvara pitanja vere i pripadanja u Pakistanu

Kada je 46-godišnji Radžab Ali, transrodni muškarac, celokupnu životnu ušteđevinu uložio u izgradnju džamije za svoju zajednicu u okrugu Okara u pakistanskoj provinciji Pandžab, nadao se da će ona doneti dobru volju i omogućiti ljudima da se mole bez rodne diskriminacije. Sada, kada je džamija završena, komšije ga uznemiravaju zato što se u njoj moli, jer je transrodan. Ali pripada zajednici poznatoj u Pakistanu kao kavadža sira (treći rod), koja se u toj zemlji ponovo nalazi na udaru.

Pakistanski parlament je 2018. usvojio Zakon o transrodnim osobama, koji im garantuje jednaka prava i pristup javnim prostorima, uključujući bogomolje. Nova zaštita izazvala je otpor konzervativaca: savezni sud je 2023. poništio pojedine odredbe zakona, uz obrazloženje da je rodni identitet zasnovan na sopstvenom osećaju suprotan islamskim principima. Trans zajednica se od tada suočava sa talasom nasilja, a deo teško stečenih prava završio je u pravnom sivilu.

Kada je Ali u decembru 2022. počeo da gradi džamiju, otpor je krenuo gotovo odmah. „Mržnja je počela da se širi zajednicom“, kaže Ali u razgovoru za Global Voices. „Ljudi su govorili da se neće moliti u džamiji koju je izgradila transrodna osoba.“

Kako je istrajavao, iz džamije su nestajali delovi motora, slavine i ventilatori, pa ih je iznova kupovao. „Nisam toliko imućan. Kako da ih zamenjujem svakog dana?“, pita Ali. Kada je potražio pomoć meštana u vođenju džamije, niko se nije javio, pa je gradnju prekinuo na godinu i po dana i nastavio je tek u novembru 2025. Džamija je danas završena, ali Ali strahuje od daljeg uznemiravanja.

Deo meštana odbija da se moli u, kako kažu, „transrodnoj džamiji“. Drugi, poput Džaveda Ikbala, smatraju da bi u njoj trebalo da se mole svi, a da bi oni koji to odbijaju morali da Radžabu vrate ušteđevinu, kako bi džamiju sagradio tamo gde će biti poštovan i prihvaćen. Dok pokušava da predvodi molitvu, Ali od pojedinih vernika sluša i pitanja poput: „Otkud sad ova transrodna osoba ovde?“

Ali nije prvi koji je u Pakistanu pokušao da podigne džamiju otvorenu za trans vernike. Transrodne aktivistkinje u Islamabadu sagradile su 2016. džamiju na periferiji grada kako bi se slobodno molile, ali su i one trpele stalno uznemiravanje i projekat je zastao. Prva pakistanska islamska škola za transrodne osobe otvorena je 2021. godine.

Zvanični podaci o broju transrodnih osoba u zemlji ostaju nepouzdani. Popis iz 2017. zabeležio je 21.774 transrodnih građana, što je i državni zavod za statistiku ocenio kao „grubo potcenjivanje“, a popis iz 2023. svega 20.331. Zbog stigme i diskriminacije mnogi se ne izjašnjavaju, pa je stvaran broj verovatno veći.

Obrazovanje je još jedna oblast iz koje su transrodni ljudi isključeni: njihova stopa pismenosti iznosi 40 odsto, naspram 60 odsto na nivou zemlje. Stručnjaci jaz pripisuju stigmi, uznemiravanju u učionicama i oklevanju roditelja da transrodnu decu pošalju u školu.

„U našoj zemlji većina transrodnih osoba je nepismena, pa često i ne zna za svoja zakonska prava“, kaže advokat Visokog suda u Lahoru Muhamed Azam Čaudri. „Zakon iz 2018. daje im značajna prava, ali biće potrebno vreme, jer bez obrazovanja i društvenog prihvatanja pravna zaštita ostaje krhka.“

Ali je sa šest godina shvatio da je drugačiji. Decenijama je živeo predstavljajući se kao žena i zarađivao kao plesač u okviru trans zajednice. U 42. godini, 2021, duhovno buđenje navelo ga je da počne da živi kao muškarac i podučava islam. Na kraju je odlučio da svih šest miliona pakistanskih rupija ušteđevine, oko 21.000 dolara, uloži u džamiju za svoju zajednicu.

Deo verskih kritičara i komšija prigovara i da nije primereno da se novac zarađen plesom koristi za izgradnju svetog mesta. Verski učenjak Asif Rijaz se s tim ne slaže: biti transrodan, kaže, nije ni greh ni osnov za dovođenje nečijeg morala u pitanje. Dok društvo zatvara oči pred džamijama podignutim novcem sumnjivog porekla, Ali je, smatra Rijaz, izložen nepravedno strogom sudu, a kada je bogomolja jednom otvorena za molitvu, važna je njena svrha, ne identitet i privatni život darodavca.

Ne dele svi to tumačenje: drugi islamski učenjak, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, smatra da je novac od plesa verski nedozvoljen i da se njime džamija ne sme finansirati. Ova dva gledišta ogoljavaju suštinu spora, koji se čas tiče Alijevog identiteta, čas njegovog nekadašnjeg zanimanja, a najčešće i jednog i drugog.

Za Zanaju Čaudri, aktivistkinju organizacije Kavadža Sira iz Lahora, napadi na Alijevu džamiju klasičan su primer pojačanog nadzora nad trans zajednicom. „Društvo transrodne ljude procenjuje po tome kako zarađuju i dovodi u pitanje njihov moral, čak i kada su im namere iskrene“, kaže ona. „Verujem da zarada od plesa i umetnosti nije pogrešna. Važno je kakvu ulogu igra društvo i kakve mogućnosti pruža. Posle prihvatanja, najveći problem trans ljudi u Pakistanu jeste kako da zarade za život.“

Da se uprkos zakonu malo šta promenilo, pokazalo je i istraživanje univerziteta u Centralnom Pandžabu i Maleziji iz 2025, koje je dokumentovalo isključivanje i uznemiravanje transrodnih vernika u džamijama, crkvama i drugim svetim mestima. „Otišao sam u džamiju tokom ramazana samo da se tiho pomolim, ali mi je imam rekao da odem jer je ljudima neprijatno“, ispričao je jedan od učesnika istraživanja. „Alah je sve stvorio jednakima, ali se u džamiji ponašaju kao da ne postojimo“, rekao je drugi.

Rameš iz Fajsalabada priseća se pogleda i poruge pred džamijom, kao i dece koja su tapšala i dovikivala mu „hidžra“ dok je dolazio na molitvu. Najab, transrodna žena, opisuje kako ju je osoblje državne bolnice isteralo iz ženskog reda za overu uputa, uz poniženja koja je doživela i od lekarke tokom pregleda.

Od zdravstva i bogomolja do zapošljavanja, diskriminacija prati transrodne ljude u Pakistanu kroz čitav svakodnevni život, a put zemlje ka njihovim pravima za Alija je bio pravi vrtlog. „Imam samo jednu želju“, kaže on. „Da me posle smrti ljudi pamte i da se mole za mene.“

Tekst je izvorno objavljen na engleskom jeziku na platformi Global Voices, koja sadržaj objavljuje pod licencom Creative Commons (CC BY 3.0). Autorka: Sajeda Nur Fatima. Prevod: gay-serbia.com.