Država uporno ignoriše stvarnost

Stepen homofobije u Srbiji još uvek je na visokom nivou. Svega četiri zakona u Srbiji imaju odrednice kojima se zabranjuje diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije. Prema poslednjim istraživanjima koje su sproveli CeSID i Gej strejt alijansa, 70 odsto stanovništva Srbije smatra da je homoseksualnost bolest, dok 51 odsto smatra da državne institucije treba da rade na suzbijanju homoseksualnosti.

- Homofobija u Srbiji jedan je od dominantnih oblika diskriminacije kojim se, nažalost, društvo veoma malo bavi. Samim tim homofobija se odobrava, pa ne treba da čudi što su nasilje I diskriminacija nad gej osobama na visokom nivou. Netrpeljivost prema gej osobama deo je represivnog sistema koji ostaje i posle režima Slobodana Miloševica, kada je zarad jačanja nacionalnog kolektiva bilo važno stvarati neprijatelje. Kada je režim potrošio sve spoljne, počeo je da fabrikuje unutrašnje - kaže za Danas Boban Stanojevic iz Kvirija centra, povodom 17. maja -

Međunarodnog dana borbe protiv homofobije koji se obeležava jer je tog dana 1990. godine homoseksualnost sklonjena s liste bolesti.

- Mladići u vojnim uniformama i s nacionalističkim znamenjem došli su da tuku nekolicinu gej I lezbejskih aktivista - podseca Stanojević na prvi pokušaj organizovanja gej parade u Beogradu.

- Kao i svaka druga država u svetu, i Srbija ne pripada samo jednom nacionalnom, verskom kolektivu, ili jednoj seksualnoj orijentaciji. U Srbiji žive ljudi s najrazličitijim seksualnim i rodnim identitetima i društvo je dužno da čuva njihov integritet. Da je stepen homofobije visok, neprestano nam pokazuju izbori. I predsednički i ovi poslednji pokazuju da postoji veoma malo političke volje da se podrže gej osobe. Kada govorimo o pravima, tu se ne podrazumeva samo gej parada, već čitav spektar elementarnih prava - da mogu da platim zdravstveno osiguranje mom partneru, da mogu da ga posetim u bolnici kao član porodice, da možemo da obezbedimo jedan drugom pravo na nasledstvo i još mnogo drugih, ostalim građanima dostupnih stvari o kojima verovatno ne razmišljaju - kaže on. On navodi da u Srbiji postoji mnogo gej zajednica - gej parovi koji žive zajedno i po 20 i 30 godina i nemaju nikakva prava niti benificije, ali ne mogu da ostvare pravo na nasledstvo, na ono što su zajedno sticali.

- Država ignoriše, ne odobrava niti brakove niti civilna partnerstva, čime ne može da spreči postojanje istopolnih zajednica, ali može da pokaže da je homofobicna. Govor mržnje takode je dominantan. Svako može da povredi gej osobe, da pozove na nasilje nad njima, da diskredituje drugoga na osnovu seksualne orijentacije. Biti homofobican više je zabavno nego problematično - ukazuje Stanojević.

Ipak, naš sagovornik kaže da ima malih pomaka - doneta su četiri zakona u kojima se pominje zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, neke političke opcije jasno podržavaju gej populaciju, poput LDP. Biljana Srbljanović je u svojoj kampanji jasno podržala održavanje gej parade. Takođe, uviđa se ekonomski značaj, ima nekoliko gej klubova, prevode se knjige sa gej tematikom, uvoze filmovi...

- Živimo u društvu u kojem ima mesta za nasilništvo, huliganstvo i bahatost, dok za gej paradu, koja promoviše ljubav i toleranciju, mesta nema. Policija odbija da zaštiti građane i građanke istopolne seksualne orijentacije, političke strukture ih diskriminišu odbijajuci da donesu zakone koji bi ih štitili, neki raspiruju mržnju i pozivaju na nasilje i prolivanje krvi, a tužilaštvo na to ne reaguje - objašnjava Stanojević i dodaje da istopolna orijentacija nije smetnja samo u javnom životu, već i u privatnom.

Istopolna orijentacija nije bolest

- U sklopu akcije „Da li ste homofobicni?" Labris je treći put tražio od Srpskog lekarskog društva, ali ovog puta i od Lekarske komore Srbije, da javnim saopštenjem potvrde ono što je u svetu medicine i nauke činjenica već 18 godina - da istopolna orijentacija nije bolest. Povodom nedavnog istraživanja koje je pokazalo da čak 70 odsto građana Srbije misli da su lezbejke i gejevi bolesne osobe, Labris će otvorenim pismom zatražiti od buduće ministarke/ministra zdravlja da se u najkraćem roku po stupanju na dužnost oglasi i nedvosmisleno potvrdi da istopolna orijentacija nije bolest. Takođe ćemo podržati ministarku/ministra da pozove Lekarsku komoru Srbije da u svoj Kodeks profesionalne etike uvrste seksualnu orijentaciju kao svojstvo na osnovu kojeg osobe neće biti diskriminisane prilikom korišćenja zdravstvenih usluga - napominje Dragana Vučković,

aktivistkinja Labrisa. Tim povodom prekjuče je Dragan Marinković, neuropsihijatar i sekretar Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, uputio pismo NVO Labris u kojem je napisao: „U vezi s vašim dopisom od 06. 05. 2008. u prilici smo da potvrdimo da istopolna orijentisanost koja nije odgovorna za teškoće u uspostavljanju ili održavanju veze s polnim partnerom ne pojavljuje se u važecoj ICD-10 Klasifikaciji duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja kao bolest. Kako je I naša zemlja članica Svetske zdravstvene organizacije, podrazumeva se da delimo stavove iste, da istopolna orijentisanost nije mentalno oboljenje".

Akcije Labrisa i Kvirija centra

Širom sveta se 17. maja povodom Medunarodnog dana protiv homofobije organizuju različite akcije koje se bave problemima homofobije i afirmacijom prava istopolno orijentisanih osoba. U Srbiji je do sada ovaj dan obeležavan uglavnom u zatvorenim prostorima unutar gej I lezbejskih organizacija, dok će ove godine Dan borbe protiv homofobije biti obeležen javnim akcijama. Organizacija za lezbejska ljudska prava - Labris ove godine obeležava 17. maj akcijom „Da li ste homofobični?", kojom želi da istakne neophodnost suzbijanja homofobije i ukaže na široko rasprostranjenu predrasudu da je homofobicnost bolest. Labris želi da skrene pažnju na stepen neprihvatanja lezbejki i gej muškaraca u našem društvu, osudi dosadašnju selektivnost u zaštiti ljudskih prava u Srbiji i ukaže na obavezu svake buduće vlasti da jednako tretira i štiti sve građanke i građane u Srbiji. Ova organizacija ce povodom 17. maja deliti i bedževe s porukom - „Nisam homofobičan/na". Kvirija centar dodeliće „Kvirija pasoše" istaknutim pojedincima iz društvenog života Srbije koji su svojim radom i zalaganjem doprineli povećanju prihvatanja gej populacije. Ove godine biće dodeljeno 39 pasoša, u znak sećanja na 39 godina od pobune u Stonvolu kojom počinje borba za prava gej zajednice. Na spisku dobitnika našle su se brojne javne ličnosti, poput Biljane Srbljanović, Marka Vidojkovića, Milice Tomić, Janka Baljka, Borke Pavićević...