Četvrt veka od prvih registrovanih istopolnih partnerstava u Nemačkoj

Nemačka je obeležila 25 godina od stupanja na snagu Zakona o registrovanom životnom partnerstvu, propisa koji je istopolnim parovima prvi put doneo pravni okvir sličan braku i utro put ka punoj bračnoj ravnopravnosti.

„Zakon o životnom partnerstvu bio je prekretnica u pravnom priznavanju istopolnih parova u Nemačkoj i postavio je temelje za brak za sve“, izjavio je za Dojče vele Aleksander Fogt iz udruženja Kvir raznolikost (Queere Vielfalt).

Partnerstvo je parovima donelo prava poput nasleđivanja, izdržavanja i boravka, ali je diskriminacija ostala u oblastima poput usvajanja dece i poreza. „Otvorilo nam je vrata i stvorilo čvrstu osnovu iz koje smo, zahvaljujući pre svega odlukama Saveznog ustavnog suda, mogli da izborimo dodatna prava“, kaže Fogt.

Usvajanju zakona prethodila je žestoka rasprava. Konzervativna opozicija nazivala ga je „neustavnim napadom na brak i porodicu“, dok ga je poslanica socijaldemokrata Margot fon Renese opisala kao „odavno zakasneli čin ispravljanja nepravde“. Građani su bili spremniji od dela političara: još 1999. godine 55 odsto Nemaca podržavalo je uvođenje registrovanog partnerstva.

Bundestag je zakon izglasao u novembru 2000. glasovima socijaldemokrata i Zelenih. Nemačka pritom nije bila prva: Danska je registrovano partnerstvo uvela još 1989, a sledile su je Norveška, Švedska, Island i Francuska.

Prvi par koji je registrovao partnerstvo bili su Rajnhard Lišov i Hajnc Fridrih Hare, koji su se za priznanje svoje veze borili čitavu deceniju. Još 1992. godine, zajedno sa oko 250 istopolnih parova, simbolično su podneli zahteve za sklapanje braka, a slučaj su izneli i pred Ustavni sud. „Želeli smo samo da budemo jednako tretirani“, govorio je Lišov.

Do potpunog izjednačavanja čekalo se još 16 godina: „brak za sve“ Nemačka je uvela 2017, čime su istopolni parovi dobili i pravo na sklapanje braka i zajedničko usvajanje dece.